Povratak pampura

Vinari u mlađim vinarskim zemljama, pre svega Australiji i Novom Zelandu, pronašli su rešenje u navojnim zatvaračima.  Mali plastični disk unutar zatvarača u stanju je da uopšte ne propušta vazduh čime omogućava da i bela vina odležavaju veoma dugo bez opasnosti od oksidacije, posebno ako je prilikom punjenja u prostor između vina i zatvarača ubačen inertni gas.

Za crvena vina mogu se nabaviti zatvarači gde plastični disk propušta tačno određenu količinu vazduha, pa je vinaru data mnogo veća kontrola nad starenjem vina u flaši.

Već 2000. godine, u ovim zemljama je 90% vina zatvarano navojnim zatvaračima različitih vrsta, a u to vreme pomeranje ka ovoj vrsti zatvarača krenulo je i u drugim zemljama Novog sveta, pa i u Evropi. Danas ćete teško naći i najkvalitetnija Australijska vina a da nisu zatvorena navojnim zatvaračem.

Pored TCA, kod plutanog čepa je problem što je svaki pomalo različit, pa je dolazilo do razlika u starenju u flašama, a samim tim i aromatskog profila istog vina.

Foto: Unsplash

Izgledalo je da je pampuru odzvonilo, sve dok 2004. firma Diam nije pronašla metod za potpuno i konzistentno uklanjanje TCA iz plute primenvši tehnologiju koju koriste proizvođači kafe da uklone kofein. Pored TCA i drugi aromastki sastojci su u tom postupku eliminisani, pa je plutani čep postao neutralan i broj neupotrebljivih flaša je sveden na nulu.

Ubrzan razvoj malih, kraft vinarija i organskog vina od 2010. godine, gde je korišćenje prirodnih materijala koji se mogu reciklirati deo filozofije vinara, a sada zahvaljujući bezbednim čepovima, doveo je do skromnog povratka plute na tržište zatvarača vinskih flaša.

Već od 2015. došlo je i do masovnog osvešćenja vinogradara i vinara o potrebi održive proizvodnje. Navojni zatvarač ne možete da uzgojite. Plute možete da imate neograničeno – sve što treba da se uradi je da se zasadi još stabala hrasta Quercus suber. Pluta se, takođe, lako reciklira pa se jeftino dobijaju novi prirodni proizvodi (đonovi, podne i zidne obloge, sportski rekviziti...). Danas je u Australiji već 15% vina zapampureno i trend se nastavlja.

Većina Evropljana, a posebno Francuza, koji su se žestoko opirali odlasku pampura iz tradicionalnih, a ne razloga održivosti, mogli su da odahnu. Ali nema sumnje da je svest o potrebi održive proizvodnje glavni podstrekač povratku na plutu. U istraživanju u kome je učestvovalo 1.579 vinarija iz 40 zemalja, a sproveli su ga portal winetourism.com i nemački Univerzitet Gazenhajm, na pitanje „Zbog čega radite održivo?” čak 55% ispitanika je odgovorilo: „Da učinim svet boljim”.

Foto: Unsplash

I pored svega prodaja navojnih zatvarača nastavlja da raste. Mlađe generacije nemaju nerava za proces vađenja pampura, niti znaju kako da koriste vadičep. Zadovoljenje žudnje mora da bude trenutno. A profit je oduvek bio jači motiv od svesti.

U našim krajevima dovođenje pampura u pitanje nikada nije ni postojalo. Sećanje na grozna, masovno proizvedena vina iz prošlosti sa metalnim zatvaračima, pokušaj oživljavanja zamrle vinarske tradicije i pojava kraft, organskih vina, sprečili su dolazak navojnih zatvarača sem kod nekolicine velikih proizvođača, ali opet samo za njihova osnovna, najjeftinija vina.

Opasnost je što se pojavio jedan broj trgovaca koji nude „originalne”, „bezbedne”, „garantovane” pampure za male pare, a koji to ni izbliza nisu. Pre nego što potrošite velike pare, a dobri plutani čepovi su skupi, proučite literaturu proizvođača uključujući i sitna slova. Koristite Google Scholar i Research Gate da pronađete naučne članke u kojima se opisuju nezavisni ogledi sa raznim čepovima. A ako nemate nerava za to, bez obzira na godine, uzmite navojne zatvarače.  |