Najstarije ocenjivanje vina na svetu

Poema sadrži 204 strofe i neka je vrsta igrokaza kroz brojne sorte i podneblja gde se sedamdesetak etiketa bori da dokaže vinsku dominaciju. Takmaci su bila vina iz čitave Francuske, ali i Mozela, sa Kipra i iz Španije, a jedini bitan ocenjivač bio je zapravo sam kralj Filip.

Ocenjivanje se zapravo vodi kroz dijalog Filipa i imaginarnog engleskog sveštenika koji je tu da ometa tok ocenjivanja svojim nepristojnim pa ponekad i uvredljivim primedbama i ponašanjem. To je u skladu sa odnosima Francuske i Engleske u to doba, a sve dolazi kao rezultat nemogućnosti Engleza da uzgajaju vinovu lozu i proizvode vino pa Francuzi insinuiraju kao oni zapravo ne znaju ni da ga piju.

Zato sveštenik u jednom trenutku pada mrtav pijan i ispada iz konkurencije a kralj nastavlja da sučeljava Bordo i St.Emilion, izdvaja Sancer sa Loare, uzdiže Beaune i Šabli koji predstavljaju Burgundiju, a kao posebnu poslasticu naglašava Alzas i njegovu „damu“, vino iz Mozela.

Dok je još „pri svesti“, sveštenik ismeva bocu vina iz Šalona (Châlons), oblasti u Šampanji, nazivajući vino Ser Fart, nagoveštavajući da se od njega stomak nadima i izbacuju se glasni gasovi (da li to nagoveštava penušavce?). Jedino crveno vino na trpezi je Red-boi iz Etampea kraj Pariza koje je po mišljenju razgoropađenog kritičara u svešteničkoj odori dobro samo kao lek protiv grčeva i gihta. To ukazuje na činjenicu da se od strane aristokratije na crvena vina sve do 15. veka gleda s prezirom ili podozrenjem, kao nešto što je isključivo seljaštvo pilo, pa crvene uvredljive boce sveštenik štapom isteruje sa scene.

Najbolje vino je one za koje kralj kaže da je najbolje, Filip Augustus

U sledećoj sceni vina se direktno uključuju u sukob. Suprotstavljene su strane po geografskom principu: Vina iz oblasti pod engleskom jurisdikcijom (tada), iz Bordoa i atlantskog priobalja hvališu se snagom (koja izbija oči!) i osobinom da vinaru lako donose novac, dok ona poreklom iz istočnijih delova Francuske privlače kralja finoćom i prijatnošću. „Čisto kao suza iz oka“, viče neko za vino iz Aržanteja (Argenteuil), nekada prestižnog regiona koje je na kraju preplavilo predgrađe Pariza.

Igra se bliži kraju i vreme je da se izabere pobednik. U tu svrhu sveštenik se polako gubi, ispada mu sveća iz ruke i pada u dubok san („otišao je da služi misu ali u sebi“, dobacuje neko iz publike). Kralj je isprobao sva vina iz svog kraljevstva i proglašava ono sa Kipra pobednikom, dodeljuje mu trofej i titulu Papa.

To je svakako slatko, egzotično i dosta retko mediteransko desertno vino kakva su slovila za dragocenu poslasticu širom Evrope u srednjem veku, ali danas više nisu u centru pažnje.

Ne zna se tačno koje je vino Filip odabrao međutim kruže spekulacije da je njegovu naklonost steklo vino tipa komendarija (Commandaria), stil koji je Ričard Lavljeg Srca nazvao „vino kraljeva i kralj vina“ a koje se već preko pet hiljada godina proizvodi na Kipru.

Da li je uzrok pobedi ovog vina bilo i verovanje kako poseduje afrodizijačka svojstva, nije nam poznato, ali utrt je put u danas sve brojnija vinska nadmetanja širom sveta.  |

Foto: Arhiva