OURS: Oaza srpskih vina

Mladen Radunović, u funkciji prodavca i uživaoca vina u OURS-u od otvaranja oktobra 2021. godine ponudiće vam uz preporuku neku od 1.170 izloženih etiketa od koji je preko 800 vinskih, dok su ostalo rakije, travarice, poneki domaći džin ili kakav drugi destilat.

Šta znači OURS i zbog čega nema stranih vina pitamo Mladena?

- Neki misle da je naziv lokala od engleske reći ours (naš), ali bez obzira što jeste naš bliži smo tome da je naziv skraćenica od Organizacija udruženih radnika Srbije. Jeste, vuče to malo na neka druga vremena i bilo mi je simpatično od početka jer sam poslednja generacija koja je zakačila OUR-s sistem, a uz ova vina možda i mladi dožive nešto od tog doba Jugoslavije. Takođe, što se tiče izostanka inostranih vina, problem je što nemamo dovoljno novca da ih kupimo. Šalim se naravno, i onima koji traže dublji nacionalistički smisao u imenu vinoteke moram da kažem sledeće: OURS je zapravo prikaz srpskog teroara gde ima proizvođača iz Mađarske, Rumunije ili Hrvatske, ali grožđe u tom vinu, sirovina je odavde.

Lepša strana OURS dua, direktorka Rada Petrović

Ako Mladena pitate ko je vlasnik OURS-a reći će vam da su to vinski stručnjaci, somelijeri, novinari, publika koja dolazi i interesuje se, a takvih je dosta. Često u zadnjem delu lokala gde je uređen degustacioni sto možete sresti vinare koji su doneli svoja vina, nove berbe, pa i nekoliko njih odjednom, porazgovarati sa njima, uživati u Desinim gastronomskim specijalitetima iz naposrednog komšiluka. Uz to sjajno idu srpska crvena vina koja se ovde definitivno najviše traže gotovo u svakom godišnjem dobu.

A na policama nema čega nema, čak i nekih nama nepoznatih imena. Samo penušavaca, što onih rađenih tradicionalnom šampanjskom metodom, što proseko varijanti, ima celo tuce, a širok je i izbor vina bermet i desertnog stila. Da li se mušterije interesuju za vina sa višim postotkom šećera?

- Najčešće pitanje od prosečnih konzumenata koji su svakako u množini je imamo li neko slatkasto vino? U početku bih se naježio na takvo pitanje ali sam vremenom to interesovanje prihvatio kao neminovnost razumevši da se pojam slatkasto koristi kao opisni pridev vina. Slatkasto vino zaista postoji ali kada traže upravo takvo, reč je najčešće o muskatnoj sorti.

Tamjanika tu i dalje prednjači, po popularnosti je u ovom trenutku na zavidnom nivou u odnosu na sve ostale sorte. Od drugih belih vina morava i sila su već zauzele neki svoj prostor, dok se povremeno pojave određene aktivacije tipa bagrina, napominje Mladen. I to onda kada krene serija Tajna vinove loze ili reprize. Za svo to vreme od crvenih vina u potražnji apsolutno dominira merlo. Interesovanje je skoro pa isključivo, sve ostalo je manje-više sporadično.

- Ovo važi čak i za kaberne sovinjon. Primećuje se da ljudi slabo poznaju domaću scenu pa je preporuka obično neophodna. Ako mislite da kupci navaljuju i traže prokupac, ne toga nema u većem obimu. Krucijalna je preporuka da se vino proba. Uporno bežimo iz ustaljenih voda da na policama imamo 70 raznih etiketa sorte šardone. To je poenta, da svako ima svoju priču koju ovde može da ispriča, svoj pečat, što je počelo sve češće da se dešava. Sve je više zaista spektakularnih vina čak i nekih za koja sam vinar ne zna da su takva. Donese vino, često bez etikete i kaže hajde molim te probaj da vidim šta misliš. Kad probam pitam ga da li je svestan šta je napravio, a on kaže ne znam. Kažem, toga je sve veći broj slučajeva.

Šta je najskuplje u OURS-u a šta najjeftinije? Od vina to je magnum Merlot 2013 vinarije Tri oraha u specijalnom pakovanju koje staje oko 20.000 dinara, međutim od istog proizvođača je ovde dostupna i klasična buteljka sa starom, verovatno najnižom cenom u celom gradu i šire.

Ako tražite najjeftinije vino javlja se etiketa Tron, i bela i crvena vinarije PIK Oplenac koje staju po 350 dinara. Inače, cenovni tron u lokalu drži u boks od teleće kože i sa šest čašica maestralno zapakovana rakija Uteha Naša destilerije Trezor po ceni od 75.000 rsd.

Zanima nas da li ima ljudi koji uđu i razočaraju se što nema uvoznih etiketa te izađu a da nisu kupili bar neko vino?

- Desi se. Mada u poslednjih nekoliko meseci ukupno četiri osobe. Čim objasnimo ko smo i šta prodajemo priča krene lepšim tokom.

Naš sagovornik smatra da srpska vina nisu previše skupa ni previše jeftina ali se slaže sa nekim opšte poznatim stavom da ima precenjenih domaćih vina. Posebno pominje ona koja su u početku jako dobra ali posle godinu dana stajanja više nisu. A kakav bi nam roze preporučio kao mušteriji, kakav je uopšte srpski roze u ovom trenutku?

-  Mislim da je ključ u prvobitnom odnosu prema rozeu u Srbiji kao recidiv iz vremena „šta ćemo sa ovim grožđem, hajde da ga ne bacimo već da napravimo roze“. Ipak vinari su očigledno krenuli da rade namenske berbe za roze a većina još uvek preferira merlo. Baš zato mi se recimo dopada vino od sorte sanđoveze Draganić. Sve u svemu ne bih nikog posebno izvajao jer zbilja može da se dobije prosečno dobar roze iz Srbije, bez spektakla, ali dobar. Najtraženiji su naravno Pink Punk, Rose Nostra, Lex i tako dalje, koji su već postali klasika.

U vinoteci su sva vina izložena bez ponavljanja bukvalno od poda do plafona čitavom dužinom lokala koji nije mali. Zbune li se kupci kada vide ovoliko domaćih etiketa?

- Mislite da ljudi uđu i kažu: Dajte mi Mudrost ili Radost od vinarije Panjković, ili spakujte mi Vidon Šandora Šomođija? Šandor je vinar iz Zrenjanina koji pravi ozbiljna vina, njegov Chardonnay nosi takav lični pečat da kad jednom probaš, ne zaboraviš ga nikad. Ogromna je naša vinska scena, dođu ponekad i vinari, zagledaju neke etikete pa se krste, šta je ovo?

Zbilja je širok izbor, a Mladen se ozbiljno zainatio da ponudi raritete. Pominje naše vinare koji nijednu bocu ne prodaju na ovdašnjem tržištu već sve izvoze, onda jedini je u Beogradu koji ima Vince & Vince, vina koja su nedavno rekvirirana na KiM. Takođe, samo ovde biće dostupno vino Carigrad 2008 Radenković kao i originalni Shiraz Rogan, vinarije koja se danas zove Chateau Prince.

A da li se traže organska, biodinamička, dugo macerirana vina?

- Takva vina je najteže prodati, zbog te činjenice čak više i ne objašnjavamo o čemu se radi. Meni su rogovi izašli crtajući ljudima kako su vina Imperator fantastična i da se ni po čemu ne razlikuju od konvencionalno rađenih osim po višem kvalitetu u najvećem broju slučajeva. Ljudi navikli na klasična vina čim vide napise Claudius ili Maximianvs odmahuju glavom dok neke druge „sokiće“ prosto obožavaju i nije im žao da za to daju nekih 1.600 rsd. Recimo vina Baša prodajemo super, ali kad se sve sabere to je odabir od strane četiri ili pet kupaca. Evo, od vinarije Bikicki se recimo dobro prodaje Lily a sad je tu i Aleksandar Todorović iz Ražnja sa svojom tamjanikom.

A kako se Mladen našao u vinskoj priči posebna je vinska priča. Počinje pre više od 15 godina radom za makedonski Tikveš da bi prekretnica bila upoznavanje sa vinima i vinarima vinarije Vinis 2016. godine. Ukratko, na poziv drugarice koja je inače sestra vlasnika Vinisa braće Nikolić, Saše i Milana, i tvrdnje da oni rade najbolja vina u Srbiji, Mladen pristaje na sastanak koji se događa pomalo iznenada. Vodi ih ne probajući vina u vinoteke, kod raznih distributera koji vina kušaju ali bez posebnog efekta. Braća pomalo razočarana žele da se vrate u Dobru Vodu gde je vinarija ili Francusku gde uglavnom žive i rade, a da bi se ipak lepo rastali Mladen predlaže da ručaju. I tu prvi put proba Merlot 2013. Uz nevericu, jer vino je izuzetno!

- Otkrio sam nekih desetak podruma za koje niko ne zna ni u njihovom selu. Tako je bilo sa braćom Rašković iz Župe. Ante i Aca, pa onda Veličković, ali Vinis… Toma Ivanović (Vinopedia) silno se iznenadio kad su ga u Plovdivu na Concours Mondial de Bruxelles 2016 pozvali sa scene da primi veliku zlatnu medalju u ime srpske vinarije Vinis u konkurenciji nekih desetak hiljada etiketa. A Toma nikad čuo za njih, baš kao što Nikolići to ni meni nisu rekli iako sam njihov jedini distributer u Beogradu. Eto, to je česta srpska vinska priča.  |

Foto: Slobodan Vidović