Dva slatka aduta za uživanje vinarije Mikić

Upravo sa tog stanovišta vinarija Mikić ne brine kada u njihovim vinima ostane malo rezidualnog šećera, pa i malo više, a glavni udar na tržište čini duet desertnih „vina ljubavi“, Destino 2021 i Dolce 2021. 

- U Srbiji konzumenti sve više traže slatka vina pa smo sproveli ideju da takva vina proizvedemo ali da to bude nekako u paru, kao odraz naše ljubavi, ljubavi prema vinu – kaže Dragana čiji rođendan pada upravo na dan Svetog Trifuna, vinogradarsku slavu, pa ima i dodatni razlog da nazdravi upravo „svojom“ etiketom slasne crne tamjanike Destino (Sudbina). – Jedino što zaista mora da ima takvo vino je da bude prepoznatljivo, upečatljivo, različito, a pritom rađeno na pravi način gde podrazumevamo manje intervencija. Tako je bilo kod traminca Dolce. U jednom trenutku mislili smo da smo ga izgubili, ali kada ga probaš posle tri dana on se potpuno promeni. Tačno je da vino ima dosta zaostalog šećera, čak 52 grama, ali ima i svežinu, sočne kiseline i zbilja ne traži da popiješ pola čaše vode posle svakog gutljaja što je čest slučaj kod slatkih vina.

Dolce (Slatko) je Dejanova etiketa, kasna berba  traminca, otprilike tri nedelje kasnije od proseka. Rađena je nedelju dana hladna maceracija i potom je vino dve nedelje fermentiralo. Ne cedi se, ne presuje, radi se na kraju sterilna filtracija ili bistrenje, a oba desertna vina su rađena u tanku i gotovo na identičan način s tim što Destino macerira desetak dana na komini i ima manje, 35 grama rezidualnog šećera. Ono što ih na prvi susret odlikuje je da su maksimalno pitka i ukusna sa 14% alkohola. A kako su odlučili koja će biti čija etiketa od ova dva vina?

- Moje vino je „crno“, prema boji moje duše – smeje se Dragana, dok Dejan uz smeh dodaje da je pravi razlog što supruga neprestano potencira kako bi volela da više vremena provodi u solarijumu pa za „boju“ koja nedostaje nalazi utehu u boji vina. – Ili kao što u svemu mora da postoji dobar i loš policajac, u našem slučaju ja sam onaj loš – nastavlja Dragana u istom maniru.

I zaista ono što primećujemo je neuobičajeno tamna boja crne tamjanike u vinu Destino. Uzrok tome Dejan nalazi u specifičnom teroaru i činjenici da je oprašivač crne tamjanike u vinogradu pino noar koji kod njih takođe daje dublju i tamniju boju nego u većini srpskih vinograda.

- Dok kod kolega ovakva vina više vuku na roze boju, čak i kod ovih iz Krajine, naše je dosta tamnije. Uostalom, crna tamjanika se i inače jako razlikuje od poteza do poteza u vinogradu i vino bude vrlo individualno, a tu se potpuno uklapa naša ideja da sve što se najbolje može uraditi, treba uraditi u vinogradu. I sa najmanje intervencije provesti do boce zbog autentičnosti. Ove smo godine na tom sličnom putu, a da li će biti gram šećera manje ili više, nije ni važno. Jednostavno, pratimo naš stil.

Jake sortne i slasne arome crne tamjanike najavljuju Destino kao veoma slatko vino što uopšte nije tako jer su šećeri lepo izbalansirani sa kiselinama. Moguće je i zanimljivo u njega staviti kocku leda što ga čini idealnim i za koktele.

Beli traminac Dolce ima divnu malu notu gorčine kao treći element između kiseline i visokog šećera. Gorčina fino umiruje slatkoću a dolazi kao rezultat hladne maceracije grožđa sa sve košticama pa se čini da je odraz tanina iz koštice. Bukvalno svako u vinu može pronaći ono što mu se dopada i što mu prija, ali je grejpfrut definitivno u prvom planu.

- Ako nema grejpa, onda to nije traminac, tako ja razumem tu sortu – napominje Dejan.

A kada u novootvorenoj vinoteci Bistro Mix gde sedimo na sto iznesu nemačke i francuske mezetluke i razne moćne sireve, domaći ljutkasti ajvar i masline, u prilici smo da isprobamo gastronomske domete vina. I gde, lagano telo crne tamjanike iz runde u rundu nadmašuje ekstraktni Dolce. Destino je totalno gastronomsko vino sa čim god da ide.

Uz kozje jake sireve, brie, začinske kobasice, salame. Iz ljutkastog ajvara malo izdigne ljutinu ali dodatno otvori svoje mirisne arome dok belom vinu ljutina ne prija, postane jača. Dolce ima zapravo divnu, svilenu teksturu, voćne i sočne srome koje ukus i miris hrane samo remeti.

- Ali zato moje vino savršeno ide uz sladoled. Tad se stvori nekakva simfonija, primarni ukus vina i sladoleda kao da stvori reakciju koja veoma prija – objašnjava Dejan. – Takođe, sve je više ljudi svesno da uz kompletan ručak ne ide samo jedno vino. Neko više voli belo, neko crveno ili roze, otvore se po dva tri vina i svi budu zadovoljni na kraju. Javlja se potreba da se na stolu pojavi izbor, što nama kao vinarima daje dodatni podstrek i nadu.

A kada beru grožđe tri nedelje kasnije od proseka, normalno je da Mikići uberu do 20 procenata manje ali je to ujedno put kako dostižu željeni kvalitet.   |

Foto: S. Vidović