Koja srpska vina su najpopularnija u beogradskim restoranima?

Budući da se takvom vrstom istraživanja ne bavi nijedna zvanična institucija, mi smo odlučili da proverimo situaciju u desetak najpoznatijih, ili najbolje ocenjenih, ili jednostavno, restorana sa najdužom tradicijom u Beogradu. Šta se tačno najviše pije u svakom od njih pročitaćete u nastavku, ali ono što je naš zaključak jeste da stranci u našim restoranima, kada je reč o srpskim vinima, radije biraju autohtone sorte, dok naši ljudi i dalje, u većini kontaktiranih restorana, preferiraju internacionalne sorte.

Ako izuzmemo tamjaniku i prokupac, domaće sorte se među našim ljudima i dalje stidljivo biraju, ali ove dve sorte, prema rečima naših sagovornika, doživljavaju pravu ekspanziju.

Inače, u našem izboru su se, za potrebe ovog mini istraživanja, našli sledeći restorani: Salon 1905, Corso Ancora, Homa, Franš, Madera, Muskat, Gušti mora, Restoran Dragoljub i Restoran Langouste, a evo koja to srpska vina u njima gosti najčešće biraju.

Petar Prokić, somelijer restorana Salon 1905 - Foto: restoran Salon 1905

U Salonu 1905, po mnogima jednom od najraskošnijih i najlepših beogradskih restorana sa Michelin preporukom, kada je reč o vinima, prednost svakako daju onima iz Srbije. Kako je u razgovoru za Vino.rs rekao Petar Prokić, somelijer, oko 90% gostiju su stranci, a oni žele da probaju domaća vina i autohtone sorte. 

- Najprodavanije belo vino u restoranu je Župljanka Radovan, a od crvenih nam je najtraženiji prokupac, koji postaje sve primećeniji i na svetskim vinskim scenama. U ponudi imamo tri stila prokupca, i šumadijski, i župski, i toplički, a najviše se traži Kostić Prokupac, ali se traži i Breg Doja, i to starije berbe - naveo je Prokić.

On ističe da njihove goste i te kako zanima naša bogata vinska istorija, te i neke njima manje poznate sorte, kao što je kadarka iz vinarije Tonković, ali i probus koji će, prema njegovim rečima, tek pokazati svoju vrednost.

Što se tiče odnosa belih i crvenih vina, u ovom restoranu su bela vina u ovom periodu u neznatnoj prednosti, ali tokom leta za njih, kao i za penušavce, i te kako raste interesovanje. Prokić ističe da se gosti ovog restorana, i pored kvalitativnog napretka domaćih penušavaca, ipak pre opredeljuju za klasične šampanjce, ali da posle njih odmah slede Kovačević Brut, Zvonko Bogdan Eclater i Trijumf Aleksandrović.

U restoranu Corso Ancora, koji posebnu pažnju posvećuje sastojcima jela i nabavlja ih od malih proizvođača, i vinska karta je zasnovana na ponudi malih, butik vinarija. Takođe, u ovom restoranu nije zastupljena ponuda vina na čašu, izuzev nekih barikiranih varijanti kao što je tamjanika Yotta Hysteresis ili magnum pakovanja arhivskih vina, kao što je Regent Aleksandrović.

- Od belih vina kod nas se najviše naručuju Tamjanika Rajković i Verus Kiš GT, a zatim sovinjon Pirg, grašac Vinčić Grand Fru i sve više gosti traže moravu iz vinarije Žir. Što se tiče penušavaca, definitivno su najtraženiji The Morava Deurić i Zvonko Bogdan Eclater, a od crvenih vina naši gosti najčešće biraju kupaže kaberne i merlo, kao što je Bard Draganić, ali se traži i Fenečki prokupac i kupaža vranac/kaberne Dionizije Jović - naveo je u razgovoru za naš portal Stefan Mladenović, somelijer u restoranu Corso Ancora.

Stefan Mladenović, somelijer u restoranu Corso Ancora

On ističe da je odnos belih prema crvenim vinima u ovom restoranu 60:40, a da gosti pre svega preferiraju sveža, nebarikirana vina.

Još jedan od restorana koji je dobio Michelin preporuku, a koji smo kontaktirali za ovo istraživanje jeste Homa, koji je svojim šarmom i zanimljivom ponudom vrlo brzo stekao svoje poklonike i zauzeo posebno mesto na gastronomskoj mapi Beograda. U ovom restoranu se, kako kažu, piju vina iz vinarija 100 žena, Temet, Matalj, Imperator, Bikicki, a među njima se, od belih sorti, izdvojila Tamjanika 100 žena. Posle nje, što se belih sorti tiče, najviše se naručuju sovinjon i šardone. 

Od crvenih je najtraženiji prokupac Tri morave, a što se tiče rozea, ovde se, prema rečima Filipa Ćirića, šefa kuhinje i suvlasnika ovog restorana, najviše naručuje Imperator Esta i Temet Tri Morave.

Jedan od restorana koji Beograđani i njegovi gosti rado biraju skoro pola veka jeste restoran Franš. U njemu, kako su nam objasnili u restoranu, na vrhu liste među najtraženijim vinima svoje mesto godinama drže vinski klasici iz kuća Kovačević, Aleksandrović i Radovanović, nezavisno od sorte. Ova trojka se ne menja mnogo ni kad je reč o belim, ni o crvenim vinima, a što se tiče belih, odmah za njima sledi Lastar Tamjanika.

Kada je reč o crvenim vinima, tu se najpoznatijim srpskim vinarijama pridružuju i vina iz kuće Temet. Roze vina se i ovde, kao i u prethodnim restoranima, piju uglavnom samo u proleće/leto, ali se uglavnom biraju strane vinarije ili od domaćih Chichateau Punk Punk Rose ili Temet Tri Morave.

Još jedan od restorana koji se izdvojio spojem sjajne hrane, prijatne atmosfere i dobro promišljene ponude vina jeste restoran Muskat. U ovom restoranu gosti najpre biraju internacionalne sorte, ali i one domaće. Kako nam je rekao Saša Filić, vlasnik restorana, od belih vina je najprodavaniji sovinjon Terasa Matalj, zatim kupaža sovinjon, pino noar i rizlig Trijumf Gold Aleksandrović, a potom Morava Virtus i grašac Grand Fru Vinčić. 

- Od crvenih vina naši gosti najviše biraju kaberne sovinjon Kremen Matalj, zatim prokupac nezavisno od etikete, koje i često menjamo, a potom kupažu Grand Trianon Erdevik i kaberne Reserve Radovanović  - naveo je Filić.

Što se tiče rozea i pet natova, za njih je u ovom restoranu generalno slabije interesovanje, osim leti kada je otvorena bašta i kada se takva vina i na drugim mestima radije biraju. A posle toga, interesovanje za njih padne i do 90%, istakao je Filić.

Jedan od restorana u kojem se, nažalost, više biraju strana vina, a koji je takođe skrenuo pažnju na sebe i Michelin preporukom jeste Gušti mora. U ovom restoranu, kako su nam rekli, jako malo se biraju domaća vina, ali i ako se izaberu, to su šardone Atila Šapat i Babaroga Bjelica. U ovaj restoran dolaze uglavnom domaći gosti, a i kada biraju domaća vina, sem navedenih, biraju i vino kuće koji je kupaža dva sovinjona i dva šardonea.

Jedan od dva restorana u Srbiji koji imaju Michelin zvezdicu je Langouste, tako da smo i njega izabrali za ovo naše mini istraživanje o najpopularnijim vinima u beogradskim restoranima. 

Foto: restoran Langouste

- S obzirom na to da su nam gosti uglavnom stranci, veća je potražnja za autohtonim sortama, kao što su prokupac, traminac, morava, a posebnu pažnju im privlači uparivanje naših jela sa domaćim sortama. Tu sve više simpatija dobija grašac Vinčić Grand Fru i prokupac iz Despotike - istakao je za naš portal Marko Vojvodić, somelijer u ovom restoranu.

Od internacionalnih belih sorti, gosti restorana Langouste biraju najviše Eden Sauvignon Blanc i šardone Aberdar Aleksandrović, a od crvenih kaberne Krunski dokaz Despotika. 

