Fruškogorski grašac za bolje vinsko sutra

Fruškogorski grašac za bolje vinsko sutra

Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla Srem-Fruška gora brojem članova i brzinom rasta danas je na čelu ove grane privrede u Srbiji. U razgovoru sa predsednikom Udruženja Gordanom Bašićem pokušali smo da sagledamo trenutno stanje, plan i ciljeve daljeg razvoja vinarstva na Fruškoj gori.

Platina i titula Best in Show koju je sa Decantera doneo Grašac beli 2020 vinarije Vinčić zapravo je nastavak puta fruškogorskih vina i vinara u pohodu na vrhunske uspehe koji su već trasirale vinarije Belo Brdo kao dva puta najbolja nacionalna vinarija na AWC Vienna nadmetanju dokazujući još pre desetak godina kako je Alma Mons (Fruška gora) sjajan teroar i za crvena vina, a potom Erdevik na čije police je za vino Omnibus Lector 2015 stigla platina sa Decantera 2020.

Deuruc 38
Mitar Deurić sa priznanjem za najbolju vinariju Srbije u 2022. godini

Uz sve to vinarija Deurić ponela je laskavo priznanje za najbolju vinariju Srbije u izboru Vino.rs za 2022. godinu.

- Na vrata Udruženja kucaju još četiri nova člana – kaže Gordan Bašić iz vinarije Fruškogorski vinogradi najavljujući Skupštinu udruženja 12. jula.

A na Fruškoj gori sve vri od planova i dešavanja. Grašac kao sorta postao je pravi hit, u kratkom vremenskom intervalu pokupio je brojna priznanja, bilo kao penušavac (Dina Vinum), svež, barikiran, iz amfore. Na nedavnom nadmetanju ove sorte GROW du Monde u Hrvatskoj upravo je QUET Grašac Fruškogorski vinogradi doneo dva zlata za dve različite berbe. Pritom priča probusa i drugih sorti tek ozbiljno započinje, navodi Bašić.

festival grasca 76
Ćlanovi Udruženja obrađuju oko 700 hektara vinograda i taj broj ubrzano raste

- U Srbiji vinogradi najbrže rastu na Fruškoj gori. Zvanični podaci govore da smo 2021. godine posadili 120 ili 130 hektara od ukupno nešto više od 200 u čitavoj zemlji! U ovom trenutku članovi Udruženja obrađuju oko 700 hektara i očigledno postoji volja i želja da se zasadi šire. Možda to ne ide po dinamici koju bi svi voleli ili neko ko je pravio Strategiju razvoja, ali rastemo. Takođe se sortiment u zasadima menja, pre 15 godina to su bile uglavnom internacionalne sorte i nešto malo domaćih ili novostvorenih, no vidim da se ljudi sve više okreću grašcu, probusu, moravi, tamjanici. Videćemo kakvi će biti rezultati ali kako se klima menja biće sigurno dobri. I grašac je vratio svoje ime na mesto koje mu pripada što je revolucionarni potez.

> U Srbiji vinogradi najbrže rastu na Fruškoj gori.

Bašić napominje da je među prvima plasirao etiketu italijanski rizling na tržište, potrošio vremena i energije objašnjavajući ugostiteljima da to nije rizling koji ne zaslužuje mesto za stolom već ima vrlo široku primenu. Da ga možeš piti uz široki dijapazon jela za razliku od brojnih drugih vina koja traže neki svoj specifikum kako bi ih pravilno doživeli. Na kraju su ga uspešno prodavali, ali sa promenom imena, tvrdi, sve je dobilo turbo pogon.

Basic 348

Nekoliko projekata Udruženja je u toku. U završnoj fazi je međunarodni projekat sa partnerima iz Italije koji podrazumeva edukaciju članova za pravljenje penušavih vina. Taj projekat podrazumeva predavanja, razmenu iskustava sa znamenitim proizvođačima u Italiji, obilazak pogona, analizu i preporuke za opremu…

- Prave se kod nas penušava vina ali nemamo mnogo iskustva. U projektu učestvuju Privredna komora Vojvodine, mi kao Udruženje i partneri iz Italije. Zajedno sa dva instituta iz Hrvatske i nekoliko tamošnjih vinarija takođe pokušavamo da razradimo Erazmus projekat koji se tiče vinskog turizma u vezi sa istorijskim nasleđem u regionu. A Fruška gora je prebogata, od Kelta, preko Rimljana, raznih verskih obeležja pa redom. Cilj je da napravimo model kako da se sve to uveže i bude još snažniji magnet za dolazak ljubitelja vina i turista.

DSC 1086
Fruška gora sa istorijskim nasleđem koje poseduje je idealna destinacija za razvoj vinskog turizma

Nastavlja se i saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom oko laboratorija i nekih međunarodnih projekata u kojima Udruženje učestvuje, kao što su Digitalizacija na Fruškoj gori ili Cirkularna ekonomija gde je zapravo reč o stoprocentnom iskoriščavanju resursa iz vinograda. Puno stvari bacamo koje ne bi trebali, objašnjava Bašić, pa se u okviru projekta vrši obuka kako od grožđa iskoristiti sve.

> Prave se kod nas penušava vina ali nemamo mnogo iskustva.

- Učimo od partnera da grožđe prvenstveno koristimo za vino, posle ceđenja u proizvodnji grape, od koštica dobijemo ulje. A što ostane od rezidbe u vinogradu može se raditi pelet, dobiti biogas. Nama su te stvari smeće, uglavnom bacamo, a zapravo donose ozbiljan input u ekonomiji.

Basic 366

Projekat ozbiljan, no zasad namenjen edukaciji. Pomoć za finansiranje opreme bi bio sledeći korak čim vinogradari i vinari shvate da je to boljitak za svakog od njih ako se uhvate u koštac sa novim vidom proizvodnje. Ali nije lako jer su u globalu svi članovi udruženja relativno mladi vinari koji još uvek imaju ozbiljne investicije u vinogradu, kako oko sadnje, mehanizacije, nadničara koje je sve teže naći dok nadnice vrtoglavo rastu.

Valorizovati troškove kroz porast cene vina po istoj dinamici na tržištu je gotovo nemoguće. Bašić je siguran da je jedini put mehanizovati sve šta je moguće i lobirati kako bi država subvencijama pomogla da svi vinari brže i bezbolnije dođu do neophodne mehanizacije u vinogradu.

Da li udruživanjem u komercijalne zadruge ili će Udruženje formirati posebnu organizaciju koja će se baviti šerovanjem opreme, ili će svako opet sebi kupovati potrebno? Vreme će pokazati, ali je vidljivo da za projekte postoji interesovanje, a kada i kako će se doći do ciljeva, ostaje da se vidi. U svakom slučaju Udruženje će zatražiti pomoć od države i iz međunarodnih projekata.

festival grasca 76
Udruženje organizuje i manifestacije kao što su Dani grašca u Novom Sadu

Na pitanje da li Savez vinara i vinogradara funkcioniše u korelaciji sa fruškogorskim Udruženjem i daje dovoljno poticaja, naš sagovornik kaže da pomoć nije prestala nakon što je napravljena Strategija razvoja, akcioni plan i oformljeni neki budžeti koji bi to trebali pokriti. Na žalost, došla je korona i preraspodelila novac predviđen za brojne aktivnosti među kojima i one koji se tiču vinogradarstva i vinarstva. Potom kreće nesrećni rat u Ukrajini, cene energenata i svega što se promenilo na tržištu rastu…

- Država u svakoj nevolji mora opstati, ja to kao građanin razumem – iskreno kaže – ali kao vinar… Potrebno mi je sve što može da mi pomogne, svaka je pomoć dobro došla. Konkursi postoje, srećni smo što imamo i Pokrajinu iza sebe, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam koji raspisuje konkurse što se tiče repromaterijala, manifestacija…

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu subvencioniše opremu, a tu su i republički konkursi. Trenutno je u toku onaj za sadnju vinograda 2021/22 godine i prema onome koliko je raspoređeno u budžetu za isplatu subvencija i saznanjima koje imamo koliko je podignuto vinograda, mislim da će biti dovoljno novaca za sve koji budu aplicirali.

Basic 396

Ako Bašića pitate o odnosu velikih vinara na Fruškoj gori prema malima, koji imaju sve bolja vina i unose dodatnu živost u čitavu priču, kaže kako lično ne voli da kolege deli na velike i male. Neko proizvodi i prodaje više ili manje, ali svako ko ima čokot je vinogradar i mora pored čokota da prođe 30 puta godišnje.

> Glavni zadatak oko čega smo se udružili je geografsko poreklo.

No kvalitet vina se drastično podigao, konstatuje. Udruživanje tu ima veliku zaslugu naravno ali nije jedino. Ogroman je značaj laboratorije dobijene od Pokrajinske Vlade kao i saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom, no pre svega je neophodan i potreban takmičarski duh. Jer kad jedan vuče napred svi žele da ga stignu što utiče na kvalitet.

- Glavni zadatak oko čega smo se udružili je geografsko poreklo. To s vremena na vreme izmakne iz fokusa, za šta mogu i da preuzmem odgovornost, ali se potom vratimo na to da vinari istinski shvate i prihvate šta geo-poreklo u stvari znači.

Vinčić 11
Aleksandar Saša Vinčić s grašcem koji je postao Best in Show na Decanter Wine World Awards

Tada će se i inostrana publika ozbiljno zapitati gde je ta Fruška gora. Aleksandar Vinčić je trijumfom na Decanteru podigao lestvicu što bi takođe mogao biti poziv da svi fruškogorski vinari podignu cene grašca. Isto je to Erdevik uradio sa sortom šardone i na taj način pojam geo porekla apsolutno zadobija smisao.

Udruženje još jednu stvar uvodi na „mala vrata“ u okviru internog takmičenja pred manifestaciju TOP 50 u Vili Stanković koja će se održati 26. avgusta ove godine. Iako bi svuda u svetu bilo potpuno normalno da lokalno Udruženje određuje geografsko poreklo, to u Srbiji nije slučaj. Jasno, analiza i senzorika treba da se urade, ali niko drugi sa strane zapravo ne zna parametre kao sami vinari u okviru udruženja.

Zato je neophodno formirati komisiju ocenjivača od strane Udruženja koja uopšte ne mora biti sastavljena od članova, već samo da radi u njihovom zajedničkom interesu i daje realne ocene kako bi pomogla u smislu određivanja pravca za određenu sortu koji bi trebalo svi da prate.

Top50 Srem 50
Manifestacija TOP 50 vina sa Fruške gore u organizaciji Udruženja proizvođača grožđa i vina Srem-Fruška gora

Udruženje organizuje i manifestacije kao što su Dani grašca u Novom Sadu na šetalištu Bulevara Mihajla Pupina, a zajedno sa TO Vojvodine učestvuje u manifestaciji Walk & Wine koja kreće iz Iriga pa ide do Hopova dok su štandovi postavljeni duž ulice i gde će moći da se proba fruškogorsko vino i gastronomija u nedelju 27. avgusta.

Vinski turizam je tokom korone pokazao da može biti značajan izvor prihoda vinarima.

- U našem poslu prvo trebaš biti vinogradar što se uči na poljoprivrednom fakultetu, potom od tog grožđa napraviti dobro vino za šta takođe postoji fakultet. Iza toga treba izaći na tržište gde treba prodati vino što se takođe uči u posebnoj školi i na kraju treba da budeš ugostitelj za šta je isto potrebno posebno obrazovanje i iskustvo – kaže Bašić. – Činjenice govore da se puno unapredila proizvodnja grožđa i vina što znači da se ulaže više truda i znanja, kako u tehnologiju, opremu, proizvodnju. A sve košta. Stasavaju lagano pojedini degustacioni centri na Fruškoj gori, imamo ozbiljan magnet za turiste u velikim centrima kao što je Vrdnička Kula, koji odatle žele i treba da obilaze vinarije na Fruškoj gori, ali u vinskom turizmu nikako nije dovoljno jedno mesto bez obzira što je vinarija i sama po sebi dovoljan povod da neko sedne u kola, pređe 150 kilometara i dođe da proba vino. Ali šta će da radi posle toga u ostatku dana?

Basic 420

Rešenje je evidentno, treba napraviti vinske puteve, ture koje omogućavaju da se obiđe nekoliko mesta, a preporučljivo je nakon nekoliko čaša vina negde prespavati. Bašić je siguran da to neće biti sutra, ali i da na Fruškoj gori svi rade na tome, o tome razmišljaju i željno iščekuju ostvarenje sna.

Za sada ljude treba naučiti da je vino sa Fruške gore dobro kako bi ga vinari plasirali i od njega neki dinar vratili u proizvodnju i investicije, zaključuje na kraju predsednik Udruženja vinara i vinogradara sa geografskim poreklom Srem – Fruška gora.  |

 Foto: Ivana Čutura, Slobodan Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi