Da li se u Srbiji pije oranž vino

Verujemo u organiku i rado je nudimo, direktorka vinoteke OURS Rada Petrović Verujemo u organiku i rado je nudimo, direktorka vinoteke OURS Rada Petrović

Kada u medijima osvane tekst o nekom oranž vinu to je pre egzemplar nego redovna vest, u Srbiji naravno. U svetu je potpuno drugačije.

Ali o tempora o mores, vremena se menjaju, svako ima svoje običaje, trendove, ljude koji ga predstavljaju, pa se tako oranž vina, bilo pod kapom organske, biodinamičke ili proizvodnje u amforama, jajima ili drvetu lagano uvlače na police vinoteka pa čak i u pojedine restorane. A piju li Srbi ta „neobična“, često mutnjikava vina?

- Takva vina imaju budućnost u HoReCa sektoru, ali možda priču ne treba krenuti od Srbije nego od drugih zemalja koje su dosta vinski razvijenije, počevši od Francuske, Italije, Španije... – kaže Stefan Mladenović, menadžer uglednog restorana Korzo, somelijer i predsednik Skupštine Udruženja SERSA. - Organska i bio vina su nešto što je krenulo početkom dvehiljaditih i to je naravno proces koji dugo traje, njima je dugo trajao a nama će još duže.

Probus vinarija Korzo 025
Budućnost za oranž sigurno postoji samo treba strpljenja, somelijer Stefan Mladenović, menadžer restorana Korzo

Mladenović smatra da prvo moramo preskočiti lestvicu gde se piju samo tamjanike ili samo vina koja nisu kisela. Gde su sorte i aromatika zapravo nebitne a izbegavaju se vina koja se zovu pino noar ili rizling. Rizling prvenstveno zbog loše istorije koja ga prati.

- Vinska kultura u Srba jeste u velikom usponu ali svejedno dosta kaska za razvijenim zemljama – napominje. - Bordo je prvenstveno organski, vina se tako proizvode, koristi se manje sumpora. U prvi plan dolazi teroar, zemljište, ono što je priroda dala a vidi se i manji uticaj podruma. Za sad kod nas postoji nekoliko divnih vinarija koji se vinom tako bave, prvenstveno Bikicki, McC, gospodin Mlađa Vujić čija je tamjanika dosta zanimljiva, neobična, apsolutno nekako nova. Što je jako dobra stvar.

Stefan pominje prezentaciju vina regionalne vinarske legende Ivana Enjingija u Beogradu kao fantastičnu priču o čoveku koji proizvodi Eko vina tokom puno decenija. I ukazuje na to da kao i u svemu mora neko, pojedinac da krene i povuče, učini bitne promene. Sa druge strane Stefan je ubeđen da se naše tržište (ali i proizvođači) sa razlogom plaše novoga.

Korzo 509
Restoran Korzo, gde se brojna vina prodaju na čašu a zbog Rusa ima i oranža

- To je OK i treba da se plaše da zakorače u nešto manje poznato jer prosto nema prostora za kiks pored toliko novih vinarija. Kad čovek krene u nešto kao što je oranž priča neophodne su godine za potvrdu a kad on potom vidi da to nije zapravo to, nastaje veliki problem pošto od jedne vinarije živi veliki broj porodica. Pa opet, i te kako sam za organska vina, za to novo poglavlje.

 Kako se trendovi kod nas ipak prate, smatra Stefan, ova vina će imati odličan odaziv gde će posebnu ulogu odigrati – Rusi! Njihova sve brojnija populacija na našim prostorima čini se da će veoma ubrzati organski talas sad kad već brojni podrumi i vinoteke imaju prefiks organski. To sve doprinosi razvoju pa ako ste već nešto postavili na tržište kao takvo, uvek se nađe neko ko će to i da proba. A najbolja reklama je naravno ona od usta do usta i Stefan veruje da će upravo tim putem („E, jesi probao Bikicki, jesi probao Maurera?“) oranž ući u svakodnevne vinske tokove, a ne time što će se uvesti iz inostranstva fantastična organska vina.

- Rusi piju oranž, grade trend i smatram da će oni podstaći da ova vina krenu da ulaze u restorane, čak mislim da se to već događa. Na mojoj vinskoj karti ih je pet, sad smo uzeli i Lakićevića a sva ta vina, iskreno, i sam sam video po organskim vinotekama i podrumima gde zalaze Rusi. A pošto dolaze i na Korzo, verujem da će ih tražiti i piti.

Proces 1 result
Organski partneri Kaća i Griša

Eklatantan primer je svakako malena vinoteka, wine bar Proces. U ponudi su isključivo organska vina a gosti su većinom mladi koji se ne pitaju ko je odakle već uživaju u prirodnim čarima iz boca, pa često i u zanimljivim prezentacijama koje drže vinari. Ali to je samo vrh ledenog brega jer se ruski kafići i restorani sa ponudom srpskih vina velikom brzinom šire Beogradom. I tu će biti mesta i za oranž publiku.

Grigorij Pšenični Griša i Kaća Sumenkova osim što su suvlasnici vinoteke Proces u centru Beograda imaju i svoje organsko vino, sveži, pomalo „fanki“ i blago penušavi šardone koji za njih izrađuje vinarija Vert. Proces je inače otvoren 26. maja 2023. i gotovo od prvog dana stotinak ljudi, koliko može da stane u skučeni ali šarmantni lokal i improvizovanu ulica-baštu, redovno ispunjava sva mesta.

- Da, iznenađeni smo uspehom ali sačekajmo da prođe čitava godina jer su rezultati koje imamo tek na polugodišnjem nivou – smeje se Griša koji jako voli vina dok je Kaća edukovanija po tom pitanju. – Tokom leta i praznika ovde je sve bilo puno stranaca. Danci, Francuzi, Španci, Šveđani, Italijani, Rusi. Uglavnom saznaju za Proces preko Google Review ili društvenih mreža. Za njih su cene ovde mnogo bolje jer u Evropi je čaša prirodnog vina 8 do 12 evra a kod nas daleko niža. No pored stranaca dolaze i Srbi, što je zanimljivo dolaze mnogi Srbi koji drže restorane da im sugerišemo ili napravimo vinske karte jer im gosti sve više traže takva vina. Znači, nastupila je prirodna revolucija!

Proces 5 result
Vino Procesa u Procesu

Po dolasku u Srbiju, kako sami tvrde, jako ih je  iznenadio visok kvalitet prirodnih vina.

- Videli smo veliki potencijal tih vina i otvorili lokal jer smo shvatili da će dolaziti mladi ljudi iz Srbije, ne samo zato što su dobra vina, nego što postoji prostor za komunikaciju – objašnjava Kaća koja je širom Evrope završila brojne vinske kurseve.

Iako uzimaju samo ono što im se sviđa, u ovom trenutku nude vina već dvadesetak srpskih vinarija a nadaju se da će ih uskoro biti barem još pet više. A kako je srpski Pet Nat velikom brzinom potrošen uvezli su španske etikete, vode se pregovori sa Mađarima, pa je sada uz domaće na policama još nekih 10% stranih etiketa. Zanimljivo je da se vina na čašu menjaju iz dana u dan, kao što se svakoga dana predstavlja neki drugi vinski stil te efekat iznenađenja doprinosi šarenilu ekstremno popularnog vinskog mesta. A odnos prema vinarima ide do te mere da je Kaća nedavno skoknula do Negotinske Krajine.

- Otišla sam na slavu mladim vinarima sa Rajačkih pimnica. Smiljana (Raj), Kristina (Dalia), Marko (Tenuta Est), postali smo pravi prijatelji.

Proces 2 result

Proces trenutno zapošljava još pet ljudi u timu a ako pitate šta se najviše traži, Kaća prvo kaže Pramen Dalia, a onda brzo napominje da svaki vinar ima svoj stil i pokušava da napravi najbolje.

- Kad pomislim na Sagmajstera to je uvek furmint i kadarka. Kristina uvek zvuči sveže, nešto za svaki dan, veoma pitko ali visokog kvaliteta. Svi vole takva vina. Opet ako pomislite na game znate da je to Smiljana i vinarija Raj, a nešto veoma lokalno i retko, to je naravno Maurer. Opet, ukupno je možda najpopularniji Lakićević... Ozbiljan je Prokupac  od Kostića, zanosna Crna Tamjanika Tenuta Est, često sesiju završi roze Dejana Vujića iz Župe. Plavinci imaju magično, predivno vino... Neprestano pokušavamo da nađemo neke nove stvari i mislim da smo dobri u tome pošto imamo neka vina koja drugi nemaju – zaključuje Kaća.

A zašto se lokal zove Proces jednostavno objašnjava Griša.

- Kad smo došli u Srbiju nismo znali šta nas čeka. Znači nalazim sebe kako sam neprestano u procesu i svakog dana je sve bolje i bolje, pa i ljudi koji dolaze kod nas da piju organska vina, takođe su u nekom procesu. I sve im bolje ide.

Da li je vinska kultura u velikom zamahu i očekuje li nas svetla budućnost čak i u oranž segmentu, pitamo tim iz OURS vinoteke, jedne od najbolje snabdevenih koje drže srpska vina.

Probus vinarija Korzo 056

- Zaista nema puno kupaca za oranž vina. Ljudi još uvek ne znaju o čemu se tu radi, ne razumeju ih koliko bi trebalo ma koliko se mi trudili da objasnimo – otkriva Rada Petrović, direktorka vinoteke OURS.. – Kad probaju kažu: „Auh, šta je ovo!“, a mi non-stop pričamo kako je vinska kultura u usponu.

Međutim neke potražnje ipak ima. Ovde na TOP listi vodi Aleksandar Aca Todorović iz sela Lipovac kod Ražnja, kako po prodaji tako i prema interesovanju. Najviše se prodaje oranž kupaža župljanke, grašca i sovinjona 333, potom sortni grašac Čarolija, pa Župljanka...

- Na njegova vina kupci nekako drugačije reaguju nego na Bikicki ili Baša. Poseban primer je i Mladen Vujić (Vinarija MV) čija vina ljudi još malo teže razumeju jer su dosta drugačija. Malo teža, rustičnija, no iskreno bih volela da se podigne prodaja tih vina koja su zbilja fantastična.

A na pitanje koliko se prodaju takva vina, direktorka Rada kaže da se prodaja povremeno zalaufa pa onda odjednom stane. Bukvalno nema pravila.

Mladja oours 012
Prodaja organskih vina puna je uspona i padova, Mlađa Radunović vlasnik vinoteke OURS

Trenutno na policama imaju tuce etiketa, nekih šest proizvođača a ovih dana stigla su i Lakićević vina iz Leposavića. Pritom, zanimljivo je, kupci kod ovog vinskog stila uopšte ne komentarišu cene, upozorava vlasnik OURS vinoteke i onlajn prodaje Mladen Mlađa Radunović.

- Da li je takvo vino skupo, skuplje, jeftinije, nema komentara. Jednostavno prodaju se pa stanu sve dok ne dođe neki vinski sajam gde ljudi takva vina mogu da probaju. Potom se zanimanje i prodaja aktiviraju.

Naš sagovornik smatra da proizvođači svoja oranž vina uglavnom predstavljaju na većim sajmovima a da bi im zapravo manje manifestacije poput Wine Jam-ova bile pogodnije. Prvo sa finansijske strane, a potom i u cilju upoznavanja publike sa ovim vinskim stilom.

Pa ima li mesta za oranž proizvođače na vinskoj sceni trenutka? Ima naravno, ali ima i problema. U početku su to bila sredstva za zaštitu kojih nije bilo. Ali se slika promenila tokom 10 godina koliko je Mladen Vujić sertifikovani proizvođač organskog grožđa. Sad postoje sredstva i za zaštitu bilja a i za neke druge radove u vinogradu pa se problem premešta u domen sudova jer se oranž vina uglavnom rade u specifičnim, najčešće starim drvenim sudovima.

Mladen Vujić 3 result result
Cilj je očuvati zemlju, Mlađa Vujić pionir sertifikovane organike – MV

- Trebaju nam i amfore ali gde ih naći i po kojoj ceni? – pita se Vujić koji kao još veći problem pominje radnu snagu, prvenstveno nedostatak stručnih kadrova kako u vinogradu tako u vinariji. Iz doba velikih vinskih kombinata zaostali su enolozi i tehnolozi naučeni na neki drugi način proizvodnje sa kvascima, enzimima i još mnogo toga, dok organski vinari rade praktično bez ikakve intervencije.

- Ono što nam je priroda dala to pretočimo u sok koji će da fermentiše i od čega dobijemo vino. Ali fermentiše na sopstvenim kvascima a ne nekim koji dolaze sa Novog Zelanda, iz Amerike, od Lalemanda. Kvasci već postoje u našem vinogradu i oni će tu, iznad kule Todora od Stalaća gde mi se nalazi vinograd, dati upravo tamjaniku sa otiskom teroara tog kraja i podneblja. Znači mi smo se opredelili da hranimo zemlju, da zemlja hrani biljku i tako dobijemo zdrav plod. U fokusu nam nije biljka već zemlja, da je ostavimo zdravu za naredna pokolenja.

Mladen Vujić je pionir sertifikovanog organskog vinogradarstva u Srbiji koji taj sertifikat poseduje čitavu deceniju. Njegova MV  vina su privukla enormnu pažnju stručnjaka kada se kao potpuno nepoznat vinar pre svega nekoliko godina stidljivo pojavio sa ćilibarnom tamjanikom, kupažom smederevke i župljanke, pa sa šardoneom mirisa meda i livada. Do tad je uglavnom prodavao grožđe a danas su tu i njegova crvena vina od merloa i kabernea, te rajnski rizling. Koliko ima stručnih ljudi koji mogu da pomognu organskom proizvođaču oko proizvodnje grožđa i vina, pitamo ga?

Mladen Vujić 6 result result
Prepoznatljive MV etikete kriju organska vinska blaga

- Veoma malo ali to nadopunjujemo razmenom iskustava. Organski proizvođači su praktično povezani između sebe na razne načine, uvek smo tu jedni za druge u smislu podrške i pomoći. Što se tiče tržišta za takva vina u Srbiji ono je veoma malo, predstavlja možda pet do maksimalno 10%, ali taj procenat raste što idemo severnije. Jug Srbije ide jako slabo, Beograd je nešto bolji, a onda naglo raste prodaja MV vina prema Švajcarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Danskoj. To se tržište sve više otvara prema organskim proizvodima a samim tim i prema nama, organskim proizvođačima u Srbiji. Eto, pored odliva mozgova iz Srbije evidentan je i odliv oranž vina (smeh).

U globalu Vujić smatra da se organska proizvodnja vina u Srbiji rapidno razvija. Ali treba još brže i više jer je ona ujedno veliki izlaz za srpsko vinarstvo u svet. Realna perspektiva, tvrdi Mlađa.

– U mojoj vizuri te proizvodnje pre svega treba da radimo u smislu benefita zdravog ploda, zdrave zemlje, posebnog teroara i drugačijih vina. Imamo mi te lepe položaje koje treba iskoristiti za prezentacije naše zemlje i vinarstva uopšte.

A zaključak somelijera Stefana Mladenovića je...

- Oranž, organska, biodinamička, vina iz amfore, su izuzetnog gastronomskog potencijala idealna za uparivanje sa hranom. To su bukvalno zalogaji koji će dovesti do nečeg novog i smatram da je prepoznavanje novih aroma u takvom vinu nešto za čime uvek tragam. Znači postoji dobar start, promena je dobra, ali prema mom mišljenju uslediće u narednih pet godina.

TOP 5 Oranž vina Srbije

Morange 2018 Milijan Jelić najbolji oranž Srbije za 2023. godinu je dugo macerirano i vrlo sveže vino od sorte morava. Miris veoma intenzivan sa dominantnim herbalnim i muskatnim tonovima prožetim začinskim i mednim notama.

LH Zero 2020 Sagmeister od sorte lipolist, veoma začinsko, cvetno i citrusno osvežavajuće elegantno vino prožeto notama kruške, kajsije i zelenog čaja.

Orion 2021 Maurer je citrusni oranž od sorte medenac beli koji asocira na marmeladu od kore narandže sa jasnim dodirima pčelinjeg sača, meda i dosta kajsija u završnici.

Hope 2021 MV suvo oranž vino od tamjanike maceriralo 6 dana i odležavalo 18 meseci u bagremovim buradima. Jasne medne i cvetne note.

Uncensored Traminac 2021 Bikicki vino od sorte traminac koje tokom svoje istorije ponosno nosi zlato sa Decantera i titulu najboljeg oranža Balkana (BIWC). Uz kajsije, bundevu ili začinske note nosi i naznake slatka od šumskih jagoda

Foto: Ivana Čutura, Boban Vidović
nazad na vrh