Ruska vinska veza

Viktorija je kavist (specijalista za prodaju vrhunskih vina), somelijer i glavni menadžer u vinoteci Repinski 24 (Репинский 24) u rekreativnoj zoni letovališta kraj Sankt Petersburga na obali Finskog zaliva. To je poznata i skupa vinoteka s izborom više od 2.000 etiketa vina iz celog sveta, posebno Francuske, Nemačke, Italije, Istočne Evrope, a od nedavno i Srbije s etiketama iz vinarija Deurić, Erdevik, Maurer, Matijašević i Virtus.

Ovo je inače njena druga poseta Srbiji u kratkom periodu. Prethodno je bila letos s grupom ruskih somelijera u organizaciji njene sunarodnice Olge Koževnikove, a sada je došla da podrobnije upozna proces proizvodnje nekoliko vinarija čija vina je zainteresovana da prodaje.

Olga Koževnikova, bitna karika novog srpsko-ruskog vinskog razumevanja i prijateljstva

- Olga je preporučila Deurić, Erdevik, a potom i Chichateau, i nakon što sam tokom nekoliko dana odradila berbu i vinifikaciju u svakoj sada mogu da garantujem za njih u Rusiji – s osmeh kaže Viktorija. – Iskreno, nisam očekivala tako nešto u Srbiji. U Rusiji vlada mišljenje da je Srbije mala vinska zemlja koja nema ni opremu, ni iskustvo, ni profesionalce. Da se sve još radi na najosnovniji način. Ogromno je iznenađenje bilo kada sam videla velike vinarije s ozbiljnim kapacitetom, sjajnu opremu i stručnjake. Za mene fantastično iskustvo.

Znači li to da sada može da preporuči srpska vina za izvoz?
- Tokom prvog boravka u Srbiji shvatila sam da tu može da se proizvede nešto ukusno, kvalitetno, dobro, ali sada kada sam sve doživela iz prve ruke mogu sa sigurnošću da dam pozitivan odgovor. Jer za svako vino imam mnogo više informacija i daleko interesantnije mogu da pričam o njima. Upravo stoga sam spremna da u mojoj vinoteci postavim posebnu policu samo za srpska vina.

Po povratku u Rusiju Viktorija će prvo obaviti obuku sa timom, sa somelijerom i kavistom, potom obuku sa kolegama u udruženju somelijera gde će govoriti o srpskim vinima, a ima i stručnjaka koji vodi Instagram stranicu gde će postaviti objave za svaku vinariju ponaosob. I objasniti gde je bila, šta je videla i zapamtila.

Pominje i to da su srpska vina pomalo skupa za Rusiju gde je izbor na policama izuzetno bogat. A pošto nema potrošača koji bi sad baš da kupe isključivo srpska vina, neophodno je prilagoditi marketinšku strategiju. To u ovom slučaju znači da svaka vinoteka koja ima takva vina na policama mora da zna nešto o njima i da ta saznanja prelije na krajnjeg potrošača. Da prodavac može, kad neko dođe i nešto traži, da kaže: „Hajde, probajte ovo, bili smo tamo i to je fantastično“.

A koja se naša vina najbolje prodaju?
- Posebno je popularna etiketa Grand Trianon Erdevik. Jako je dobro urađeno, ljudima se mnogo sviđa i često se vraćaju da ga kupe.

Koncept vinoteke Repinski 24 ima akcenat na autohtonim sortama zbog čega su takva vina, koja još brže mogu da privuku pažnju potrošača, zaintrigirala Viktoriju. Trend prirodnih vina posebno je istaknut u Sankt Petersburgu i dobro je što Srbija ima takva vina, potvrđuje, a od onoga što je probala odgovaraju joj Oskar Maurer, Sagmeister i vinarija Vert sa Bisernog ostrva čija su vina sa produženom maceracijom i zanimljive ručno rađene etikete „kao stvorene za tržište Sankt Petersburga“.

- Prvo srpsko vino koje sam probala u Rusiji bio je Sauvignon Blanc vinarije Chichateau, koji je Olga donela. Uopšte nisam očekivala takav kvalitet, vrhunski napravljeno vino u francuskom stilu koje jako podseća na ona iz doline Loare. Upravo mi je to vino skrenulo pažnju na vinsku scenu Srbije pa sam rešila da dođem ovde i proverim šta sve još ima.

Tokom te prve posete Srbiji posebno se oduševila rozeima Pink Punk vinarije Chichateau i Roza Nostra Erdevik, napominjući kako u Rusiji ima malo srpskih roze vina pri čemu je lokacija na obali Finskog zaliva baš mesto gde su takva vina popularna.

- Treba daleko više srpskog rozea da ide u Rusiju jer je na obali leti dosta toplo, prilika je idealna. Baš zato očekujem da se Pink Punk što pre uveze, sigurno će imati dobru prođu. Tokom posete sa somelijerima smo u nekom beogradskom lokalu probali i bili oduševljeni vinima vinarije Vert, a meni se lično jako dopada i Probus Vineyards portfolio, zatim vina Bojana Baše, Aleksandra Todorovića, pa i neka pet nat vina koja sam probala.

Sudeći po Viktorijinom iskustvu, srpka vinska priča ima potencijal na velikom tržištu Rusije. Da li će i kojom brzinom to i uspeti da se ostvari pokazaće vreme. Ali ovo se može pokazati kao značajan korak ka tom cilju.   |

Foto: Boban Vidović