Pet nat Bagra i ekipa

četvrtak, 25 avgust 2022 21:59
Tekst Nenad Basarić
Objavljeno u Vinske priče

Vinarija Komuna s Fruške gore napravila je prvi pet nat u svega tridesetak boca, Matija Vlahović

Postoji li u Srbiji zbilja penušava pet nat scena ili je to samo vizija pionira ovog pokreta koja dolazi iz mirisne magle penušavaca rađenih na najprirodniji mogući način i bez dodataka savremene tehnologije?

Pétillant naturel ili pet nat vino se dobija metodom méthode ancestral na način kako su to radili vinari preci, decenijama i vekovima unazad. To znači da se šira puni u boce pre nego što se završi proces fermentacije te se od zaostalog šećera u grožđu stvara ugljen dioksid od koga nastaju mehurići a vino je na kraju mutno jer se ne filtrira.

Metoda ancestral koja se koristila u manastirima na jugu Francuske početkom 16. veka kao da kod nas stiče sve više pristalica, kako među proizvođačima, tako i ljubiteljima vina posebno mlađe generacije. Onih koji vole da uživaju u nenasilnim mehurićima, najčešće nežnim aromama i naznakama rada divljih kvasaca koji od šire rađaju vrlo pitko „naturalno“ vino. A kako zapravo izgleda ta scena u Srbiji pa i malo šire?

Slovenija ima fantastičnu penušavu scenu, ali tu se pre svega misli na vrhunska vina rađena tradicionalnom metodom šampanjizacije koja odnose priznanja sa najvećih vinskih nadmetanja poput Decantera i drugih širom sveta. No ni pet nat nije van fokusa u zemlji koja se odavno okrenula organskom uzgoju grožđa. Aktivno je barem 20 i više proizvođača a poznati vinski stručnjak Robert Gorjak pominje samo neke od vodećih među kojima su svakako: Anima, Colja, Fedora, Gönc, Gordia, Kabaj, Keltis, Kobal (bajta), Krško, Štemberger, Matic Wines, Tajfl, Trošt, Sanctum, Ščurek, Šoster, Štoka ili pet nat Renina Radgonske gorice.

Čitava ova plejada začeta je pre svega četiri ili pet godina, a iako pomenuta penušava vina imaju odličnu prođu ne samo u letnjim mesecima, u stručnim krugovima se smatra da osvojeni najviši pijedestal tradicionalnog penušavog vina može zažaliti u globalu porastom popularnosti mlađe „naturalne“ braće.

> Pét Nat, originalan a prirodan

U Hrvatskoj je prvi pet nat proizveden 2019. godine, uradila ga je vinarija Tomac sa Plešivice od sorte graševina. No bum je usledio već iduće godine kada je na jednoj degustaciji probano čak osam pet nat etiketa. Od tada ih redovno ili sa prekidima rade Šember s Plešivice, Sontacchi iz Kutjeva, a čak četiri pet nata proizvodi Madirazza s Pelješca. Jedan od najpoznatijih somelijera Hrvatske Klaudio Jurčić iz restorana Bevanda s Tomcima radi Charlie 9, pet nat od čak devet sorti grožđa: crni i beli pino, žuti plavec, crveni veltliner, sovinjon, šardone, rizling, traminac i graševina.

- Neki su pravi, mutni, a neki čini mi se i lagano degoržirani. Možda su previše čisti što ne znači da nisu ukusni. Poslednjih godina sam ih popio more i uglavnom su mi se dopali – kaže vinski stručnjak Ivo Kozarčanin.

Zapravo, čini se da su pet nat penušavci u Hrvatskoj bili jako popularni 2020/21. godine, a sad kao da se o njima manje priča. Mogući problem je taj što sada koštaju kao i pravi penušavci, između 13 i 19 evra, što je posebno nezgodno u vinskoj zemlji u kojoj postoji kultura ispijanja vina tipa prosecco.

Slična je situacija i u Srbiji, mada se čini da popularnost ovih vina progresivno raste iz dana u dan. Barem po sve većem broju onih koji ga proizvode.

Prvi pet nat je iz berbe 2012 proizveo Oskar Maurer od sorte kevedinka. Čini se delom, slučajno…

- Stala je fermentacija šire a ostalo je malo šećera u vinu koje je bilo otprilike polusuvo. Napunio sam ga u šampanj boce, začepio, a kasnije kreće i sekundarna fermentacija – kaže Maurer.

Ovo vino bilo je moguće probati i kupiti samo u vinariji a za sledeći pet nat trebalo je čekati do berbe 2019. kada ga Oskar proizvodi od sorte ezerjo. I još jedan od sovinjon blana kada je radio vino te sorte za vinariju Bikicki. Ali zašto nije pravio pet nat punih sedam godina?

- Jednostavno nisam razmišljao u tom pravcu da radim takva vina a ni moj uvoznik nije imao potrebne boce. A onda mi je Đorđe Bikicki bukvalno pokrenuo mozak jer sam ionako ranije obrao grožđe pa rekoh hajde da napravimo nešto.

Godine 2020. Maurer proizvodi pet nat od kupaže sorti zelenika i bakator da bi naredne to bio čisti sortni bakator iz vinograda posađenog 2019. godine i koji je trenutno u prodaji pod nazivom Pet nat 2021. A zbog čega je Oskar stalno menjao sorte?

- Mislim da tražim savršenu sortu i da sam je u bakatoru našao jer je on baš takav kakav treba da bude.

Proizvodnja je uglavnom do 1.000 boca.

Ali pet nat koji se prvi pojavio u javnosti nije iz podruma Oskara Maurera čija vina odležavaju godinu i po i više. Zapravo dolazi iz male organske vinarije Plavinci. To se dogodilo na salonu vina Terroirs 2019. godine kada je posle samo četiri meseca Branislav Anđelić, vlasnik vinarije Plavinci izneo pet nat Good Dog Bruno od tamjanike, proizveden u 20 primeraka, sve podelio i oduševio prisutne. Danas Anđelić ima dva pet nata, ovaj isti od tamjanike i novitet Endora 2021 od sorte panonia. A da li je probao pet nat vino pre nego što se upustio u proizvodnju, pitamo ga?

- Probao sam po jedan iz Francuske, Italije i Nemačke jer ovde nisam imao od koga da probam. Veštine vinarenja sam inače skupljao u Sloveniji ali ni tamo nije bilo prilike jer vinari kod kojih sam išao, i raspitivao se u vezi organskog vinarstva, Radikon, Prinčič, Mlečnik, jednostavno pet nat nisu ni radili.

Najmlađa vinarija koja proizvodi pet nat nalazi se u Negotinskoj Krajini a vino po imenu Bagra 2021 nastalo je u 250 boca od grožđa sorte bagrina.

- Ime je nastalo kao šala ovo i nije klasičan pet nat jer sam ga posle pola godina na talogu skinula i degoržirala – kaže Kristina Lukić, vlasnica vinarije Dalia.

Grožđe je stiglo iz jednog starog vinograda vinarije Raj za koje ljudi u Negotinskoj Krajini tvrde da je to ona prava bagrina koja ima malo crvenkastu pokožicu. Vino ima blage ali interesantne note na kandirano voće i finu mineralnost a Kristina sprema sadni materijal ove autohtone sorte koja se sve više sadi u Krajini da podiže nove vinograde.

Još jedan mladi vinar, Aleksandar Todorović se hrabro upleo u klupko pet nat vinarenja ali i promocije autohtonih sorti. Zaljubljenik u prirodu iz mesta Ražanj u veoma kratkom roku privukao je pažnju i ogromnu popularnost kod mlade publike svojim oranž i drugim vinima. Prvi, polusuvi nedegoržirani sortni pet nat pod nazivom Pet York 2021 od sorte grašac gotovo momentalno je rasprodat, a drugi od župljanke, degoržirani, upravo je spreman za tržište. Veliki početni uspeh uslovio je da Todorović ove godine planira daleko veće količine svojih, očito vrlo traženih etiketa.

U međuvremenu Fruška gora postaje pravi centar pet nat proizvođača. Vinarija Deurić proizvela je pet nat od sorte sovinjon blan i kompletan kontigent momentalno izvezla u Veliku Britaniju. Vino kome je ime Panonion Treasure 2021 dao kupac u potpunosti je opravdalo očekivanja pa će ove godine biti proizvedeno daleko više od jedne palete iz prve berbe.

- Imamo puno poverenje u ovaj pet nat i proizvešćemo toliko da će ga biti i za domaće tržište – uverava nas Mirko Niškanović, direktor i glavni tehnolog vinarije Deurić.

U neposrednoj blizini, u Radincima još jedna mlada ali impozantna vinarija Probus Vineyards i njihov sjajni hrskavi pet nat impossible od neobične crno-bele kupaže u kojoj su se na sjajan način ukomponovali merlo i traminac dajući tropske note i arome. U pripremama za berbu koja kreće od šardonea za penušavo vino, Milorad Milošević, vlasnik vinarije otkriva da nije probao pet nat pre nego što ga je sam proizveo u oko 2.000 litara.

- Da sam ga probao setio bih se dečačkih dana i prvog pijanstva od šire u Radincima. Stanovali smo u Vinogradarskoj ulici odakle su kretali vinogradi a svaka je kuća imala bar po jedan. Danas u selu postoji samo jedna krava i jedan bik, a pet nat smo napravili prema uzorima koje je naš tehnolog Uroš Bolčina imao u Vipavi gde je radio. Videli smo tamo da to nije velika umotvorina i opredelili jedan deo od 49 ari merloa i 23 ara traminca u tu svrhu što je upravo i odnos sorti u vinu Pet nat 2020.

A kvalitet ovog vina s oduševljenjem je nedavno potvrđen na degustacijama u Rusiji odakle se očekuje poziv za uvoz.

Iz berbe 2021 je i izvanredan pet nat od sorte muskat u vinariji Komuna koji neće na tržište jer je proizveden u svega tridesetak primeraka. Mladi vlasnik vinarije Matija Vlahović objašnjava da sa penušavim vinima od sorte rajnski rizling eksperimentišu od 2015. godine a da je ovo ipak prvi pet nat. No, već je u najavi i drugi, crvenkasti od sorte evita nastale ukrštanjem prokupca sa muskat hamburgom i hibridom klinton.

I sigurno neće oni biti poslednji, ali idemo na severne strane Fruške gore gde uspeva grožđe za organska vina Đorđa Bikickog. Upravo prvih dana septembra 2022. na tržište kreće nova verzija pétillant naturel vina Victor 2020 od sorte sovinjon blan, dok je gotovo svih 800 boca pet nat degoržirane varijante Nikka 2020 planulo odmah po dolasku na tržište u junu mesecu.

- Prve pet natove, tri etikete po 250 boca smo uradili 2019. godine. Victor 1 je bio od pino griđa, te Victor 2 od sovinjona i Victor 3 od traminca koja smo degoržirali. Iz berbe 2020 stigla je Nikka od sorte pino noar koja je odležala godinu i po dana na talogu kad je degoržirana baš kao i novi Victor 2020 od sorte sovinjon blan. I 2021. smo uradili Nikku uz dodatak po 10% crne tamjanike i isto toliko merloa - objašnjava Bikicki dodajući da će ove godine proizvesti daleko veće količine, a na pitanje kako izgleda budućnost pet nat vina u Srbiji kaže – Budućnost!? Pa ja zapravo mislim da smo na prapočetku.

A hoće li budućnost ovog vina biti svetla, možda najbolje objašnjava pomenuti Milorad Milošević napisom na njegovom pet nat vinu – impossible is possible. Jer nemoguće u svetu mehurića jednostavno postaje moguće. |