Gjerkeš: Kraljevstvo belih vina

Fiškinci su idilično mestašce u brdima Prekomurja na obodu Panonske nizije, u Podravskoj vinskoj regiji gde se vino gajilo uveliko pre dolaska rimskih legija u taj deo Slovenije. Prema nekim podacima keltska i ilirska plemena su u tim krajevima počela da prave vino između 5. i 4. veka pre nove ere, daleko pre dolaska rimskih legija u to područje.

Topla leta s malo padavina i hladne zime čine da grožđe u okolnim vinogradima brzo dozreva. Rod po pravilu nije velik, uglavnom se sade bele sorte, od čega polovinu čini laški rizling, kako Slovenci zovu graševinu, odnosno u Srbiji sve popularniji grašac. Ne iznenađuje onda da su u vinariji Gjeršek odlučili da se u potpunosti posvete belim sortama, te uz laški, u vinogradima imaju još rajnski rizling, šardone, sivi pino i žuti muškat. U zavisnosti od berbe proizvedu oko 15.000 boca, a čak trećinu toga čine penušava vina dobijena klasičnom metodom druge fermentacije u boci: Brut Nature, Brut i polusuvi Sec od šardonea, te Brut Nature od sivog pinoa.

Ako bi trebalo u što manje reči sumirati utiske o svim Gjerkeš vinima najbolje je opisati ih kao sortno precizna, harmonična i strukturna. Nema tu velikih egzibicija niti „bildovanja“ u podrumu. Vina su jednostavno izraz onoga što je te godine niklo u vinogradima. To im daje autentičnost i neposrednost koju je teško ne voleti.

Vinarija je osnovana 1992. godine kada su posadili 1.500 čokota. Do kraja veka podigli su još 2.200 loza, a nagli uzlet usledio je od 2007. godine kada posao od oca preuzima Leon Gjerkeš.

- Bila je to velika odluka za mene i moju porodicu. Otac je doživeo nesreću i ostao prikovan za krevet tako da smo se našli u situaciji da neko mora da nastavi posao – priča Leon. – Pre toga nisam imao gotovo nikakvo iskustvo s vinima. Supruga i ja čak nismo ni živeli tu, imali smo svoje poslove i druge planove u životu. Pre toga retko sam uopšte ulazio u podrum ili odlazio u vinograde, nisam čak nijednom seo u traktor! Ali, kada smo odlučili da se vratimo ovde i nastavimo očevu proizvodnju vina želeo sam da to bude drugačije. Naime, otac je uglavnom radio polusuva vina. Ona su se dobro prodavala, ali sam u nekoj svojoj viziji vinarije naginjao da fokus prebacimo na elegantnija suva vina koja bi puštali na tržište tek nakon što nekoliko godina odleže u vinariji.

Leon je u ovu sudbonosnu avanturu krenuo po intuiciji. Bacio se na čitanje knjiga o vinu i tekstova na internetu, razgovarao s vinarima, upijao tuđa iskustva i eksperimentisao u podrumu. U potpunosti se sa suprugom Helenom posvetio samo tom cilju i već sa prvom berbom 2008. godine osvojio zlatnu medalju na čuvenom Chardonnay du Monde u Francuskoj, što je bila jasna potvrda da je krenuo dobrim putem. Tako je nova vinarija Gjerkeš preko noći stekla reputaciju među ljubiteljima vina u Sloveniji. Povratka više nije bilo i novi životni put porodice Gjerkeš bio je zacrtan.

Danas, petnaestak godina kasnije, na mestu stare vinarije uzdiže se moderna građevina opremljena savremenim postrojenjima u podrumu. Tu su i dve degustacione sale, velika multifunkcionalna za pedesetak ljudi i manja koja služi i kao sala za doručak gostiju iz sedam dvokrevetnih soba u okviru vinarije. Do kraja godine počeće s radom i restoran, a u planu je završetak još dva apartmana čime će priča o vinskom turizmu u vinariji Gjerkeš biti zaokružena.

Što se vina tiče priče će biti još dosta.

Od pomenuta četiri penušava, šardone Brut Nature i sivi pino Brut Nature pokazatelji su ozbiljnog potencijala ovog dela Slovenije za proizvodnju ovakvih vina. Rađena klasičnom metodom, bez dodatka likera, vina odležavaju na talogu minimum tri godine. Razigrana svežina i strukturnost vas odmah preuzimaju, a zatim u fokus dolazi delikatan spoj sortnosti i elegancije.

Šardone iz berbe 2019 je zlatnožute boje, mehurići su sitni i postojani, arome intenzive, na ustima puter i žute jabuke, malo tropskog voća, badema... Uz blage nalete mineralnosti igra ukusa ne nepcu i jeziku ne prestaje. Punog tela, zreo i impresivne završnice ovo je kompleksan penušavac koji se pije s uživanjem.

Sivi pino u penušavoj Brut Nature 2019 varijanti odvažan je poduhvat i za daleko iskusnije vinare od Leona. Pa ipak, rezultat je u najmanju ruku vredan pažnje. Bakarni odbljesci sivog pinoa ovde su dobili roze nijanse tako da imate utisak da je u čaši penušavi roze. Vino je nešto kabastije i rustičnije nego Brut Nature od šardonea, nema tu kompleksnost, pa ni toliku eleganciju, ali vas nosi utisak da pijete autentično i uzbudljivo vino.

Pored četiri penušava Gjerkeš u podrumu ima i liniju mirnih belih vina gde pažnju ponovo preuzima šardone. Onaj koji dolazi iz čeličnih sudova izvanredan je primer sortnosti i harmonije. Strukturan i kremast, odlično sazreva u boci tako da posle šest-sedam godina ima sve odlike ozbiljnog zrelog vina.

Ne zaostaju mnogo ni rajnski rizling i laški rizling. Inače, grožđe za sva ta vina se po pravilu bere nešto kasnije, sledi maceracija od 12 do 48 sati, već u zavisnosti od sorte i kvaliteta roda, a rezultat su zaokružena, bogata i kompleksna vina, harmonični odraz onoga što se dešavalo u vinogradu te godine.

Posebna priča u tome je ponovo sivi pino kojeg u vinariji rade kao oranž vino, dosta drugačije od stila koji preovlađuje u Goriškim Brdima. Gjerkešov Sivi Pinot je harmonično i strukturno vino s dosta svežine nastalo nakon 24 sata maceracije i četiri meseca odležavanja na finom talogu, da bi zatim dodatno dozrevalo u boci. Lako se pije i pleni sočnim aromama grejpa i jabuke prošarne mednim notama. Žive i prijatne kiseline, naglašeno mineralan, ovaj prekomurski sivi pino iz starijih berbi nudi sada kompleksan sadržaj prefinjenog vinskog nektara.

Ipak, vino koje stilski najviše odudara od ostatka Gjerkešovih etiketa je barikirani šardone Woodstock, njihovo jedino vino koje je u procesu nastajanja bilo u kontaktu s drvetom i koje za sada ne prave svake godine. Ime je dobilo naziv po čuvenom muzičkom festivalu iz 1969. godine budući da su ga flaširali 15. avgusta, istog dana kada je festival počeo, a ime se Leonu lepo uklopilo jer u nazivu sadrži englesku reč za drvo.

U pitanju je kupaža trećine šardonea iz inoksa, trećine iz američkog hrasta i trećine iz francuskog, koje je odležavalo na talogu godinu dana nakon 12 sati maceracije. Nosi pregršt intenzivnih i očekivanih zrelih aroma jabuke, vinogradarske breskve, kestena, uz sekundarne note vanile, cimeta, suvog mediteranskog bilja. Ukus je pun, zaobljen, strukturan, s vibrantnim kiselinama i mineralnošću, što mu sve daje neophodnu svežinu i eleganciju koja vas uvodi u produženu završnicu. Pravo gastronomsko vino za zahtevnije vinoljupce.

Zahvaljujući Grand Tastingu beogradska publika je mogla ove godine da proba neka Gjerkeš vina, a sledeća prilika biće 24. februara 2024. godine.   |

 Foto: Ivana Čutura