Organski vinogradi su put Srbije

Pet vinarija, Jović, Izba Jovanović, Janko, Podrum Čokot i Vinum dobilo je priliku da konvencionalni način obrade loze zameni organskim, što bi trebalo da rezultira unapređenjem kvaliteta grožđa i smanjenjem troškova proizvodnje u primeni hemijskih sredstava.

- Stanje u  vinogradima u Srbiji je takvo da su nam potrebne  nove progresivne metode – kaže Miloš Marković iz firme BioVin konsalting koja je nosilac projekta. - Vinogradi su u takvoj kondiciji da su već posle desete do dvadesete godine eksploatacije ekonomski gledano u padu, dok vinogradi u svetu bez problema žive 70-80 godina. Težnja je da kroz pojedine inovativne metode, a u stvari stare, unapredimo vinogradarstvo kod nas.

Nakon završenih studija u Nemačkoj i rada u Austriji, Marković se 2018. seli u Srbiju i danas živi na Fruškoj gori. Zvanično se bavi savetodavnim uslugama u oblasti vinogradarstva gde je najveći akcenat implementacija organske proizvodnje. Kroz redovne i intenzivne obilaske pomaže postojećim i budućim vinarijama oko podizanja novih zasada, održavanja postojećih i sticanja sertifikata za organsku proizvodnju. U ovom trenutku radi sa nekoliko vinarija širom Srbije na otprilike 150 hektara vinograda.

Ako mogu Španija i Francuska, zašto ne i Srbije, Miloš Marković

- Projekti vezani za organsku proizvodnju naročito su interesantni jer je organska proizvodnja u Evropi i svetu u velikoj ekspanziji. Ideja je bila da se iz različitih regija uključe korisnici kako bi napravili jedan sveobuhvatan projekat. Moj zadatak je bio vezan za edukaciju, implentaciju organske proizvodnje u vinogradima od kretanja vegetacije, hemijske zaštite, menadžmenta špalira pa sve do berbe.

Koliko je površina u Srbiji pokriveno organskim vinogradima u ovom trenutku prava je enigma. Marković kaže da nema uvid u te podatke ali da spekulativno može da tvrdi kako je reč o 500 do 600 hektara, računajući i onih 150 koje on vodi. Jedno od zanimljivih pitanja je da li treba juriti organske sertifikate?

- Sertifikacija predstavlja zvaničnu potvrdu o tome da u vinogradu nije bilo upotrebe herbicida, mineralnih đubriva, pesticida i slično. S aspekta vinograda to je potvrda da smo radili pošteno i u skladu sa zakonskim regulativama. Sa druge strane sticanje sertifikata predstavlja ogromno poboljšanje u marketinškoj promociji i prodaji vina, naročito kada je u pitanju inostrano tržište. Što se tiče našeg tržišta, teško je komentarisati prodaju organskih vina jer o tome nemam dovoljno saznanja, ali smatram da je organski vid uzgoja, sa ili bez sertifikata, najbolji način da imamo zdrave i dugovečne vinograde.

Korisno iskustvo, dr. Radovan Đorđević

Marković gotovo svakodnevno krstari Srbijom upoznajući se sa terenima, vinogradima, vinarima. Možda je upravo on prava osoba da upre prstom u moguće grand cru položaje koje bi trebalo posebno čuvati i negovati. Gde ih prepoznaje, pitali smo ga?

- Obilazeći rejone po Srbiji stekao sam širu sliku našeg teroara i vinogradarskog potencijala. Gledajući meteorološke i pedološke analize koje imamo veliki broj lokaliteta bi glatko potpao pod neku grand cru klasifikaciju. Sve su regije jedinstvene po sebi i sa ogromnim potencijalom ali Trstenik i Levački kraj me je zaista ostavio bez daha. Posmatrajući taj magični krajolik u trenutku shvatiš da ne treba da sanjamo Toskanu ili Burgundiju, već da sve imamo kod nas kući. Samo je pitanje da li ćemo to iskoristiti ili ne. U poslednje vreme su posađeni vinogradi i na Kosmaju koji karakteriše velika temperaturna inverzija između dana i noći. Upravo takva, takozvana cold spots mesta u Americi ili na Novom Zelandu glavni su kriterijumi prilikom određivanja izbora pogodnih sorti za dati lokalitet. Upravo taj skriveni i netaknuti biodiverzitet naših vinograda najveće je blago koje imamo.

Miloš napominje kako u ovom trenutku u Srbiji imamo svega oko osam do 13 hiljada hektara vinograda pod vinskim grožđem, što je i subjektivno i objektivno veoma mala površina. Posmatrajući kroz te brojke naši potencijali svakako nisu iskorišćeni. Sa druge strane iskorišćenost vinskog potencijala se ne meri samo kroz broj posađenih čokota već više po tome šta je na određenom potezu posađeno, koja sorta, kakav je odabir podloge, pravac reda, itd. Na terenu se vrlo često uviđa kako se upravo na tim bitnim stavkama prave velike greške.

A i odnos vlasnika vinarija prema organskom uzgoju ima određene ograde, prvenstveno kroz priču da u lošoj godini, kakva je recimo bila 2022, organski vinograd može ostati bez roda zbog raznih uzročnika bolesti. Međutim Španija poseduje preko 120.000 hektara samo organskih vinograda, što je oko deset puta više nego što Srbija poseduje uopšte. Da li to znači da će recimo Španija ostati bez roda u lošoj godini!

Neophodan je konstantan rad u vinogradu, Miloš Marković u jednom od vinograda koje nadgleda

- Istina je da Španci imaju povoljnu klimu, ali što se tiče naših bojazni kada je u pitanju organski uzgoj vinograda stvar je vrlo prosta. Oni koji misle da to ne može, neka fino puste ove koji misle da to može da rade. Kod nas su postavljene brojne zablude vezano za ekološki uzgoj i meni je samo nejasno kako ljudi koji nešto nikada nisu probali mogu unapred da znaju kakvi su rezultati? Često se srećem sa takvima. Pritom najpoznatije vinarije po Francuskoj, poput Romanée-Conti, Château Margaux, Château Latour, Château Mouton Rothschild i mnogih drugih rade ili organski ili biodinamički, dok su kod nas ti pravci rada u vinogradarstvu predmet ismejavanja i sumnje.

Iskustvo iz berbe 2022 donelo je pomalo neočekivane zaključke. Dok se u najvećem delu konvencionalno obrađenih srpskih vinograda moralo čekati na fenolnu zrelost grožđa, kod onih koji su lozi dozvolili da se manje-više sama prilagođava uticajima klime rezultati su standardno dobri. Čak ima i vidnog zadovoljstva, sa ili bez sertifikata, svejedno.

Ko ovo razume shvatiće. Jedino nije jasno zbog čega se još brže ne šire vinogradi. Možda i zbog nenormalno visokih cena zemljišta u rejonima poput Fruške gore gde je viđeno da postoji jagma za vinogradarskim položajima pa hektar strnjike bez struje i vode (a često i puta) vlasniku vredi preko 100.000 evra!

Kakvi su rezultati ovog projekta pokušavamo da saznamo i od nekog od učesnika. Tehnolog Jovica Urošević kaže da je u manjem delu Vinum vinograda u Sremskim Karlovcima rađeno organski u saradnji sa Markovićem i da je bilo povoljnih rezultata. Veoma zanimljivo i korisno, slaže se dr. Radovan Đorđević iz vinarije Čokot uz napomenu da se on, za sad nezvanično, priključuje organskom načinu uzgoja koji mu se veoma dopada.

Organski uzgoj grožđa imao je jasne prednosti ove godine, Saša Jović

Inače, ovaj projekat je bio samo jedan korak u tom pravcu i potvrđuje da su oni koji su makar naginjali organskom uzgoju i kontaktnim sredstvima uvek imali bolje grožđe od onih koji koriste konvencionalna sredstva. No, najviše informacija dao nam je Saša Jović, vlasnik vinarije Jović iz Knjaževca čiji su vinogradi u poslednjem stadijumu konverzije i sertifikat se  očekuje čim inspektori komisije nađu vremena za poslednju proveru.

- Konsultacije sa Milošem Markovićem su nam potpuno promenile stil rada u vinogradu. Ogroman je to bio korak u svim segmentima, od rezidbe, preko zaštite, đubrenja, zelene rezidbe, sve smo na kraju zaokružili. Pomogao nam je da uvidimo greške, posebno u nekim fazama gde nismo ni obraćali pažnju na pojedine važne stvari. Jeste to nešto skuplje po pitanju radne snage i radnih sati ali se zato dosta uštedi na zaštitnim sredstvima pa dođe na isto. Rezultati su jasno vidljivi. Mi radimo organski, ali deo prinosa uzimamo od kooperanata koji se takođe trude do neke mere, međutim ne sasvim. I baš je ove godine to bilo vidljivo da je svo naše grožđe zbog velike suše sitno ali apsolutno zdravo, dok kod nekih od kooperanata baš i nije.

Kroz program Saveti za mala preduzeća vinarije mogu zatražiti konsultantske usluge za širok spektar oblasti, a jedna od pogodnosti je i činjenica da za troškove u visini od 50-75 odsto bespovratna sredstva obezbeđuje EU, što preduzećima projekte čini dosta pristupačnijim.   |

Foto: Ivana Čutura, Slobodan Vidović, Nenad Basarić