Kadarka, zapostavljeni vinski dragulj Srbije

Foto: Rawpixel.com on Freepik Foto: Rawpixel.com on Freepik

Međunarodni katalog sorti vinove loze navodi preko sto sinonima za kadarku, između ostaloga imena gamza, četereška, braničevka, dok naziva skadarka upućuje da potiče iz okoline Skadra. Postoji i druga teorija prema kojoj dolazi iz Turske (pominje se deo Istanbula Üsküdar) gde je dominirala u 19. veku, ali je danas tamo nema pa se u stručnim krugovima kadarke najčešće vodi kao balkanska sorta koju su Srbi tokom svojih seoba doneli sa sobom na sever.

U Srbiji se najstariji pisani trag nalazi u knjizi Sovršeni vinodelac, Prokopija Bolića, arhimandrita manastira Rakovac, izdatoj 1816. gde u popisu sorti na Fruškoj gori kao jednu od najvažnijih pominje kadarku uz sinonim skadarka, a pominje se i bela kadarka.. U Srbiji danas kadarke ima najviše u Subotičkom, Sremskom i Negotinskom rejonu, ali se na tržištu praktično nalaze samo vinarije Tonković, Sagmeister i Maurer.

Taste Hungary Kadarka in the vineyard
Nekada dominantna crvena sorta na Fruškoj gori, vinograd kadarke

Uprkos činjenici da je na Fruškoj gori pre svega stotinak godina ona bila dominantna crvena sorta koja je zauzimala oko 60% površina u vinogradima. Taj podatak je nekako otišao u zaborav kada je u vreme Jugoslavije krenula sadnja plodnijih i ekonomski isplatljivijih internacionalnih sorti.

Inače, vino od kadarke veoma je pitko, harmonično, lako i elegantno sa specifičnim ukusom sorte koji vuče na trešnju, a osim klasičnih stilova moguće je dobiti šiler vino kao i desertno.

Vinarije Sagmeister i Maurer odavno su sa svojim kadarkama našle put do nekih od najboljih svetskih restorana, a valja primetiti i da je Kadarka Kanias 2017 Sagmeister proglašena najboljim crvenim organskim ili prirodnim vinom Srbije 2021. godine. Odmah iza nje našlo se još mlado vino Gravitacija 2020 Maurer, takođe od kadarke rađeno posebnom tehnikom.

sagmeister vinarija 14
Suština je znati kako s kadarkom u vinogradu, Erne Sagmajster

Inače, kadarka je u vinogradu veoma osetljiva na niske temperature, dok je zbog jako tanke pokožice podložna sivoj plesni. Odgovara joj peščana podloga, a prema istraživanjima srodna je sortama prokupac i papaskarasi, koji je jedan od roditelja kadarke. U Albaniji je široko rasprostranjena sorta kalmet koju se uglavnom poistovećuje sa kadarkom.

Pošto spada u grožđe 3. epohe, što znači da sazreva oko 10. septembra, a najčešće i kasnije, kiše u periodu berbe uslovile su da se u tom slučaju od kadarke radi gotovo isključivo belo vino.

Oskar Maurer 157
Najavljuje vrhunske kadarke iz berbe 2022, Oskar Maurer

- Kadarka jeste osetljiva ali ako se odradi šta treba i kako treba može i organski da se uzgaja. Takođe, ako ne pada kiša u avgustu zna u septembru da se odbrani čak i pri većim padavinama – kaže Erne Sagmajster čiji su zasadi na Fruškoj gori.

Mnogo iskustva s kadarkom ima i Oskar Maurer koji poseduje najstariji vinograd ove sorte u Srbiji čiji se nastanak vezuje za 1880. godinu! Kaže da neprestano sam selekcioniše klonove i da će uskoro da širi zasade. Na pitanje kako se sorta ponaša u podrumu, smeje se:

- Sjajno, fanki, rokenrol! Ludo se ponaša kao i uvek. Evo baš smo danas probali skoro sva crvena vina iz upravo obavljene berbe 2022 i kadarkom smo najviše zadovoljni. Čekali smo dosta dugo za berbu, do sredine oktobra. Kiša je donela malo botritisa ali to dodaje još nešto posebno. Vredelo je sačekati, vina su veoma zanimljiva, dobili smo ozbiljni sirovine, koncentrisanu širu, arome, puno ukusa, punoću tela. Biće ozbiljna vina.

Mladen Ciric 3
Verujem da vreme kadarke ponovo dolazi, Mladen Ćirić

Vinarija Tonković poznata je i po tome što radi belo, roze i crveno vino od kadarke, pa i penušavo. Vino Fantazija 2015 osvojilo je Grand Prix na međunarodnom takmičenju u Mađarskoj, a ista etiketa kao i Rapsodija 2015 osvojile su srebrne medalje na Decanteru.

Kakav je status ima kadarka kod srpskog kupca, pitamo Mladena Ćirića iz vinarije Tonković?

- Interesovanje se razvija, što je bilo očigledno i na nedavno održanoj Regionali u Beogradu. Perspektiva je ogromna i prava je šteta što nas proizvođača kadarke ima tako malo u Srbiji.

A na pitanje zašto je to tako, kaže:

- Odgovor je vrlo jednostavan. Iz berbe 2022 prosek obranog grožđa kadarke po čokotu je oko 700 grama, pa možda i manje. Uzmite bilo koju drugu sortu i dobićete dosta više. Možeš ti rod kabernea da spustiš na kilogram i manje, ali ćeš ga svejedno jako dobro naplatiti, kao i bure u kome je bio, pa će vino biti 30 ili 40 evra. Ali kadarku ne možeš ovde za te pare da prodaš jer je ljudi ne poznaju. To je razlog zašto se ne sadi više. Kad mi porastemo kao vinska zemlja, kad manifestacije poput Regionale i Open Balkan Wine Vision objasne ljudima u svetu da Srbija ima perspektivu u vinu, kad ovde dođu malo ozbiljniji ljudi na svetskom nivou i kažu: „OK, hajde da vidimo šta Srbija može autohtono da ponudi“. Onda će sigurno i kadarka postati nešto drugo. U to duboko verujem, posebno od kad su nam na manifestaciji prilazili hrvatski somelijeri i vinari govoreći: „Brate, mi ovo nemamo ni blizu ovako!“

Očigledno ni Srbija nema kadarke onoliko koliko bi mogla i trebalo da ima. U nekim drugim okolnostima ta bi sorta bila jedan od ozbiljnih domaćih vinskih aduta.

O kadarci u Vrdniku

Istraživanje vinske sorte kadarka kao poveznice u vinskoj tradici Mađarske i Srbije bila je tema projekta i posete vinskih stručnjaka Vrdniku 17. novembra, gde su o ampelografiji i kultivaciji sorte govorili dr. Edit Hajdu, profesorka čiji je otisak vidljiv i u vinogradima Tonković, kao i vinar Kerestez Jozef, sekretar Vinskog udruženja regije Kunsag.

antrfile

Foto: PR 

Uz degustaciju vina Tonković predavanju je prisustvovao i veliki broj mađarskih studenata koji su imali prilike da se upoznaju sa dometima srpske kadarke.

Foto: Ivana Čutura, S. Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi