Četiri organske vinarije Vipavske doline

utorak, 28 jun 2022 21:03
Tekst Viktor Čikeš
Objavljeno u Vinske priče

Ako ste ljubitelj autentičnih organskih vina nećete naći bolje mesto u regionu od Vipavske doline u Sloveniji gde na desetine malih i srednjih vinarija pravi izuzetno uzbudljiva vina koja su pronela vinski glas ove male države podno Alpa širom vinskog sveta.

U ovom kratkom osvrtu na neverovatno bogatstvo vinskog nasleđa i posvećenost da se tradicija održi i prilagodi modernim vremenima skrećemo vam pažnju na tek četiri vinarije koje uglavnom čekaju da ih šira publika u regionu otkrije. I to uprkos činjenici da je svaka od njih relativno dobro znana širom Evrope u državama gde su organska vina izuzetno popularna.

Guerila spada među ambicioznije vinarije u ovom delu Slovenije. Moderna pozamašna zgrada vinarije u kojoj se nalazi spektakularna degustaciona sala s terasom i pogledom na dolinu prekrivenu vinogradima krije impresivan vinski podrum iz kojeg godišnje izađe oko 40.000 boca vina.

Vinariju je osnovao Zmagoslav Petrič 2005. godine, jedan od tek nekoliko sertifikovanih slovenačkih biodinamičkih vinara danas. To podrazumeva praćenje biodinamičkog kalendara u vinogradu i podrumu, fermentaciju na prirodnim kvascima i flaširanje bez filtriranja uz minimalne količine sumpora.

Akcenat je na dve lokalne sorte, zelen i pinela, a među dvadesetak etiketa podeljenih u tri linije nalaze se i vina od malvazije, rebule, merloa, barbere, kaberne frana... Za razliku od najvećeg broja slovenačkih organskih vinara Guerila pravi harmonična vina naglašene svežine koja lako osvajaju publiku. Za one koji su u potrazi za alternativnijim eksperimentima tu je linija Guerila Extreme s tri vina odležala u glinenim amforama i starim barik buradima.

- Guerila je rezultat mojih ideja, snova i tvrdoglavosti – kaže Petrič. – Verujem da autentična vina nastaju samo u savršenom eko-sistemu gde se uloga vinara svodi na to da svoje intervencije maksimalno uskladi s prirodom. Moja vina odraz su biodinamičkog uzgoja grožđa i vipavske vinarske tradicije.

Burja spada među originalnije vinske priče u regionu. U pitanju su vina koja u prvi plan iznose priču o teroaru, sorta i sve ostalo je tu u drugom planu. Bilo da pijete njihov pino noar, belu ili crvenu kupažu ili lokalni zelen značete pre svega da pijete vina Burja! U neku ruku to je duhovni doživljaj koliko i čulni.

Mastermind iza ove nesvakidašnje vinske priče je Primož Lovrenčič koji je 2009. godine nasledio neke porodične vinograde i krenuo beskompromisno u ostvarenje ideje o autentičnim vinima teroara. Baš kao i kod većine slovenačkih organskih vinara i ovde je fokus na lokalnim sortama zelen, pokalca, refošk, rebula, malvazija, laški rizling i modra frankinja, te kao svojevrsni omaž Burgundiji još uvek su tu i stari porodični zasadi pino noara.

Vinogradi koji se nalaze na pet različitih lokacija tretiraju se u skladu s principima biodinamike vodeći računa o posebnosti svake parcele.

- Suština je u integritetu vina koji je odraz spoja savremenih naučnih metoda i bogatog iskustva seljaka iz Vipave gde se vinogradi vekovima rade u kontinuitetu – priča Lovrenčič. - U kontekstu toga značajnu ulogu ima mikroflora koja utiče na identitet vinograda. Da bi dobili autentično vino neophodno je da razumete sve šta se dešava u vinogradu, da poznajete svaki detalj, od sastava tla do mikroklimatskih uslova. Tek tada možete iz određene sorte da dobijete maksimalnu ekspresiju. U podrumu kontrolišem svega nekoliko stvari, uglavnom temperaturu fermentacije i oksidaciju, ostalo prepuštam da se dogodi. To je ta neka sinergija čoveka i prirode u vinu.

Pasji rep poneo je ime po položaju na kojem se nalaze vinogradi porodične vinarije osnovane 1988. godine, ali iza koje je najmanje četiri generacije aktivnog vinarenja. Vinariju sa oko sedam hektara vinograda vodi danas Samo Premrn koji je nastavio očevu strast ka revitalizaciji lokalne sorte zelen uz primenu pojedinih biodinamičkih postupaka.

I doista, zelen s njihovom etiketom oličenje je suptilne ekspresije, svežine i elegancije, u suštini u istoj stilističkoj niši kao zelen iz obližnje Guerila vinarije. Da bi došao do tog rezultata Samo je spojio u vinu tri odvojene vinifikacije, jedna je konvencionalna u inoksu, druga podrazumeva maceraciju od tri do pet dana, dok je treća od grožđa s najboljih položaja odrađena u velikim buradima. Na kraju se sva tri vina spajaju u velikim bačvama gde odležavaju osam meseci na talogu kvasca uz povremeno lagano mešanje (battonage).

Liniju strukturnijih belih vina Samo flašira pod etiketom Moser. U pitanju su male serije vina produžene maceracije (devet dana) od oko 800 boca. Vino odležava do 12 meseci u drvenim sudovima od hrasta ili akacije ili betonskom jajetu, već u zavisnosti od sorte.

Konačno, možda i najuzbudljiviji doživljaj nude tri njegova crvena vina, sortni merlo Breg, zatim kupaža merloa i kaberne frana neuobičajenog naziva Jebatschin Red, te Pinot noir koji verovatno ulazi u red najboljih u Sloveniji!

- Najviše energije usmereno je na rad u vinogradima i proizvodnju zdravog grožđa, što je osnova za uspešno vino dobijeno bez većih intervencija i enoloških dodataka – kaže Samo čiji vinogradi od 2020. godine imaju i biodinamički sertifikat.

Fedora, okružena šumom i vinogradima, pravi je bastion malo poznatih lokalnih sorti i nekih od najekspresivnijih vina koja možete da nađete u Vipavskoj dolini.

Valter Kobal i njegova supruga Mojca počeli su da prave vina od 2014. godine, oslanjajući se na porodičnu tradiciju vinarstva s kraja 19. veka kada su Kobali iznad sela Dolanc zasadili prve vinograde. U njima se danas kriju sorte kao što su pinela, zelen, vitovska grganja, ošip, čedajc, pokalca, rebula, refošk, pikolit... Odražavajući jedinstveno mikrookruženje, Fedora vina su pre svega uzbudljiva avantura koja će vas bez rezerve uvesti u svet biodinamičkih organskih vina nastalih po principu manje je više!

Voćnost i naglašena mineralnost prožimaju pravi kaleidoskop aroma i ukusa ovih svežih vina, među kojima su i dva rustična pet-nata originalnih etiketa dobijena praktično bez ikakvih intervencija u podrumu – ništa dodato, ništa oduzeto!

U vinogradu se primenjuju načela biodinamike koja prate faze meseca i njihov uticaj na životnu energiju. I Valter i Mojca su pristalice poljoprivrede koja ne zadire u prirodu, a kontrola štetočina se vrši upotrebom mamaca umesto pesticida, dok se korov uklanja rukama i alatima.

U podrumu se koriste drvene bačve od hrasta i akacije, te cementna jaja. U suštini sva vina nose izrazit autorski pečat, gotovo kao da pijete vinsku umetnost! A među tim malim remek-delima posebno mesto zauzima etiketa Goli Breg, razigrana kupaža merloa (45%), kaberne sovinjona (35%) i refoška koja dolazi od grožđa iz vinograda neposredno iznad vinarije. Zavodljive je teksture i naglašene voćnosti, životna radost uhvaćena u boci vina!

Sve u svemu, ukoliko kao ljubitelji vina želite da otkrijete nove horizonte, Vipavska dolina i njeni vinari nudi jedinstveno iskustvo posle čega ništa više neće biti kao pre. |