- Od penušavaca se odlično pokazao Eclater Zvonko Bogdan i roze Trijumf Aleksandrović - dodaje Vojvodić.

Takođe, u potražnji su se izdvojili i merlo Manifest Cilić, kaberne Kremen Kamen, Matalj, kao i Beli kamen Temet.

Ono što strane goste u ovom restoranu posebno oduševljava su srpska desertna vina i među njima naš sagovornik ističe kasne berbe iz Imperatora i Aleksandrovića, kao i Slobodanku Lakićević.

I u ovom restoranu, kao i u većini kontaktiranih, prodaja belih vina je u prednosti, što je ovde i očekivano s obzirom na jelovnik u kojem je akcenat na jelima od ribe i morskih plodova.  

Jedan od restorana koji neki nazivaju i dobrim duhom Beograda, a koji odlikuje bogata istorija i neodoljivo gastronomsko nasleđe, jeste restoran Madera. Već i sam pogled na vinsku kartu govori o tome koliko se na ovom mestu pažnja posvećuje vinima, a posebno domaćim.

Foto: restoran Madera

I upravo među tim domaćim, i to autohtonim sortama, izdvojila su se dva najomiljenija - tamjanika i prokupac. 

- Kad su ove dve sorte u pitanju, ne postavlja se pitanje ko je proizvođač. Ovo su definitivno dva najtraženija vina. Kod tamjanike to je, recimo, ona iz vinarije Đorđević, potom Budimir, Lastar i Lakićević, a od prokupca, recimo, Aleksandrović, zatim Čokot i Prilika - naveo je u razgovoru za Vino.rs Dušan Spasojević, upravnik restorana Madera.

Odmah posle tamjanike, po potražnji, slede internacionalne sorte sovinjon i šardone, a posle prokupca kaberne Radovanović i Tri oraha.

Ono što su u Maderi primetili jeste da, i pored odličnog kvaliteta domaćih penušavaca, među kojima Spasojević ističe pino noar Trijumf Aleksandrović, gosti se uglavnom i dalje opredeljuju za proseko, nezavisno od proizvođača. Takođe, i u ovom restoranu bela vina drže primat, ali u nešto boljem odnosu prema crvenom. Kako su nam rekli, odnos bio otprilike bio 50:40:10 za belo, crveno i roze vino. 

Isti izbor sorti preovladava u još jednom renomiranom beogradskom restoranu, nekadašnjoj Tisi, a danas restoranu Dragoljub (New Balkan Couisine), koji kroz savremenu viziju i autentičan doživljaj slavi kafanu kao instituciju. 

Foto: restoran Dragoljub

Tamjanika, sovinjon, a potom šardone, grašac i sila, redosled je najpopularnijih belih sorti koji nam je otkrila Miljana Adžić, menadžerka restorana. Kada je reč o crvenim, to je bez premca prokupac, a onda kupaže na bazi kabernea.

- Takođe, probus i pino noar u našem restoranu doživljavaju ekspanziju. Penušavci se, takođe, veoma traže među našim, uglavnom domaćim gostima, i to pino noar i šardone, kao i jedna kadarka - navela je naša sagovornica.

Ona ističe da je ovaj redosled najtraženijih sorti u Dragoljubu standard, nezavisno od toga čija je etiketa, tako da ona nije želela ni da navodi konkretne vinarije, a što se tiče odnosa bela i crvena vina, svakako je, po njenom mišljenju, veća potražnja za belim i taj procenat ide i do 70%. Brojka za roze je, prema njenom mišljenju, vrlo zanemarljiva, svega 2,3 posto, i to u jako kratkom letnjem periodu. 

I to bi, otprilike, bilo to. Kao što vidite, model je otprilike isti – tamo gde većinom dolaze stranci, najpopularnije su autohtone sorte, a tamo gde preovladavaju domaći gosti, biraju se internacionalne sorte, koje polako ipak narušavaju tamjanika i prokupac, a odmah potom i grašac, kadarka i ostale domaće sorte. Da li će one polako postati izbor broj jedan i među domaćim konzumentima ostaje nam samo da pratimo.  |

Foto: Slobodan Vidović