Sartorius, održivo vinarstvo uz uštede

Zbog toga već sad vinari menjaju nekada važeće kalkulacije, a štednja se poistovećuje sa održivim poslovanjem u budućnosti. Za to, čini se, firma Sartorius ima rešenje, barem kad su završne akcije poput bistrenja i filtriranja u vinarijama u pitanju a rezultati ispitivanja uštede su više nego pozitivni.

Bistrenje i stabilizacija vina pre flaširanja, pogotovo u većim vinskim pogonima vrši se filterima koji nipošto ne bi trebalo da utiču na aromu i ukus proizvoda. Filtracija uz pomoć silikatne dijatomejske zemlje (kieselguhr), koja se nalazi recimo u zubnoj pasti ili takođe abrazivnim sredstvima za kuhinjsko pranje, široko prihvaćena kako za grubu tako i finu obradu šire i vina, postala je pomalo nepraktična jer sistemi za njenu primenu nisu automatizovani. Za upotrebu zahteva dobro obučenog radnika a kasnije nastaje problem i sa skladištenjem/odlaganjem ostataka upotrebljenog materijala koji se mora pohraniti po određenim uslovima.

Tangencijalna filtracija sa „krosflou“ (crossflow) filterima koji poseduju porozne membrane najčešće je korišćena tehnika u podrumu poslednjih četrdesetak godina i danas. Ali njihovo održavanje i zamena iziskuju dosta vremena, truda pa i novca a o energiji i utrošenoj vodi da ne govorimo.

Kako bi olakšali posao tehnolozima a vlasnicima vinarija umanjili troškove pri pokušaju da ispoštuju željeni koncept vina, u firmi Sartorius su pripremili dva rešenja bazirana na upotrebi posebnih filtracionih kertridža koji se nakon upotrebe jednostavno operu i dalje koriste. I to nije sve. Pa koje su razlike?

Filtracioni sistemi po meri zapravo prate zahteve svake određene proizvodnje. Uz pravilan odabir filter kertridža osvaja se optimalan protok i najviše performanse proizvodnih linija pri obavljanju filtracije. Uz opciju povratka i oporavka upotrebljene vode tokom sterilizacije sistema očigledno je da dolazi do velikih ušteda jer je gubitak ograničen, pri čemu ovi sistemi imaju dug vek trajanja kertridža. U zavisnosti od potreba mogu se kombinovati manuelni, poluautomatski ili potpuno automatizovani sistemi. Ova dva poslednja sa CIP (clean in place – čišćenje u mestu) nezavisnim sistemom za proizvodnju tople vode koji čisti i sterilizuje filtracionu aparaturu u dva ili tri koraka kao i čitav sklop uz bonus uštedu povrata toplotne energije svakako su vredna pažnje.

Jumbo Star sistemi, sa druge strane, sadrže znanje i iskustvo prikupljano tokom poslednjih pola veka stvarajući u Sartorius pogonima poluatomatizovane i potpuno automatizovane sisteme za optimalno filtriranje. Upotreba Jumbo Star tehnologije je svakako ekološki prihvatljiviji proces prema brojnim parametrima a i donosi osetne uštede zahvaljujući ograničenoj potrošnji vode (-60%), energije (-92%) i hemikalija (-84%) u odnosu na crossflow filter od 120 m² za dnevnu proizvodnju od 500 hektolitara vina tokom 12 sati. Upoređivanje rezultata otkriva da su troškovi rada sa Jumbo Star sistemom oko 78% niži.

Dve studije rađene u Francuskoj i jedna u Španiji precizno su odredile razlike između potpuno automatizovanog Jumbo Star sistema sa kertridžima i tangencijalnog sa krosflou filterima na uzorku od 250 dana rada godišnje i 125.000 hektolitara filtriranog vina. Utrošak vode kod prvog je 7,2 litara na hektolitar filtracije, a čak 18 litara kod drugog sistema. Energije Jumbo Star potroši 0,036kW, krosflou 0,432kW, hemikalije (soda, pojačivač, limunska kiselina) JS 0,0028 litara na hektolitar vina prema 0,016 l/hl za krosflou. I konačno trošak se prikazuje u odnosu 0,04 evra prema 0,19 ili četiri i po puta manji trošak za sistem sa kertridžima.

Pri poređenju poluautomatizovanog Jumbo Star sistema sa krosflou uređajem uštede su manje a u konačnom zbiru je drugi sistem i duplo manji štediša (JS 0,07 evra : krosflou 0,15 evra). No treba primetiti da su neki drugi odnosi i dalje mnogo povoljniji kod kertridža. Recimo upotreba hemikalija gde je odnos 0,0004 l/hl : 0,015 l/hl u korist Jumbo Star poluatomatizovane opcije, filtracionog sistema sa 3 koraka. U ovom slučaju troškovi ali i ekološki otisak manji su 53% u korist Jumbo Star sistema koji imaju kraće cikluse pranja i nije im potrebna pumpa za reciklažu za razliku od tangencijalne tehnologije.

Istraživanja u Španiji pokazala su slične rezultate čak i kad je poluautomatizovani Jumbo Star tokom godine filtrirao za petinu više vina od krosflou uređaja. Potrošnja vode na hektolitar vina duplo je veća kod tangencijalnih filtera (6,35 l : 3,30 l) a na godišnjem nivou odnos je 2.808 kubnih metara prema 1.716 kubika potrošnje JS sistema koji je imao 48% manji ekološki otisak.

Studija sprovedena na belim penušavim vinima u Francuskoj pokazala je da potpuno automatizovani sistem Jumbo Star u odnosu na manuelni Kieselguhr filter potroši jedan i po puta više vode ali su zato drugi odnosi daleko u korist ketridža. 30.000 hektolitara on filtrira za duplo kraće vreme. Ušteda energije je 78%, hemikalija 20%, troškovi i uticaj na sredinu su manji za 70% ali je zato odnos otpada u kilogramima po hektolitru vina gotovo 100 % razlike. Naime JS proizvede 0,002 kg prema 2,2 kg kod filtera od dijatometske zemlje.

Naravno da pri nabavci uređaja svako gleda nabavnu cenu, ali se tu često zanemare performanske i uštede koje se javljaju tokom korišćenja uređaja u dužem periodu. Tako se može javiti dilema da li je CIP potreban i da li su filtracioni uređaji izrađeni po meri efikasni?

Paralelno su u Francuskoj rađene studije na dva nešto različita sistema sa CIP stanicom u poređenju sa manuelnim filtracionim sistemom rađenim po meri bez CIP uređaja. Prvi koristi 2 kućišta sa po 8 ketridža promera 30’’ kakvih je čak 80 % u zbiru svih filtracionih uređaja u Francuskoj.

U ovom slučaju ušteda vode kod sistema sa CIP-om je 58%, energije 70% a potrošnog materijala 15%. Kada sistemi rade 8 sati dnevno 250 dana u godini, ušteda iznosi 28.722 evra!

Ukoliko sistem sadrži 3 kućišta sa po 5 kertridža promera 30’’, kakvih je 15% instaliranih u Francuskoj ušteda vode je 51%, energije 64% a potrošnog materijala 15%. Ukupna ušteda onog sa CIP-om iznese 19.776 evra.

Jednostavno, Sartorius sistemi za filtriranje omogućavaju da reciklirate i ponovo koristite vodu, povratite energiju iz toplote koja se stvara tokom čišćenja, optimizujete upotrebu potrošnog materijala. Oni smanjuju potrošnju i otpad  istovremeno održavajući efikasnost čišćenja i eliminišući mikrobiološku kontaminaciju dok se voda dobijena filtracijom može koristiti u drugim delovima procesa proizvodnje vina, na primer za čišćenje proizvodnih linija, podova i podruma ili zalivanje poljoprivrednog zemljišta.  |