Šest vinskih t​​​​rendova za 2024. godinu

Foto: Foto: Pexels Foto: Foto: Pexels

Kao i sve u današnjem potrošačkom društvu i vino podleže trendovima. Oni se po pravilu kreiraju negde daleko od nas, a opet po nekom drugom pravilu manje ili više stižu i u Srbiju.

Na trendove utiče sve i svašta, od društvenog blagostanja i svesti potrošača, pa do klimatskih i geopolitičkih promena. Poslednjih godina vinski trendovi uglavnom zagovaraju manje alkohola u vinu, naglašeniju aromatiku i izraženiju svežinu, organsku ili održivu proizvodnju, te otkrivanje manje poznatih regiona i sorti.

Pokušali smo da sagledamo šta bi od svetskih vinskih trendova moglo da se primi i na domaćoj vinskoj sceni u 2024. godini.

Ours vinarija 55

Naše je najbolje

Trend da se pije lokalno jedan je od najrasprostranjenijih u svetu poslednjih godina i sasvim sigurno jedan od onih koji ima najviše smisla! Predstojeća godina tu neće biti izuzetak, pogotovo tamo gde dolazi veliki broj inostranih turista željnih da u „Rimu rade ono što i Rimljani“.

Zahvaljujući sve većoj popularnosti Beograda kao vikend turističke destinacije, što raseljenim Rusima i Ukrajincima, tek potražnja za prokupcem, tamjanikom i još nekim vinima od lokalnih sorti postala je jasan trend u ovdašnjim restoranima i vinotekama. Ta će se priča dalje razvijati i u 2024. godini, potpomognuta sve kvalitetnijim grašcem, moravom, silom, bagrinom, probusom...

pexels evgeny tchebotarev 2187426
Foto: Pexels

Mehurići (p)ostaju trend

I ovo je nešto što je već uzelo maha u svetu, pa i u Srbiji sve više ljudi shvata da se penušavo vino ne pije samo kada dođe Deda Mraz, ili kada vam se rodi dete, već da je to izuzetno dobar pratilac mnogih jela i još bolji pratilac ćaskanja u društvu u nekom baru. Pojačano interesovanje izbacilo je u fokus i mnoga druga penušava vina pored tradicionalnog šampanjca, pa se tako u srpskim vinotekama i prodavnicama sve češće mogu naći i italijanski proseko ili frančakorta, španska kava, ali i sve veći broj dobrih domaćih penušavih vina.

Posebna priča su organski pet-nat penušavci čija je popularnost ograničena uglavnom na mlađu publiku, ali baš zato imaju značajnu ulogu u stvaranju trendova.

Vinarija Jovic Pinot 07A

Belo je novo crno

Dugo se smatralo da ozbiljne vinopije piju samo crno (ili crveno, kako vam drago) vino, pa i ovde kod nas. S tim je sada gotovo. Bela vina se danas konačno tretiraju s jednakim poštovanjem, a pretpostavka je da će njihova popularnost sa sve dužim i toplijim letima biti samo još veća. U korist toga ide i to što se sve više ljudi okreće laganijim obrocima, što svakako ide na ruku belim vinima.

U svetu su u fokusu bela vina Burgundije i Rone, sveprisutni šardone i sovinjon blan iz Novog sveta, nemački rizling, vina Alzasa i Alto Adiđea, dok kod nas u regionu na čelu „belog talasa“ stoje pre svega lokalne bele sorte – graševina (grašac), malvazija, tamjanika, žilavka, pošip, rebula, furmint (šipon), morava – a zatim i dobar broj sovinjona i šardonea.

Sve u svemu, bela vina iz regiona bi mogla da budu jedan od glavnih trendova u godini pred nama.

Legat Djurdjevic 309 716

Roze uzvraća udarac

Roze vina su poslednjih godina od letnjeg trenda prerasla u stalnu pojavu na vinskoj karti. To se dogodilo i u Srbiji, tako da u narednih godinu dana možete očekivati sve veći broj premijum etiketa ružičastih vina iz najuglednijih srpskih vinarija.

Manje alkohola, više zadovoljstva

To da se trend smanjivanja alkohola u vinima raširio svetom više i nije novost. I po svoj prilici priča će se dodatno zahuktavati, mada u Srbiji i dalje duvaju neki drugačiji vetrovi. Ipak, budite spremni na pojedina srpska vinska niskoalkoholna iznenađenja, pogotovo kada je reč o tamjanikama koje će i ovog leta voditi glavnu reč, a tu su i sve popularniji grašci i morave gde više neće biti iznenađenje ako nivo alkohola ne prelazi 11%!

Probus Vineyards vinograd 15

Vinski otisak

Evo nešto što će verovatno još pričekati dok potrošači u Srbiji to ne prepoznaju kao bitno, ali što je već uzelo maha u pojedinim državama sveta – karbonski otisak vina! Naime, sve veći broj vinarija shvata neophodnost promena u proizvodnji kako bi se ispratile sve izraženije klimatske promene.

Postaju bitni samoodrživosti vinograda i regenerativna poljoprivreda, minimalna potrošnja vode u navodnjavanju, a nemojte se iznenaditi ako čak i vrhunska vina krenu da se pakuju u lakše boce kako bi se smanjio uticaj transporta tereta i upotrebe materijala na karbonski otisak proizvoda. To posebno postaje važno mlađim ljubiteljima vina koji zahtevaju veću transparentnost u proizvodnji svega i svačega, pa i vina. Ali, kao što rekosmo, taj će trend još malo sačekati dok ne stigne do naših vinara i vinoljubaca.   | 

Foto: S. Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi