Vinarija Lakićević: Vinsko iznenađenje godine

Vinarija Lakićević: Vinsko iznenađenje godine

Srpska vinska scena dobila je nedavno s izvesnim zakašnjenjem novog ozbiljnog aktera, vinariju Lakičević sa severa Kosova i Metohije, iz sela Leposavić, čija su vina već perepoznata u nekim državama iz okruženja.

Ova moderna vinarija bavi se isključivo organskom proizvodnjom grožđa u vinogradima posađenim na nekadašnjem metohu manastira Banjska, gde se loza uzgaja još od ranog srednjeg veka. Kroz ovu ambicioznu porodičnu vinsku priču koju su neki ocenili i kao vinsko iznenađenje godine u Srbiji proveo nas je Slaviša Lakičević, samouki vinar koji je najveći deo radnog iskustva stekao u inostranstvu, radeći za maloprodajnu modnu kompaniju sa sedištem u Italiji.

Sa leve strane Ibra vinarija je započeta 2013. godine, naredne je posađen veći deo vinograda u selu Kutnje na obroncima Rogozne, da bi u sledeće dve godine bilo dostignuto današnjih 12 hektara. Na nekoliko obližnjih pozicija prosečne nadmorske visine oko 500 metara, tu gde su do 1945. godine bili vinogradi a potom toga više ništa i gde je idealno za organski uzgoj jer ima mnogo više sunca nego na jugu Srbije, noći su zahvaljujući uticaju Kopaonika daleko hladnije. Takođe, padavina je do 600 milimetara što je dva i po puta manje nego sa suprotne strane reke gde su vinogradi na obroncima Kopaonika a tlo potpuno drugačije, sa višim pH i dosta kreča pa se uglavnom gaji rizling i sovinjon blan.

- Klima nam je izuzetna, posebno za bela vina. Produžena je vegetacija, berbe su kasnije, ima rizika od prolećnog mraza ali hvala Bogu to smo rešavali do sad. Jedino za crvena vina nismo bili sigurni kakva će biti. Dobili smo odlična što nije bilo lako.

Slaviša Lakičević (3)

Za izvanredan utisak koji njihova vina ostavljaju kad ih probate, Slaviša ističe tehnologiju u vinogradu i na prvom mestu agronoma iz Italije Stefano Dinija, pa potom i enološkinju Lauru Zudas (Zuddas) koja inače radi u Bolgeriju.

Značajnu ulogu u opredeljenju ka organskom usmerenje odigrao je sin Luka Lakičević, koji je završio Vinifera fakultet u Bolzanu, master u Monpeljeu, da bi potom nekoliko godina radio kod agronoma Stefano Dinija, prijatelja iz Toskane koji tamo sarađuje sa stotinak vinarija. Planirao je Luka da polaže za Master of Wine titulu, ali se to negde „zagubilo“ u silnom poslu koji ime oko vinarije. Konačno, kompletnu brigu oko vinarije vodi direktor Milan Lakićević, Slavišin brat od strica.

Razgovor počinjemo uz njihovu zavodljivu tamjaniku Upupa 2021 koja je upravo donelo zlato sa svetskog nadmetanja muskatnih vina Muscats du Monde u Francuskoj.

Nije to jedino zlato za ovu još sasvim mladu vinariju čija su vina tek nedavno stupila na scenu. Njihov šardone Picus 2019 osvojio je prošle godine dvostruko zlato u Grčkoj na The Balkans International Wine Competition (BIWC), a ove još tri zlata, dva srebra i tri bronze na istom takmičenju. Tu je i ovogodišnjih 92 poena i srebro sa Decanterovog ocenjivanja za njihovo jedino crveno vino Merula Selection Cuvée N5 2019, ali...

- Zadovoljan sam uspesima ali iskreno nisam potpuno i srećan, očekivali smo veću ocenu za crvenu Merulu 2019 koja na svim „blajnd“ testovima sa svetskim vinskim vrhom uvek bude najbolja ili druga – kaže Slaviša Lakičević.

Slaviša Lakičević (35)

Lakičevići u vinogradima imaju od belih sorti šardone, sovinjon, muskat beli, rizling, beli grenaš, asirtiko i solaris, te od crvenih kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo i malbek. Poseban kuriozitet predstavlja to što su posadili još 32 sorte kako bi mogli da eksperimentišu!

- Tamo decenijama niko nije sadio grožđe pa ne možemo ni da pitamo kako uspevaju pino noar ili sovinjon. Zato smo hteli da vidimo šta koja sorta može da pruži na ovom mestu gde je zemlja savršeno čista i pogodna za organski uzgoj. Znali smo da će biti teško u nekim godinama, kao što je slučaj s ovom, ali to je naša odluka.

Napominje Slaviša nekoliko ključnih momenata za uspeh. Prvi je razumevanje da se vino pravi u vinogradu počevši od rezidbe, zelene rezidbe, preko defolijacije. Koliko lišća, koliko lastara ostavite, time birate da imate vino koje nema kiseline ili ima puno šećera.

Što se njih tiče, izabrali su Lakićevići sveža vina s ozbiljnim kiselinama i bez puno alkohola. I usput otkrili da im je grenaš beli fenomenalan, baš kao i pino noar ili sanđoveze. Takođe, sortni asirtiko pune u boce baš ovih dana a on je izuzetna, možda i najbolja bela sorta po Slavišinom mišljenju. Priznaje da nije postigao ekspresiju onog sa Santorinija gde ima mnogo više sunca, ali je veoma svež i dobar.

Slaviša Lakičević (22)

- Trebaće mu nekoliko godina u boci da bi postao veliko vino.

Pored asirtika dopada mu se i verdikio, uopšte voli bela sveža ali korpulentna vina. U suštini, 90% sadnog materijala je uzeto u italijanskom „Raušedu“, samo su grenaš beli i malbek iz Francuske.

Vinarija Lakičević radi poveći broj etiketa, a pošto je organska okolina okružena brojnim gnezdima sva nose latinske nazive ptica. Prvo vino koje su napravili bio je crveni blend Merula ili kos, ptica po kojoj je Kosovo dobilo ime. Kupažu čine dva kabernea uz merlo, malbek i sanđoveze. Parus je senica, a sorta je sovinjon blan koji gaje na tri parcele različitih nadmorskih visina od 450 do 550 metara, te grožđe beru u razmaku od mesec dana. Pikus je detlić ili žuna, zapravo šardone u dve varijante. Jedne godine se radi u francuskom bariku, druge bez drveta. Sva Lakičević vina leže i do 22 meseca na kvascima i prema svima se odnose sa punim poštovanjem pa njihov sovinjon bez problema traje 15 ili 20 godina, a sigurno je da posle godinu dana neće krenuti da pada.

Nedavno je Slaviša na sastanku sa predstavnicima kompanije Diam, a nakon što su probali Lakićević vina, dobio puno korisnih saveta. Među njima i onaj da ubuduće koriste čepove s oznakom „30“ što znači da će čuvati vino tri decenije. Toliko o potencijalu starenja.

Oriolus ili zlatna vuga je bela kupaža sorti šardone, sovinjon blan, rajnski rizling i solaris koja se upravo pozlatila na BIWC 2023. Solaris je inače nemačka pivi (hibrid) sorta stvorena u Frajburgu 1975. godine a odobrena tek četvrt veka kasnije. Ona je ujedno najsevernija i najjužnija sorta koja uspeva na ostrvu između Švedske i Danske, ali i na Etni na nekih 1.200 metara visine.

Slaviša Lakičević (23)

- Veoma je zahvalna. Ne treba je prskati ali zato ima mnogo posla oko zelene rezidbe. Buja na sve strane i teško se obuzdava.

Alcedo ili vodomar koji se često vidi na Ibru je blend 65% grenaša belog uz 25% sovinjona i ostatak rajnskog rizlinga. To je potpuni novitet kojeg još nema u Srbiji, a takav je i sortni Solaris za koji već sada postoji lista čekanja. Krajnje mineralan, ljudi ga obožavaju, posebno žene, pri čemu nije napadan na mirisu kao tamjanika a ima obimnije telo. Za sad solarisa imaju na dva hektara ali sade i novi vinograd pa će ga biti više.

Naravno tu je i već pomenuta nagrađena tamjanika Upupa, a ptica je pupavac. Vino je posebnog mirisa i posle godinu i po dana na kvascima razvilo je lepu završnicu i telo.

Trenutno roze i penušavo još ne rade, smatraju da je rano, mlada su vinarija. No napominje da roze svakako neće raditi od ostataka grožđa, već su planski posadili crni grenaš za koji Slaviša smatra kako daje izuzetan roze, dok je za penušavo vino posađen čuveni šampanjski klon pino noara 777. I još jedan drugi.

- Proizvedemo do 40.000 boca godišnje što je veoma mala proizvodnja u odnosu na broj hektara, ali smo prvenstveno fokusirani na kvalitet a ne količine. I ne pratimo neke stilske pravce već pravimo vina koja bi rado i sami pili u restoranu.

Slaviša Lakičević (12)

Ipak, biće i eksperimenata, oranž vina, produžene maceracije. Ledeno vino od tamjanike 2019 već imaju sa oko 150 grama zaostalog šećera, uskoro pune 1.000 i nešto flaša. Moguće je da je to jedina Ice wine tamjanika na svetu koja je tri godine macerirala pa će biti vrlo skupa. Uostalom, sa 40 ari te 2019. godine dobijeno je ukupno jedno bure.

Govoreći o posebnom kvalitetu vina Slaviša ističe kvasce selekcionisane prema sortama, a što se tiče organskog sertifikata za vinograde, nemaju ga. Možda bi i imali…

- Na Kosovu ne postoji zakonska regulativa tog tipa. Možemo se znači sertifikovati kod Švajcarske kompanije sa sedištem u Tirani, ali godišnja je taksa ogromna a opet ne bi imali pravo da stavimo markicu na boce.

I na kraju pitanje zbog čega tek odnedavno ove etikete stižu na srpsko tržište iako su već dobro znane i veoma tražene u Švedskoj, Švajcarskoj, Crnoj Gori?

Pošto dolaze iz Leposavića, u Srbiju se uvoze preko Kancelarije za Kosovo, kompanije Metohija doo koja pomaže u plasiranju proizvoda sa Kosova. Inače, vina se u Srbiju uvoze kao vina iz bilo koje druge zemlje. Carine nema, ali prolaze kroz sanitarne kontrole, naplaćuje se PDV, jedino nema uvozne kvote.  |

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi