Robert Parker: Nos od milion dolara
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Vinske priče
-
PRVI DEO
Mnogi su probali pre njega, još više njih pokušava sada, ali Robert M. Parker Jr prvi je i jedini uspeo da od ocenjivanja vina napravi ne samo unosan posao nego pravu imperiju! Wine Advocate, brend pod kojim je pre 34 godine krenuo da ocenjuje vina, i to tako što je besplatno poštom slao svoje ocene na nekoliko stotina adresa, danas je vinska Biblija za trgovce vinima širom sveta.
Šta je to i kako uradio ovaj nesuđeni pravnik iz Baltimora da bi postao najpoznatiji vinski nos na svetu, kojem su čak dvojica francuskih predsednika lično uručila najviša državna priznanja, baš kao što je to uradio i njihov italijanski kolega?
„Robert Parker je k...c”, zaključio je svojevremeno Robert de Niro na nekoj holivudskoj ceremoniju gde je trebalo da uruči nagradu Frensisu Fordu Kopoli za njegov doprinos filmu. Ili tako nešto...
Kakve veze ima vinski kritičar sa filmskim poslovima? Nikakve. Ali, filmadžija Kopola je i vlasnik jedne kalifornijske vinarija čije je udarno vince Rubicon Estate Blend javno izvređani Parker ocenio sa „neoprostivo malih 90 bodova”! Barem je tako mislio De Niro i, umesto o Kopolinim filmovima, tom prilkom govorio uglavnom o Kopolinim - vinima!
Da je Robert Parker doista uspeo da napravi pravu revoluciju u vrednovanju vina i stvaranju trendova, u to nema nikakve sumnje. Pre njegove pojave, ocenjivači vina su po pravilu imali tesne veze sa vinarima ili trgovcima, pa je bilo sasvim normalno da navijaju za „svoje”. Parker se u startu postavio kao neutralan, mada će to kasnije mnogi pokušati da ospore. Ipak, ni jedan od tih napada nije ozbiljnije uzdrmao njegovu poziciju, barem za sada.
Jedna od najuticajnijih i najkontradiktornijih Parkerovih novina u donešenju suda o vina bila je skala vrednosti, na kojoj su vina ocenjivana u rasponu od 50 do 100 poena, u zavisnosti od boje i opšteg izgleda vina u čaši, arome i bukea, ukusa i završnice, te opšteg utiska vina i njegovog potencijala za dodatno sazrevanje. U tom sistemu, Parker je pošao od toga da svako ispravno vino, dakle ono koje nije pokvareno, automatski nosi 50 poena (što bi učetiljaca u školi rekla „za trud”!). Na taj „trud” se onda može dodati najviše pet poena ukoliko su boja i izgled vina u čaši besprekorni, što je danas uglavnom slučaj sa svim vinima napravljenim u modernim podrumima. Aroma i buke mogu da donesu maksimalno novih 15 poena, a ukus i završnica, odnosno paleta ukusa koja ostaje u ustima nakon što se gutljaj vina proguta, još 20 bodova. Već u zavisnosti od intenziteta, balansa, jasnoće i dužine trajanja ukusa. U ove dve kategorije najčešće se i pravi bodovna razlika na Parkerovoj skali, a to je ujedno i najpipaviji teren prilikom ocenjivanja jer praktično sve zavisi od osetljivosti i istreniranosti čula onoga koji proba vino.
Konačno, vino može da dobije još 10 poena na osnovu opšteg utiska kvaliteta i potencijala da tokom godina odležavanja u flaši dodatno razvija i unapređuje kvalitet. Sve ukupno maksimum 100 poena.
Sam Parker uz svoje ocene „masnim” slovima naglašava da ipak nema boljeg suda od onog koji sami donesete, u skladu sa svojim čulima ukusa i mirisa, te da nema bolje škole od one da sami probate što više vina!
Prevedeno na jezik razumljiv običnom vinopiji, Parkerov sistem vrednosti, grubo rečeno, znači:
- od 96 do 100 poena radi se o izuzetnim vinima, kompleksnog i dubokog karaktera, sa svim atributima koji se očekuju od klasičnog vina te sorte ili njegove varijacije.
- od 90 do 95 poena nalaze se izvanredna vina, izuzetno kompleksna.
- od 80 do 89 poena pokriva raspon od nešto iznad proseka do veoma dobrih vina, koja pokazuju različit kvalitet u pojedinim segmentima, ali ne i očiglednu manu.
- od 70 do 79 poena označava prosečno vino sa veoma malo individualnog kvaliteta, ali korektno napravljeno.
- od 60 do 69 poena je ocena za vina ispod proseka, ona koja imaju neku očiglednu manu: izražena kiselost i (ili) prisustvo tanina, odsustvo ukusa ili prisustvo neprijatnih aroma i (ili) ukusa...
- od 50 do 59 poena nalazi se vino kojem je (eventualno) pre mesto u salati nego u čaši!
Naravno da je svako ocenjivanje vina samo svojevrsna igra, u najboljem slučaju polazna tačka za lični sud. Čak i Parker spominje tu relevantnost ocene u izjavi da je „jedina razlika između vina ocenjenih sa 96, 97, 98, 99 i 100 poena u emociji trenutka”.
Znači, kako vam vino sedne! Ili, ko vam sedne uz njega...
