Ko se boji vinskog turizma?

Do pre nekoliko godina poznati po neobjašnjivom fenomenu da se u najčuvenijem srpskom vinskom selu vrata vinarija vinskim turistima otvaraju tek sporadično i uz dosta muka, Sremski Karlovci danas pobuđuju začetke nade da se dosta toga menja. I pored toga slobodno možemo reći da su svega dve-tri vinske kuće ponudile ozbiljan program a ovaj put izdvajamo vinariju Vinum gde sa pozicije menadžera vinskog turizma svoje dugogodišnje iskustvo primenjuje vinska Lady (iz reda vinskih vitezova) Gordana Čučković.

Dosta mladih ljudi užurbano razgleda lepo uređeno dvorište i zanimljive eksponate na adresi Karlovačkog Mira 26A, a neki već i nose po bocu ili dve u rukama pri izlasku. Tu su fijakeri, stare prese, džinovska stolica za zaljubljene, mnoštvo cveća pa i sazidana česma posvećena Svetoj Petki, slavi ove vinarije gde čista, zdrava i ukusna voda dolazi sa velike dubine.

Duboki lagumi samo su deo ponude, ono glavno će se naći na stolu, u čašama ali i tanjirima. Ima toga, vina i mezetluka a laguma posebno, manje-više i u drugim vinarijama u okolini ali vinski turizam svakako da ne buja kao ovde. Neophodne su najave kako bi se ključ uopšte okrenuo u bravi, a zašto je to tako pokušavamo da saznamo od Gordane?

- Naša vinarija postoji već dovoljno dugo godina i ljudi znaju za nju smatra vlasnik vinarije – otkriva Gordana – Ja sam ovde tek godinu dana, ali je ipak  osoba koja je radila na mojoj poziciji ranije napravila uvod kad je shvatila da je prodaja na kućnom pragu isto nešto što je potrebno da uokviri čitavu sliku i podigne je na viši nivo. I rezultati su i meni iznenađujući.

Gordana je u ugostiteljsko-turističkoj priči već 16 godina, međutim priznaje da joj je neko pre godinu dana pričao da Karlovci imaju današnju količinu turista ona ne bi poverovala.

- Ogroman broj ljudi dolazi pa i pored toga u ovoj našoj vinskoj ulici gde je šest vinarija samo još jedna osim nas posluje na način da imamo stalno zaposlenu osobu u funkciji uslužnog turizma i širom otvorena vrata tokom čitavog radnog vremena. Nažalost nije kod drugih tako.

Čudi je i što su više od polovine posetilaca stranci. Iz koje zemlje? Gotovo da nema one iz koje ne dolaze. U igri su svi kontinenti, pa Indija, Kina, Japan, Dubai, Kuba, Kanada, Meksiko… Uglavnom dođu u Novi Sad ili Beograd i nakon određenog broja dana žele da idu dalje pa u konsultaciji sa Google pretraživačem saznaju da su Sremski Karlovci između ta dva grada. Piše da je tu vinski turizam, kultura, mnogo toga. Onda pogledaju recenzije i pročitaju ime Vinum.

- Uvek pitam kako su došli do nas. Neko se pozove na recenzije, neko na nešto drugo, a u poslednje vreme je to ono što postaje naš zaštitini znak, preporuke od usta do usta. I svi koji dođu, dođu jer žele da probaju vina.

Prezentacije podrazumevaju degustacije samo vina, meze uz određen broj vina, ali i uparivanje hrane i vina koje se radi samo za organizovane grupe. Tri, četiri ili pet sledova sa različitim vinima započinju pićem dobrodošlice, tradicionalno rađenim penušavcem od grašca Dina koji je poneo titulu najboljeg srpskog vina (BIWC).

Pored prostrane degustacione sale nalazi se kuhinja a Vinum ima i svog kuvara što donosi delimično pripremljene specijalitete koji se na licu mesta dovršavaju. Reč je o Branislavu Kockareviću vrhunskom kuvaru i šefu u jednom novosadskom restoranu koji je veliki deo iskustva stekao radeći u svetu. Cene degustacija su od 2.500 do 3.500 dinara u zavisnosti od broja sledova.

Često gosti požele da završe veče ponovo penušavcem Dina, možda i zato što je edukativni deo posete vinariji obilazak podruma i naravno laguma koji uz svu modernu tehnologiju još na sebi nosi originalna vrata stara sigurno više od jednog veka.

- Tu ispričam priču, čitavu proceduru kako nastaju vina. Tamo gde stoje boce penušavca objasnim šta znači tradicionalni metod proizvodnje mehurića. Zanimljivo je da ljudi koji dolaze iz dalekog sveta gotovo ništa ne znaju o tome. Ipak su to klasični turisti koji su u najvećem broju slučajeva iznenađeni da Srbija uopšte ima vina. Amerikanci posebno, ili im je eventualno neko rekao da ovde postoji vino ali onda je još veće iznenađenje kvalitetom naših vina. Još kad krenem da pričam koje smo sve nagrade dobili iz Evrope i sveta, od Pariza do Londona i Decantera, oči im se samo šire od iznenađenja.

Krajnji rezultat – niko ne ode iz vinarije bez kupljenog vina. U stvari samo jedan momak nije kupio vino od kad je ona u Vinumu, smeje se Gordana. Istina, dolaze i naši ljudi, uglavnom iz Beograda i Novog Sada, mada ih bude i iz centralne Srbije.

Prezentacije i degustacije se uglavnom rade na engleskom, kupuju se sva vina ali u poslednje vreme jako mnogo bermet jer strancima egzotično zvuči. To vino se kao specifična karakteristika vinarije služi uz poslednji sled, i svi budu iznenađeni.

-  Pričam o bermetu ono što znam, što sam čula, istoriju od Marije Terezije preko Titanika. Šta je istina to niko ne zna, ali na kraju napravimo mali kviz. Kažem da vino sadrži  22 komponente pa onda svi pogađaju koje. I eto dopunske razonode.

Koliko je razvijen vinski turizam u Vinumu za sad još nema egzaktnog odgovora. Gordana smatra da će tek uskoro imati dovoljno podataka za analizu ali reč je o stotinama i hiljadama poseta na mesečnom nivou. Izvlači podatak samo za mart i april tokom kojih je održano više od 320 degustacija, praktično van sezone. Pominje i veliki broj ruskih turista na svakodnevnom nivou.

- Jako su interesantni, veoma kulturni i već vinski edukovani. Dovode ih ruski somelijeri, jedna od njih izuzetno voli i dobro poznaje naša vina pa bukvalno sve ispriča, ja prosto ne moram da se uključim.

Vinarija Vinum trenutno u ponudi ima 11 etiketa, od penušavca, impozantnog grašca i šardonea u inoks i barikiranim varijantama, sovinjona, preko čuvenog rozea (vino Balkana 2016), lagane bele kupaže Mustra, frankovke, pino noara, do bermeta i Pinole vina u božole stilu kome su posvetili poseban praznik u vinariji.

U ovom trenutku dokupljen je prostor u komšiluku gde će iz dvorišta i dela vinarije biti prebačene mašine, alati, sve što se ne uklapa u viziju vinskog turizma.

- Nismo megalomani, nećemo se širiti iako smo dokupili taj komšijski deo. Morali smo jer imamo dosta korporativnih događaja, tim bildinga za grupe veće od 10 ljudi. Došli smo do ukupno posađenih osam hektara i vinski je ta priča takođe zaokružena. Dalje sve što radimo, radimo kako bi bili što atraktivniji za turiste i vinski turizam u kome vidimo veliku budućnost.  | 

Foto: Slobodan Vidović