Blistava budućnost vinske Fruške gore

Udruženje na čijem se čelu danas nalazi Gordan Bašić (Fruškogorski vinogradi) i koje u ovom trenutku okuplja 107 članova osnovano je 2015. godine a sudeći prema broju i značaju vinskih manifestacija koje se održavaju u ovom delu Vojvodine u saradnji sa Udruženjem ali i republičkom i pokrajinskom Vladom, Srem i Fruška gora prosto vrcaju od neke novounesene energije.

Fruškogorska vina donose vredna odlikovanja sa brojnih svetskih nadmetanja, nove vinarije niču kao pečurke posle kiše, veliki udeo vinograda se sprema da uđe u konverziju ili je već u organskom statusu, Vinski park u Sremskoj Mitrovici jedan je od najznačajnijih i najvećih vinskih sajmova dok je sorta grašac u punom naletu. Čak je dobila i Svetsko prvenstvo (Grow du Monde) na Petrovaradinu 2022. godine koje će verujemo postati tradicija.

Ocenjivanje koje je Udruženje zamislilo pre pet godina i prateći mu Wine Show dodela TOP 50 oznaka najboljih vina ove regije  u reprezentativnoj Vili Stanković u Čortanovcima nije samo glamurozni vinski event već proslava dobrih vibracija koje su utkane u Srem – Fruška gora priču, dok se najznačajnije stvari tek očekuju vezano za tradicionalni vinski centar u Sremskim Karlovcima. No, krenimo redom…

- Većina projekata koje kao udruženje radimo ima za osnovnu ideju da promoviše Frušku goru kao značajnu vinsku regiju – kaže Gordan Bašić. - Od početka je jasno da to ne može niko sam, već da zajedno, kroz Udruženje, moramo izbrendirati region i pokazati kako na Fruškoj Gori mogu da se prave vrlo dobra, poštena i bela i crvena vina. I to i od autohtonih i od internacionalnih sorti. Nama nije želja da organizujemo vinske festivale na način na koji smo navikli, protiv čega nemam ništa jer shvatam da je svaka vinska promocija ujedno dobra promocija. - No u Vili Stanković se lepo videlo kako fruškogorskim vinima uz kvalitet koji nose odgovara raskošan ambijent i publika sposobna da sve to prepozna čime dohvataju još viši nivo. Za tako nešto podjednako su zaslužni vinari, vinogradari ali i ljudi koji u tim vinima uživaju sa stilom.

Aleksandar Vinčić, potpredsednik Udruženja proizvođača vina i grožđa Srem – Fruška gora

Uslov za članstvo u ovo Udruženje je da potencijalni član bude registrovani vinar ili vinogradar iz naše regije uz obavezu da u narednih pet godina mora da prijavi grožđe i vino za geo poreklo,  kako je i definisano u Statutu Udruženja. Nepridržavanje unapred postavljenih pravila može da bude dovoljan razlog za isključenje iz udruženja. Kako bi se lakše razumela važnost udruživanja, stigla je podrška od Ministarstva poljoprivrede koje je za određene konkurse uslovilo da se mogu prijaviti isključivo članovi Udruženja.

- I to je jedan od razloga što nas sad ima čak 107, – smeje se Bašić. – Istina, još uvek ne mogu da kažem da svi apsolutno razumeju koncept i svrhu udruživanja kao i značaj zajedničkog doprinosa razvoju Fruške Gore kao vinske regije ali sve šta radimo, radimo zajedno. I siguran sam da ćemo vratiti Frušku Goru na mesto koje joj i pripada na svetskoj vinskoj sceni.

Ko je najveći vinar Fruške gore i zbog čega se ljudi brže ne vezuju uz Udruženje pitamo Bašića koji je već šest godina na mestu predsednika?

- Nikada nisam delio vinare na najmanje i najveće jer svako ko ima makar jedan čokot, koji kraj njega mora da prođe barem 30 puta godišnje i ko napravi jednu litru vina za mene je vinogradar i vinar. Mislim da zapravo, postoji bojazan kod određenog broja vinara da je udruživanje i kontrola geografskog porekla u stvari kontrola onoga šta i koliko proizvode i prodaju. Ona to i jeste u smislu kvaliteta i treba prihvatiti da je oznaka geografskog porekla garant kvaliteta iza kog stoje i proizvođači i sve državne institucije. Ljubitelji vina to već prepoznaju i radije će se uhvatiti za bocu sa markicom geo porekla uz spremnost da je pošteno plate. Kao primer, ako se ne varam iz Banoštora imamo šest članova Udruženja a na sceni je iz tog mesta prisutno barem 30 proizvođača vina. Siguran sam da će se kroz vreme priključiti i ostali shvatajući benefite koje nam svima donosi okupljanje oko Udruženja.

