Najuspešnije crvene kupaže Srbije

Foto: AdobeStock Foto: AdobeStock

Kupaža, odnosno blend ili cuvee pojmovi su koji ukazuju da je vino proizvedeno od više sorti grožđa ili da je reč o nekoliko berbi spojenih u jednom vinu.

Kroz istoriju crveno vino po sistemu „sve sorte iz vinograda“ bilo je praktično i jedino. Sortna vina su došla kasnije, ali se popularnost kupaže održala svuda u svetu pa i u Srbiji, pogotovo tzv. bordoške kupaže u kojoj su spojeni merlo, kaberne sovinjon i kaberne fran, a ponekad i širaz, ili malbek, pti verdo, marselan.

U Negotinskoj krajini vinarija Matalj kroz vino Bukovski Cuvee pokušava da danas na vinsku scenu vrati tradicionalnu kupažu Negotinsko crno koju su činile lokalne sorte prokupac, začinak i četereška (kadarka), ali ima i onih koje kombinuju game, frankovku i bojadisere. I naravno muskat hamburg.

Erdevik vertikala 058

Tokom perioda socijalizma, najpopularnije crvene kupaže iz Srbije dolazile su iz Rubina pod etiketama Car Lazar i Carica Milica. Lazar je bio spoj sorti prokupac, vranac, merlo i game, a Milica prokupca i crnog burgundca.

Značajnu ulogu u popularuizaciji modernih srpskih crvenih kupaža odigrala su u poslednjih nekoliko decenija vina Aurelius vinarije Kovačević i Regent Aleksandrović, a u poslednjih desetak godina popularnost je steklo i vino Cuvee No1 Vinarije Zvonko Bogdan, ovenčano brojnim značajnim nagradama, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

Uz ova tri vina aktuelni uspon popularnosti ali pre svega kvaliteta srpskih crvenih kupaža obeležili su i Zavet stari Janko, koji je za berbu 2011 svojevremeno osvojio i Regionalni trofej na Decanteru, zatim Millenium Milijan Jelić, SVB Rosa Vino Budimir, prvo srpsko vino koje je Robert Parker ocenio sa više od 90 poena, Tri Morave crveno Temet, Trianon Erdevik, Aksiom crveno Deurić, Credo Virtus, Alma Mons Belo Brdo, Onyx crveno Cilić...

jelena zivanovic tarpos
Sortno vino je zahtevnije za proizvodnju, Jelena Živković  /  Foto: DeKovach Studio

Sve u svemu, broj crvenih srpskih kupaža raste. Ali, zašto se zapravo rade kupaže? I da li se u njima lakše mogu sakriti pojedine mane koje su u sortnim vinima izrazitije, pitali smo Jelenu Živanović, enologa u vinariji Tarpoš.

- Lično preferiram sortna vina jer se kroz njih najbolje iskazuju odlike podneblja odakle grožđe dolazi, kao i čist rad sa sortom u vinogradu i vinariji. Naravno, volim da degustiram i kupaže koje često znaju da budu lepo „upakovane”, gde svaka sorta ima svoje mesto i doprinos strukturi vina, aromatskom kompleksu, potencijalu za odležavanje, svežini. Čini mi se da upravo ta složenost omogućava i lakše dobijanje vrhunskog rezultata kod kupaže u odnosu na vino od jedne sorte. Sortno vino je zahtevnije za proizvodnju jer je uvek veći izazov dobiti sve što ste zamislili od samo jedne sorte, sa svim njenim karakteristikama.

Belo Brdo 161
Kupaža omogućava vinaru više slobode, Ranko Zeremski

Vino Alma Mons vinarije Belo Brdo kada je izašlo prvi put na tržište pre petnaestak godina spojilo je pet sorti: kaberne sovinjon, marselan, merlo, pti verdo i kaberne fran. Tokom godina, iz berbe u berbu sortni sastav se menjao. Pitali smo vlasnika vinarije Ranka Zeremskog kako odlučuje o tome koje će sorte i koliko od svake biti u kupaži?

- Kad smo radili kupažu za Alma Mons iz berbe 2020, koja je sada na policama i u čiji sastav su ušli merlo (50%), kaberne sovinjon (20%), marselan (16%) i kaberne fran (14%), prvo bi tehnolog Jovica Urošević i ja seli i napravili okvirni plan za stil koji želimo da postignemo. Onda bi gledali šta od vina imamo na raspolaganju, kako iz berbe 2020, tako i neke starije i novije, jer je dozvoljeno do 15% dodati u kupažu vina i iz drugih berbi. Konkretno za ovo vino nismo koristili druge berbe no to je uvek na stolu da vidimo šta odabrati. Znači krećemo od osmišljenog konačnog rezultata pa prelazimo na sastojke. I pred sobom smo imali otprilike 150 različitih barika koje smo pojedinačno probali da odaberemo one koji ispunjavaju željene parametre da bi sorte posebno iskupažirali u tankove. Tokom dve do tri nedelje, četiri do pet puta smo se nalazili, isprobavali u procentima blendove, gledali šta koje vino može da ponudi. Cilj je bio dobiti lagano i voćno vino sa strukturom a da pritom ne opterećuje. Pogotovo kada je reč o primesama drveta, nešto što može da se popije dve, tri ili četiri čaše a da ne bude previše. Kupaže omogućavaju više slobode da se postigne stil koji svako traži i tu pečat vinara ostaje daleko upečatljiviji nego u sortnom vinu koje opet nosi više ekspresije teroara nego samog vinara.

Stefan Mladenovic Korzo 437
Lokalne sorte u kupaži mogu da budu jako zanimljive za publiku, Stefan Mladenović

Kako na ova vina reaguje publika, pokušali smo da saznamo od Stefana Mladenovića, menadžera i somelijera u restoranu Korzo.

- Utisak je da se više traže sortna vina. Ljude kao da pomalo plaši pojam kupaža, pogotovo kad piše cuvee. Zapravo, ljudi traže sorte koje poznaju, prokupac od domaćih, a od internacionalnih merlo i kaberne. Baš kao što u restoranu naruče Karađorđevu šnicu jer znaju šta će dobiti. Ali, kada se gostu naglasi da je vino, recimo, Bordo kupaža, da je to nešto što on voli jer voli merlo i kaberne, to može da mu privuče više pažnje nego samo jedna sorta. Mislim da je bitno i koja je kupaža u pitanju, da li ima neku lokalnu, autohtonu sortu. One mogu biti jako zanimljive za publiku. Recimo, poput kupaže kabernea i vranca u vinu Dionizije Jović, koja me je nedavno oduševila.

Da li je takva situacija i u vinotekama?

Nase vino aleksandar 01
Publika nije dovoljno upoznata s našom vinskom scenom, Aleksandar Lazić

- Kod nas se od kupaža najbolje prodaju tri etikete vinarije Erdevik, pre svega Trianon i Grand Trianon, a zatim nešto manje Marlon Delon – kaže Aleksandar Lazić, menadžer vinoteke Naše vino specijalizovane samo za srpska vina. – Ipak, kupci više traže sortna vina i to pod izgovorom da nemaju poverenje u kupaže. Deo problema leži u činjenici da nisu dovoljno upoznati sa domaćom vinskom scenom, da postoje kupaže koje uključuju naše autohtone sorte. Kada bi znali da postoje vinarije poput Vino Budimir koja odavno eksperimentiše sa prokupcem i gde Projekat X čine prokupac, merlo i kaberne, pa Svb Rosa u kojoj su prokupac i kaberne, ili merlo i prokupac u vinu 33 vinarije Braća Rajković, mislim da bi ovakva vina pre došla u prvi plan. A opet, meni je jedno od dražih vina Vez, vinarije Manastir Bukovo, taj blend kaberne, merlo.

Govoreći o organskim kupažama Lazić ističe vinariju Probus Vineyard koja dosta radi na smanjenju uticaja tehnologije i pritom ima izvrstan crveni blend Magis, spoj kabernea sa merloom i trunčicom vranca. Iznosi i opažanje da je onima koji se u vina ne razumeju previše ime proizvođača daleko bitnije pri odabiru nego sam sastav vina.

- Ako ti ljudi traže kupažu uglavnom je to specifična vinarija i vino koje su već odabrali. Vino im se svidelo a da su baš upoznati sa sortama koje čine taj blend ne mogu da tvrdim.

Marko Marjanovic
Kupaža daje vino univerzalnijeg kvaliteta, Marko Marjanović  /  Foto: Ivana Čutura

Nešto drugačije iskustvo ima somelijer Marko Marjanović, menadžer vinoteke Decanter.

- Najlakše je prodati blend. Pritom mislim da je i vinarima lakše da ga naprave jer jedna sorta ispravlja nedostatke druge pa tako posmatrano dobijemo vino univerzalnijeg kvaliteta. Uostalom, regije poznate po kupažama, poput Bordoa, su regije gde je klimatski faktor najnesigurniji i gde berba određuje kupažu, a tamo gde je uravnoteženiji možemo očekivati sortna vina. Zbog čega su još kupaže meni zanimljive? Zato što kupac može naznačiti željenu stilistiku vina prema kojoj mu mogu dati najprecizniju moguću preporuku.

Iz svega ovoga, neki zaključak bi mogao da bude da su kupaže zahvalne za proizvodnju, da ih je u Srbiji sve više i sve boljeg kvaliteta, ali da publika tek treba da prepozna svu čar ovakvih vina. Ili, kako je to zaključio Stefan Maldenović:

- Čovek prvo treba da pije autohtona sortna vina, pa internacionalna, pa strana, da bi tek potom zbilja uživao u kupažama koje će svakako jednoga dana biti atrakcija i kod nas, ali do toga treba još malo da sačekamo!    |

Foto: Boban Vidović

Srpske crvene kupaže koje morate da probate

Kombinacija s autohtonim sortama

Dionizije Jović (vranac, kaberne)
Marica Raj (merlo, crna tamjanika).
Aksiom crveni Deurić (probus, marselan, merlo, pti verdo)
Credo Virtus (prokupac, marselan, kaberne sovinjon, pino noar)
Millennium Milijan Jelić (merlo, kameničanka)
Stella Noir Jovac (kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, prokupac)
Ergo crveni Temet (merlo, prokupac, kaberne sovinjon)
33 crvena Braća Rajković (merlo, prokupac)
Projekat X Vino Budimir (prokupac, merlo, kaberne sovinjon, pino noar).
Ivanović No ½ Ivanović (prokupac, kaberne sovinjon, merlo)
Bukovski Cuvee Matalj (prokupac, začinak)

Internacionalne sorte

Trianon Erdevik  (kaberne sovinjon, širaz, merlo)
Vez Bukovo (kaberne, merlo, game)
Tri Oraha 500 Tri Oraha (kaberne sovinjon, merlo, kaberne fran)
Cuvee No 1 Zvonko Bogdan (merlo, kaberne sovinjon i kaberne fran)
Merula Cuvee No 5 Lakićević (kaberne sovinjon, merlo, kaberne fran, malbek i sanđoveze)
Aurelius Edicija S Kovačević (kaberne, merlo)
Cuvee de Rgnac Rnjak (kaberne, merlo)
Otisak Đurđevića Legat (kaberne, merlo)
Alma Mons Belo Brdo (kaberne sovinjon, marselan, merlo, pti verdo, kaberne fran).
Fabula Lagum Chichateau (kaberne fran, merlo, kaberne sovinjon).
Onyx crveno Cilić (kaberne sovinjon, merlo, kaberne fran, pti verdo)
Regent Aleksandrović (kaberne, merlo)
Animus Imperator (malbek, kaberne sovinjon i kaberne fran)
Zavet stari Janko (kaberne sovinjon, merlo, kaberne fran) 

nazad na vrh