Čaša nije svakom ista

Vina se danas drastično razlikuju po količini alkohola koju sadrže. Od bezalkoholnih (o kojima ovde ne govorimo), preko onih sa veoma niskim procentom, do aromatizovanih i pojačanih vina koja su u komšiluku sa mekim rakijama. Ali kad znamo koliko alkohola sadrži neko vino, možemo pretpostaviti i o kom se vinu radi.

Savremena vina se uglavnom kreću u rasponu od 5,5 % alkohola (kao pivo) do maksimalnih 23 % koliko takođe ima i vino, ali vino od pirinča! A da li je nivo alkohola u vinu uopšte bitan za konzumenta? Teško je reći jer vino ne spada u žestine gde je efekat najbitniji, već u piće za uživanje, no postoji jedan veoma očigledan primer.

Najveći izvoznik kalifornijskih vina i jedna od najvećih vinarija na svetu E. J.Gallo, čija se godišnja proizvodnja izračunava u stotinama miliona litara i poredi sa jedan posto ukupne svetske proizvodnje (tačnu cifru niko ne zna jer ova privatna vinarija ne iznosi javno podatke), svoj početni bum duguje vinu Thunderbird sa 20 % alkohola.

Vina sa niskim sadržajem alkohola, do nekih 10 % su lagana, najčešće aromatična i zbog zaostalog, tačnije neprevrelog šećera, slatka. Tako italijanski Moscato d’Asti nosi 5,5 a nemački lagani Kabinett Riesling prosečno osam procenata. U ovoj se grupi takođe mogu naći alzaška bela vina, muskadet, slatko crveno penušavo vino Brachetto d’Acqui kao i bogati nemački rizling Spätlese.

Umereno nisku kategoriju sa sadržajem od 10 – 11,5 % alkohola čine najčešće penušava vina tipa prosecco, kao i ona gde se grožđe zbog svežine bere nešto ranije ili potiču iz hladnijih regiona. Muskadet se i ovde priključio kao granični slučaj, a slede ga lambrusko, soave, pino griđo, austrijski Grüner Veltliner, kao i pojedine etikete sovinjon blana iz doline Loare. A kod nas bagrina.

U vina srednje jačine ubrajaju se ona koja dostižu do 13,5 % alkohola i to je svakako okvir u kome prepoznajemo najveći broj sorti i etiketa, kao i segment prema kome se u Evropi i Novom svetu određuje osnovna zapremina sipanja „jedne čaše“ u restoranu. Svi bordoški blendovi, vodeće sorte Burgundije, šampanjac, božole, kjanti, barbera, roze vina, rizlinzi, sovinjoni, pino griđo i pino noar, gotovo sve što vam pada na pamet od belih sorti, pa i prokupac, morava, tamjanika, frankovka. Treba znati, vina sa višim procentom alkohola u ovoj kategoriji odlikuju se većom punoćom i bogatijim aromatskim kompleksom, a najčešće i dužom završnicom.

Umereno visoka kategorija 13,5 – 15 % najčešće otkriva vina iz toplijih regija gde se više šećera pretvori u alkohol. U svetu su to vina iz Argentine, Australije, Španije, južne Italije i pripadajućih ostrva. Tipični predstavnici su širaz, šardone, vionje, grenaš, južnoafrički pinotaž, zinfandel ili kratošija, kaberne, merlo, pti sira i pino noar iz Kalifornije, malbek, italijanske perjanice barolo, Amarone della Valpolicella, Brunello di Montalcino, Nero d’Avola, kao i čuvena francuska vina Châteauneuf-du-Pape. A kod nas kadarka, traminac i tamjanike iz nešto kasnije berbe, na primer.

Konačno, superteškaši, neki prirodni, drugi sa dodatim alkoholom koji može biti vinski destilat ili ugušćeni grožđani sok u cilju očuvanja aroma tokom veoma dugog odležavanja i čuvanja ovih vina. I dok u ovu kategoriju 15+ % spadaju porto, marsala, madeira i šeri kao pojačana i često aromatizovana vina, možda bi fokus trebao biti na onima koja svoju nadnaravnu snagu crpu direktno iz teroara, sorte, podloge i klime (pa i tehnologije izrade) na kojoj uspevaju. Uz Australiju i recimo Kaliforniju ili Siciliju, nama najbliži primer ovih snagatora je svakako Severna Makedonija i Dalmacija (mada ima toga i u Srbiji) gde ne samo plavac mali već i kaberne, merlo ili vranac lako doskoče do 18% alkohola. U svetu se ova kategorija najčešće odnosi na australijski širaz, grenaš, američki zinfandel ili sortu Mourvèdre, na brojne kasne berbe, pa i aromatizovano vino vermut.

I ne zaboravite: stara izreka kaže da se žena za godine, i vino za alkohol ne pita, a da je u vinu najbitniji balans, što znači da alkohol ne štrči, ne grebe, ne peče, ne osujećuje arome. A koliko će ga biti u vama nakon konzumiranja vina, vi odgovorno odlučujete. I to je valjda ta čuvena „istina“ koju u vinu svi pronalaze.

A onda druga istina, sa početka ove priče, da li je fer sipati u iste čaše istu količinu vina konzumentu? Nepisano pravilo nagoveštava da dame piju jednu čašu vina tokom večeri a gospoda dve. Tu se podrazumeva da jedno standardno „pićence“ sadrži 12 % alkohola, ali ako pijete porto ili pomenuti Thunderbird, količinu unosa treba podeliti sa dva, dok slabijeg vina možete nasuti i više od zamišljene linije. Izbor je na vama.