Od rimskog doba pa do danas, veliki vinogradarski potencijal Fruške gore i Srema 

A ti benefiti su razni, jedan od njih je i manifestacija TOP 50 koja nema za cilj da dodeli zlato, srebro i bronzu nego da svake godine istakne 50 vina iza čijeg kvaliteta stoji Udruženje i Fruška Gora. Tu je naravno i saradnja sa novosadskim Poljoprivrednim i Tehnološkim fakultetom, saradnja sa Institutom u Sremskim Karlovcima, organizovanje panela, predavanja i edukacije sve sa ciljem da se unapredi proizvodnja grožđa i vina.

Upravo je od strane Predsednika pokrajinske Vlade Igora Mirovića stigla potvrda da će se u Sr. Karlovcima formirati Nacionalni institut za vinarstvo i vinogradarstvo. Takođe, Udruženje učestvuje u međunarodnim projektima koji se bave digitalizacijom i cirkularnom ekonomijom u vinogradarstvu i vinarstvu.

- To su stvari na kojima radimo svakodnevno pri čemu rezultati nisu i ne mogu biti dnevni ali je vizija dobra i vlada ubeđenje da ćemo stići tamo kuda smo krenuli - dodaje potpredsednik Udruženja Aleksandar Vinčić (Vinčić vinarija, Molovin).

Ljudi koji u ovim trenutku stoje na čelu Udruženja rade volonterski, ulažu energiju ka zajedničkom cilju uz pomoć jedinog zaposlenog, sekretara Slobodana Spasovskog. Tvrde da su okupljeni oko uverenja kako je neophodno da se iz sve snage vuče čitava priča kako bi Fruška gora došla do mesta koje joj pripada. A za tako nešto neophodno je rešiti i najbanalnije probleme, recimo, zbog čega se Udruženje uopšte zove Srem – Fruška gora?

Benefiti udruživanja su brojni na duže staze, slažu se volonterski čelnici Udruženja, Bašić i Vinčić

- Imamo topografski problem – kaže Bašić. – Kada je rađena regionalizacija neko je jednostavno morao na nekom mestu povući granicu. Da li to u redu ili ne, nisam siguran, ali mi smo igrom slučaja dobili region koji se zove Srem koji je nešto širi od Fruške gore. Kako imamo nekoliko članova koji formalno ne potpadaju pod Frušku goru prisiljeni smo bili da u prvom elaboratu geoporekla slušamo zakon i definišemo region Srem dok je sad u toku izrada elaborata vezanog za Frušku goru. Imamo nameru da to promenimo i da svi koji su kod nas, od Surduka pa do hrvatske granice budu pod okriljem Fruške gore.

Priča o grašcu se pokazuje kao sjajna pogotovo u svetlu novih vina od te sorte, pridružuju se užurbano probus, sila, neoplanta, severna morava i druge novostvorene sorte a ulje na obećavajuću vatru dolivaju i najnovija naučna otkrića u polju genetike koja Frušku goru visoko pozicioniraju na svetskoj lestvici izvora autohtonih sorti. Isto tako, rezultati brojnih nadmetanja sve više uveravaju da Fruška gora ne da nije isključivo teroar za bele sorte i vina, već je daleko diverzitetno darežljivija…

- Ne bih delio ni isticao nijedan region prema sorti, još manje prema boji vina – odmahuje Bašić glavom. - Svedoci smo klimatskih promena i od internacionalnih sorti koje su nekada bila nezamislive ovde sada postoje ozbiljna vina u bilo kojoj svetskoj konkurenciji. Da li je to moguće svake godine ili ne, u vinogradarstvu inače ne možeš svake godine sve da ponoviš. Mora da te pogleda i onaj od gore i da se poklope karte, no na takmičenjima čak i onima gde se Fruška gora nadmeće sa južnim regionima navodno boljim za crvena vina, često neko naše vino pobedi. Fruška gora praktično nosi dve trećine svih medalja koje je Srbija osvojila za svoja vina i zato ne volim podele na sorte i boje. Najvažnija je posvećenost vinogradara da napravi pošteno grožđe u okolnostima u kojima može. Evo, ova godina nije bila baš perfektna ali sam siguran da će i pored toga ovde biti  jako dobrih i belih, crvenih i penušavih vina.

Udruženje vinara i vinogradara Šumadije je napravilo Ružicu, svoje zajedničko vino pa da li se sličan poduhvat očekuje i ovde pitamo ali je odgovor veoma jasan. Vino Fruške gore već je nastalo i to je u ovom trenutku objektivno grašac. Što nije slučajno jer je ta sorta pokazala da može dati odlično mlado, veoma pitko vino, ali i da može ozbiljno da stari, da se prave penušavci ili kasna berba. Svi stilovi su zastupljeni u praksi a  pored toga ima ga dovoljno na Fruškoj gori i za svetsku promociju.

Grašac je zato lokomotiva vinskog razvoja Fruške gore. A kad su  crvene sorte u pitanju, Bašić je ubeđen da će to biti probus od kog se već sada prave ozbiljna vina koja mogu ravnopravno da stoje u bilo kakvoj crvenoj konkurenciji. Međutim pitanje imena i porekla grašca još uvek nije do kraja rešeno. Hrvatski vinari neće lako odustati od tradicionalne graševine i njenog uticaja, pa i u Srbiji mnogi još uvek koriste ime italijanski rizling.

- Mi imamo grašac. Sve drugo je drugo, a opet potpuno isto jer čitava Fruška gora ima jedan jedini klon grašca, graševine, italijanskog rizlinga koji zove SK 54 i proizveden je u Sremskim Karlovcima 1954. godine. I to je to – ubacuje se Vinčić čiji grašac White Reserve 2012 zadivljuje gde god se pojavi u čaši. – Mi ne sporimo da neko to zove grašac, neko graševina, italijanski rizling, neko olaš rizling, ili vlaški ili laški. U Španiji se grašac zove „borba“. On je u Španiju gde se gaji u malim količinama stigao sa Fruške gore što je genetski dokazano i mi ćemo sledeće, novo vino vinarije Vinčić, nazvati Borba.

Na kraju razgovaramo i o planovima Udruženja, te šta sve nedostaje Fruškoj gori da postane regija kojom ćemo se svi ponositi. Par vinskih hotela možda?

- Za sada je vinski turizam na Fruškoj gori sporadičan i potpada pod pojedinačnu inicijativu – iskren je Bašić. - Fali resursa, vinsko-turističkih,  jer niko neće da provede čitav dan na jednom mestu već želi da obiđe jednu, drugu, treću vinariju, da proba vina i na kraju sedne negde da nešto pojede. A najmanje je važno kod koga, u kojoj vinariji. Na Fruškoj gori zapravo nema mnogo mesta koja su prava vinska mesta, gde možeš da odeš i budeš tamo gde se vino stvara i osetiš svu energiju i emociju koja čini to vino u čaši. Ali i to ide polako…

- U ovom trenutku za nas je najznačajnija stvar Institut koji je u planu – kaže Vinčić. – Jer mi praktično nemamo nikakvu pomoć od nauke osim analiza koje se rade. Eksperimente svako od nas pojedinačno vrši u svom vinogradu na način koji mu je moguć pri čemu mi zapravo nemamo tehnologiju  za vršenje tih eksperimenata niti znamo kako se to zbilja naučno radi. Praktično se svako od nas oslanja na sopstvenu intuiciju u vinogradu i neophodna nam je „kuća“ koja će pružiti punu podršku da radimo sve što treba, da rezultate možemo dobiti u kraćem periodu i sa manjim troškovima nego što ih dobijamo sada. I na kraju krajeva da rezultati budu verifikovani. Evo, ja nisam siguran da li sam ove godine u svom vinogradu uspeo u eksperimentu, pa i ako jesam, da li ga je uopšte moguće kao takav ponoviti.

A kad je reč o inicijativama Udruženja, u prvom planu je završetak elaborata za geografsko poreklo Fruška gora. Uz onaj urađen za Srem neophodno je privući sve koji proizvode vino, motivisati ih na način da shvate da udruživanje i zajedništvo svima donosi benefit.

- Moraju razumeti da niko od nas koji smo nekako eksponirani u Udruženju to ne radimo radi ličnog interesa što ljude uglavnom odbija. Nekakav interes naravno da postoji, kod nas i kod svih ostalih, ali on je pod kapom opšteg – završava Bašić. - Moramo edukovati ljude, proširiti članstvo. A kad priča sazri, treba da pokrenemo i neke udružene poduhvate kao što su na primer zajednička proizvodnja penušavih vina ili stvaranje resursa za obradu vinograda. Da kombajne i druge neophodne stvari nabavljamo za sve nas a ne pojedinačno. I sigurno ćemo tada imati bolje uslove nego što ih imamo sad. Udruženje se ne zove zadruga ali ono to zapravo jeste a mi smo tu samo reprezenti ljudi koji muku svoju pretaču u grožđe na jednom mikroklimatu koji nam stvarno može podariti velika vina.   |

Foto: Slobodan Vidović