Srpski kaberne od Negotina do Šumadije

Srpski kaberne od Negotina do Šumadije

Najbolje crveno vino Srbije u 2023. godini po izboru Vino.rs je Cabernet Sauvignon Grand Reserve 2017 vinarije Podrum Radovanović iz Krnjeva u Šumadiji. Ovo je čak 11. put da se neko vino u kojem dominira kaberne sovinjon našlo na vrhu liste najboljih u posednjih 13 godina, što ukazuje na to da sorta koja daje veoma dobre rezultate u Srbiji, pogotovo u poređenju s drugim crvenim sortama.

Kada se podrobnije pogledaju ovi rezultati dolazimo do toga da najbolji srpski kaberne ime dve kolevke – Šumadiju i Negotinsku Krajinu! A tu, kada je o uspesima reč, dominiraju Podrum Radovanović iz Krnjeva, čiji je kaberne čak četiri puta proglašavan za najbolji u Srbiji (2015, 2016, 2021. i 2023. godine), te vinarija Matalj iz Negotina koja je takođe četiri puta s etiketama Kremen i Kremen Kamen osvajala isto priznanje (2013, 2014, 2017. i 2022. godine).

Mija Radovanović kaže kako je kaberne zavoleo kao student i zatim radeći u Navipu koji je tada imao velike plantaže kabernea u Jagodini i Leskovcu. Bila je to i prva crvena sorta koju je zasadio kod sebe u vinogradu odakle je tadašnji Mali podrum Radovanović proizveo prvu flašu kabernea iz berbe 2005. godine, jednostavo vino iz inoksa s kraćom maceracijom. Oni kompleksniji iz barika došli su kasnije.

- Često smo moji prijatelji i ja „na slepo“ upoređivali kabernea iz sveta s ovim našim iz Šumadije, isprobavali i komentarisali. I kada bi na kraju otvorili karte ispostavljalo se da smo uglavnom dobro prolazili u tom poređenju sa svetom, mada su ovi naši šumadijski kabernei deset puta jeftiniji – kaže Radovanović.

Mija Radovanovic 2024 14
Ne postoji recept za dobro vino, Mija Radovanović

 Inače, kaberne je trenutno najzastupljenija crvena sorta u Šumadiji i to zahvaljujući pre svega Podrumu Radovanović koji ga uzgaja na 20 hektara. Njihov vrhunski kaberne odlikuju svežina, precizne sortne arome, umereni alkoholi, prijatne kiseline, sve u besprekornom balansu. Nikada previše nabildovani, nikada previše taninski. U najboljim izdanjima to je elegantno, zaokruženo vino istančane strukture i svilenkastih tanina, dopadljivo i razumljivo bilo gde na svetu. Vino koje priča sve jezike!

Mija šumadijski kaberne opisuje kao „pitomiji i elegantniji“ u odnosu na onaj iz Negotinske Krajine, a ako ga pitate koja mu je berba njegovog kabernea najdraža, prvo mu na pamet pada 2008. godina. Slede 2011. i 2017, zatim 2019. koja još nije na tržištu...

- Ako ostavimo po strani vremenske uslove koji utiču kakva će biti godina, ključ za vrhunski kaberne je uvek rad u vinogradu. Kada sam smanjio prinose počeo sam da dobijam mnogo bolje rezultate. Za vrhunsko grožđe najvažniji su dobra osunčanost i sastav zemljišta, čak više nego nadmorska visina vinograda. Druga stvar su klonovi. Zasadio sam ih nekoliko jer velika je razlika među njima. Imali smo u Jagodini stari vinograd kabernea, niko nije znao koji je klon, a imao je neverovatnu aromatiku. Različiti klonovi mi daju širinu da kombinujem ono što želim da prepoznam u vinu. I na kraju potrebno je iskustvo. Ne postoji recept za dobro vino. Moraš da budeš stalno u vinogradu, da pratiš situaciju, prepoznaš kada i kako da reaguješ... Bavim se vinarstvom 30 godina ali i dalje sebi neprestano postavljam mnoga pitanja.

Nikola Mladenović Matalj skrenuo poslednjih desetak godina svojim kaberneima pažnju šire vinske publike na Negotinsku Krajinu, nekada prosperitetan vinogradarski deo Srbije.

- Bio sam inspirisan lokalnim proizvođačima kao i etabliranim srpskim brendovima – odgovara Matalj na pitanje zašto je odlučio da sadi kaberne. – Znajući da toj sorti treba mnogo sunca, a svestan da ga u Krajini zbilja ima dosta, pretpostavioo sam da Kremen ili Kremen Kamen može postati uspešna priča.

Negotin 440
Inspirisan tradicijom, Nikola Mladenović Matalj

I nije pogrešio, očigledno.

Po njegovom mišljenju ono što odlikuje kaberne iz Negotinske Krajine su pre svega zreli tanini (ali ne prezreli), što je uzrokovano klimom i zemljištem. Tako sazreli i oblikovani oni daju vinu „kičmu“ i mogućnost da inkorporira sve aromatske komplekse sorte.

Mladenović dalje elaborira u smeru da ako je taninska struktura nedovoljno zrela, onda grube tanine realno prati slična, malo manje crvena aromatika. Kada tanini „pregore“ već u vinogradu, što može biti česta situacija u južnim regionima, vino kao prvo nema dugovečan karakter a potom na ukusu ti tanini deluju pregrejano.

- Ne znam šta je bilo sredinom prošlog veka, kao što ne znam ni šta će biti za 30 godina, ali mi se čini da sa većim poratsom temperature mi u Krajini praktično idemo u dobrom pravcu. Sada kaberne beremo između 20. septembra i 10. oktobra, a gde je optimalno od 25. septembra do 1. oktobra. Ali kako idemo prema globalnom zagrevanju doći će do toga da berba krene i 15. septembra što bi u globalu omogućilo da fine tuning uradimo već u vinogradu.

Uticaj zemljišta na aromatiku posebno je primetan u Rajačkom vinogorju odakle, moguće je, dolaze trenutno najbolji negotinski kabernei. Tamo je zemljište izuzetno kompleksno i sedimentno i nije nastalo od Panonskog mora već od jezersko-morskih sedimenata iz jezera i vrtača koje su ostale nakon oticanja mora.

- Ta vrsta zemljišta u početku daje suštinski dobro voće a onda i još nešto, prekursore dobre aromatike koja se odležavanjem dalje razvija. Negotinski kaberne nije od onih koji „kidaju“ voćem. Bliži je vinima Margoa (Margaux) nego Pomerola. Dominira zanimljiva aromatika umesto nekakve masnoće i preterane punoće vina.

vuk vuletic somelijer
Šumadiju je ipak sigurnije podneblje za merlo nego kaberne, Vuk Vuletić

Aktuelnui šampion među somelijerima Srbije, Vuk Vuletić takođe veruje da su negotinski kabernei specifični.

- Mi ćemo tek za 10, 20 ili 30 godina videti i razumeti šta to negotinsko podneblje zaista može da iznese. Naravno, ako ne odu odande svi koji tamo žive, odnosno vinari koji su poslednjih 15-ak godina dali obrise onoga šta Krajina u vinskom smlislu može da bude.

Istovremeno, za Šumadiju smatra da je to ipak sigurnije podneblje za merlo nego kaberne.

- Primetićete da u Šumadiji uglavnom rade kupaže merloa sa kaberne sovinjonom ili franom, baš kao u Bordou. Zašto? Zato što nije moguće svake godine dobiti isti kvalitet kabernea. Kada imate nešto što je top, što je vrhunski kvalitet, nemate potrebu da radite blend. Prosto želite da idete tako kako jeste. S druge strane, istina je i to da u Šumadiji pored Radovanovića na scenu poslednjih godina izlaze i neke druge vinarije sa čistim kaberneima, tako da i tu sigurno ima prostora za dalji razvoj.

Tri oraha vinarija033
Francuska vina su zapravo ova naša, dr. Radisav Šćepanović

Vinarija Tri Oraha iz Velikog Gradišta udaljena je od Podruma Radovanović oko 70 kilometara vazdušne linije, a premijum vina od sorte kaberne koja odležavaju i desetak godina u njihovom podrumu spadaju u vrh domaćeg vinarstva. Treba znati da grožđe za ta vina stiže iz njihovih vinograda kraj sela Crnomasnica, nasuprot Rajačkih pimnica, na krajnjem istoku Srbije, u Negotinskoj Krajini. Upravo stoga „kap mudrosti“ očekujemo i od vlasnika Tri Oraha dr. Radisava Šćepanovića.

- Da, definitivno je uočljiva razlika između kabernea iz Negotinske Krajine i onog uzraslog u drugim delovima zemlje – kaže veliki zaljubljenik u kaberne. – Svojevremeno su Francuzi do Negotina gradili puteve, pruge, pristaništa samo da bi mogli da nose grožđe odavde u doba filoksere. Uzimali su od 1890. godine sadni materijal, klonove, kako bi kasnije obnovili sopstvene vinograde. Drugim rečima, Bordo se ponovo uzdigao na kalemovima Negotinske Krajine, a francuska vina, zapravo su ova naša.   |

Foto: Ivana Čutura, Boban Vidović

10 srpskih kabernea koje morate da probate:

Cabernet Sauvignon Grand Reserva 2017 Radovanović
Nastavak velikih uspeha Podruma Radovanović s ovom sortom, a posle dve godine u hrastu i četiri u boci proglašen je za najbolje crveno vino Srbije 2023. godine.

Kremen Kamen 2017 Matalj
Retko se dešava da neko vino osvoji dve zlatne medalje na Decanter WWA kao što je to pošlo za rukom ovom negotinskom kaberneu koje je uz to pokupio i titulu šampiona Balkana (BIWC) i Srbije 2022. godine.

Cabernet Sauvignon 2019 Arsenijević
Vino koje je malu šumadijsku vinariju predstavilo kao veliku nadu srpske vinske budućnosti, kaberne za pamćenje!

Cabernet Sauvignon 2020 Gamanović
Kaberne iz Negotinske Krajine pretočen u vino na obalama Dunava u Kladovu već na prvom pojavljivanju osvojio je zlato na Open Balkan Wine Trophy nadmetanju.

Fabulous Cabernet Sauvignon 2021 Traško
Prvenac nove vinarske zvezde na Bukovskom brdu iznad Negotina iskazuje vanserski potencijal iz veoma mladog vinograda a za začin su zaduženi prstohvati sorti marselan, cremenere i petit verdot.

Cabernet Sauvignon 2019 Frunza Aglaja
Još jedan kaberne sa vrha Bukovskog brda iznad Negotina uprkos 15% alkohola ipak spada u talas svežih, pitkih, voćnih crvenih vina s ozbiljnom završnicom punom sekudarnih nota. 

Filigran Cabernet Sauvignon Reserve 2019 Manastir Bukovo
Vrhunsko vino iz organski gajenih vinograda i jedne izuzetne godine. Vinarija manastira Bukovo je za kaberne iz berbe 2013 i 2017 već osvajala srebro u Londonu na Decanter WWA nadmetanju, a ovo vino je još stepenica više.

Modrovrana 2018, Grabak
Najbolje ocenjeno srpsko vino na svetskom prvenstvu sorti kaberne i merlo Cabernet & Merlot Insieme u Bergamu 2017. godine dolazi iz Vrnjačke Banje. Punog tela i mekih tanina donosi miris i ukus šljiva i crvenih bobica.

Argument 2017 Art Wine
Odmeren uticaj drveta doneo je ovom vinu iz Grošnice kraj Kragujevca dugu završnicu suvih šljiva i crne čokolade obavijene listovima duvana sa primarnom impresijom crnog bobičastog voća na mirisu. Lep primer kabernea izblendiranog manjim dozama kaberne frana i merloa.

Suveren Cabernet Sauvignon 2020 Kraljevska Vinarija
Vino koje na neki način okuplja tradiciju i istoriju Oplenca i okoline. Bogat voćni miris šumskih bobica, ljubičice, nešto vanile uz meke tanine i svega do 13% alkohola čine vino krajnje prijatnim i pitkim.

nazad na vrh

Srodni tekstovi