Google Maps šampioni vinskog turizma

Google Maps šampioni vinskog turizma

Slikarska kolonija u vinogradu, budući amfiteatar na krovu vinarije, sobe sa četiri zvezdice i savršen stek u tanjiru samo su deo onoga što priprema vinarija Đurđić u Sremskim Karlovcima, a veći deo toga spreman je već.

Kakva je razlika između Marvelovog junaka Hulka i vina od probusa, te a la carte restorana i Đurđić vinskog turizma pokušali smo da saznamo od vlasnika vinarije Dražena Đurđića i Petra Ursulova, sportiste, frilens modela i čoveka zaduženog za vinski turizam.

Djurdjic-vinarija-10.jpg
Dražen Đurđić, vlasnik vinarije

O modernoj boutique vinariji ispod čuvenih „istorijskih vinograda“ gde je nastao grašac, tačnije njegov klon SK 54 razmišljali smo uglavnom kroz pojmove poput neoplanta, sortni kaberne fran, odlikovani bermet, megapopularno slatko stono Liturgijsko i druga vina ove vinarije, ali nedavna poseta Sremskim Karlovcima u vrelo letnje popodne otvorila nam je sasvim nove vidike. Tako različite od priče koja čuvenu vinsku varošicu prati decenijama, da se sva vina prodaju na pragu ali i da se evetualne posete moraju zakazati danima unapred inače su šanse da poljubite vrata u najmanju ruku velike.

- Otvoreni smo svakog radnog dana od 9 do 17 časova mada je radno vreme klizno u zavisnosti od doba godine – dočekuje nas Petar Ursulov, menadžer vinskog turizma od 1. jula ove godine koji se za svoju poziciju izborio među 40 prijavljenih kandidata. – Leti je to do 18 ili 19 časova, zimi do 16 ili 17. Takođe goste primamo subotom od 11 pa do kraja vidljivog dana a možete doći i bez najave i uvek uz vina dobiti selekciju sira i suvog mesa. Ali je bolje se najaviti.

Djurdjic vinarija 28

Poslednje pločice polažu se u otvoreni bazen pored objekta koji već poseduje četiri jedinice kategorisane sa četiri zvezdice, ali su sobe zasad samo za porodicu i prijatelje.

- Imamo tu i zimsku degustacionu salu, pećicu na vatru ali nas zapravo tek čeka veliki zahvat ove godine, dogradnja vinarije sa još sedam soba, pa kad budemo kompletirali ponudu biće mesta i da zaposlimo nekoga da se bavi isključivo time. – uključuje se Dražen Đurđić. - Nema nas na booking-u jer bežimo od brzih gostiju koji dođu na jednu noć. Bežimo i od tradicionalnog stila, spajamo urbano i prirodu, projekat nam je uradio istaknuti beogradski arhitekta Dušan Nenadović poznat po projektu Mokrin House koji nam se jako dopao.

Djurdjic vinarija 24

Iznad vinarije jato devojćuraka juri loptu po svežoj zelenoj travi, ispod vinarije i prostrane terase ruža vetrova oživljava besprekorne redove vinograda.

- Ovo je stara terasa koja je stajala u Karlovcima i više nije ono što bih ja hteo – pokazuje Dražen na terasu sa dvadesetak mesta za sedenje. - U produžetku vinarije dograđujemo deo sa sobama, vinskim podrumom i velikom amfiteatar terasom na krovu u stilu gradske četvrti odakle će doći do izražaja i mladi vinogradi iznad vinarije. I ova sadašnja terasa će biti proširena nekih metar i po prema vinogradu. Sve to nadam se već ove godine.

Djurdjic vinarija 01

Vinograda je u ovom trenutku oko 12 hektara, četiri u rodu, dva se rade u kooperaciji već pet godina gde su autohtone sorte probus i neoplanta. Na preostalih pet posađeni su kaberne fran, probus i grašac. I preko toga se dokupljuje 30% grožđa što ispunjava kapacitet vinarije u ovom trenutku skoro do maksimuma. Uz proširenje, praktično još jedan novi objekat pod istim krovom proizvodnja će narasti na nekih 50 do 60 hiljada litara. Mnogo?

- Moj je otac započeo priču oko vinarije a ovo sada je moj strateški cilj. Bože zdravlja, ako im to bude cilj i neko od moje dece bude širilo to i dalje, radovaću se. Jer evo, 15 godina pozitivno poslujemo, nijedne nismo bili u minusu i uvek prodamo svoja vina.

Djurdjic vinarija 30

Dugačak sto u uskom salonu sa pogledom na recepciju gde je izloženo svih sedam etiketa Đurđić, zaklanja poređana velika šarena platna, umetnička dela koja nastaju u okviru slikarskih kolonija koje Đurđić organizuje sredinom leta. Uz hladnu Neoplantu stiže tanjir izvanrednih sremskih suhomesnatih specijaliteta i sireva među kojima i onaj čuveni iz mješine. Tu su i domaći ajvar, džem od šljiva, med…

- Po pitanju turizma naša je strateška pozicija da ne budemo restoran. Ima dosta naših vinara koji to dobro rade ali moja je ideja imati samo jedan meni u određenom vremenskom periodu sa tri različite mogućnosti, što već radimo protekle dve-tri godine. Zašto tako radimo? Jer želimo da se predstavimo kao proizvođači vina a ne kao turistička sila. Nemamo objektivno te mogućnosti kao vinarija Zvonko Bogdan ali uvek ćemo vas primiti, poslužiti iz podruma i nikad ovde nećete imati veliku gužvu.

Djurdjic vinarija 16

Kako to jedan meni ima tri mogućnosti? Jednostavno, svaki sadrži obilazak vinarije, degustaciju pet vina i uparivanje sa hranom a vi birate koji želite. „Mali meni“ nudi uz vina suvomesnati tanjir u kakvom upravo uživamo, „srednji“ to isto plus vinogradarski gulaš i domaće njoke koje radi Draženova supruga.

Veliki paket povrh svega uključuje stekove što sazrevaju barem 45 dana a dolaze iz komora Gavrilovića, jednog od najznačajnijih proizvođača zrelog mesa u Srbiji koji je udaljen svega tri kilometra od vinarije. I na kraju obično sleduje štrudla sa makom ili kuglof…

Vinarija Draskovic Helvecija 1880 39

- Imaju zbilja dobro meso i dok vi jedete drugi meni mi vas pitamo koji stek želite, ti-bon ili nešto drugo. Gotovo meso ubrzo stiže u aluminijumskoj kutiji gde taman popije sok za tih 10 minuta koliko traje prevoz. I znate koja je zapravo razlika između restorana i ovoga što nudimo? U restoranu vas pitaju šta želite ili vam preporuče nešto i tu je kraj. A naša je ideja da razgovaramo o tehnologiji, vinskom regionu, sortama, našoj mikrolokaciji.
Jednostavno, nije nam u prvom planu zarada od turizma dok nam je hrana samo folklor. I da, možda imamo manji broj turista ali im zbilja posvećeno prenosimo naš rad, a  ako želite da probate još neko vino pored onih pet, samo tražite i neće vam biti naplaćeno. Verujemo da ako probate sedam vina neko ćete zasigurno kupiti. Uostalom, nama najveći broj turista stiže preko Google Maps gde smo šampioni sa konstantnom ocenom 5,0 i po preporuci. Dobili smo jednu četvorku za tri godine (smeh).

Djurdjic vinarija 32

Dok se spremamo za rastanak primećujemo u jednom uglu dnevnog boravka ogromno betonsko jaje, modernu verziju amfore.

- Nije betonsko već keramičko jaje, imamo dva od po 850 litara i verujem da su jedinstvena u Srbiji. Razmišljamo da li će u njima biti neoplanta i grašac ili sovinjon blan, ili ista sorta u oba? Planiramo da za godinu dana izbacimo to vino pa makar ga prodavali samo u okviru kuće jer je ovo apsolutno prvi put da radimo sa tim posudama koje su bile predmet interesovanja tehnologa. Ja iskreno volim da ispunjavam želje tehnologa, ali moramo se zahvaliti i državi jer bez subvencija ne bi mogli nabaviti ovako skupu tehnologiju, pa ni završiti projekat koji planiramo. Pogotovo što imamo i drugih prioriteta po pitanju opreme gde imamo skoro sve najmodernije. Mi smo mlad vinski region, ne možemo se predstavljati da smo drevna tradicionalna vinarija kao što mogu Francuzi i zato nabavljamo sve što nam od opreme može zatrebati. Pa i ono što može doprineti komforu budućih vinskih turista kao što je osveženje u bazenu uz vinograde, što da ne?   |

Djurdjic vinarija 17
 Petar Ursulov, menadžer vinskog turizma vinarije Đurđić

Pravi čovek za vinski turizam

Petar Ursulov je diplomirani difovac koji je nedavno odslušao vojvođanski kurs za somelijere, bivši odbojkaš zrenjaninskog Proletera koji ne može da se odluči da li više voli fudbal ili basket, ali zna da mu se neoplanta najviše sviđa kod belih vina. Kod crvenih je između kaberne frana i probusa „mrtva trka“.

- Kod probusa je prva impresija snažna poput Hulka ali posle desetak minuta on postaje somotast i fin dok je naš kaberne fran čisto sortan što nije čest slučaj u Srbiji. Iskreno, tek sam se uključio u svet vina i turizma, zahtevno je ali kada imate strast prepreke se i ne osete. Vino me privlači više od turizma (smeh) no iskreno, obožavam ugostiteljstvo u kome sam bio i ranije.

Jedan meni u tri čina

Najmanji meni je 2400 dinara, srednji 3500, dok je onaj najveći sa svinjskim stekom 4600, a sa goveđim 7400 dinara. 

Foto: Slobodan Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi