Šta su to kultna vina?

Šta su to kultna vina?

Kultno vino kao pojam, odnosno koje će vino postati kultno, određuje se na osnovu nekoliko faktora među kojima su prvenstveno ekskluzivnost, odnosno dostupnost dotične etikete, te njena projektovana cena na globalnom vinskom tržištu.

Takav kultni status među prvima je steklo vino Petrus, ali su ga ubrzo po ceni nadmašila druga vina: Romanée-Conti 1945 je dostigao 558.000 dolara, američki kaberne Screaming Eagle 1992 500.000 dolara, Château Mouton-Rothschild 1945 310.000 dolara i Château Cheval Blanc 1947 304.374 dolara.

Pored kvaliteta i mogućnosti za decenijsko odležavanje, sva ta vina imaju kultni status pre svega zbog istorije vinarije i priče oko vina, vinara i određene berbe. Tu se vraćamo na Petrus kojeg niz godina nije bilo među deset najskupljih vina na svetu sve dok berbu iz 2000. godine nisu poslali godinu dana u svemir, posle čega je vino, čija je cena iznosila 5.420 dolara, postalo najskuplje u istoriji do sada prodavši se nedavno za basnoslovnih miliona dolara!

petrus

Jasno je da tu ulogu nije odigrao poseban kvalitet, odnosno berba, već priča koja je vino pretvorila u ultimativni kult među kolekcionarima.

Da vidimo koji to mehanizmi razvijaju vinski kult i šta je kultno vino uopšte?

Kultno vino je, recimo, svako dobro vino koje ima daleko veću potražnju od ponude. Termin „kultno“ odnosi se među vinskim entuzijastima i stručnjacima na kult praćenja nekih etiketa i proizvođača za koje će pojedini kolekcionari platiti daleko više nego za bilo koje slično vino. Ali i tu je neophodno obratiti pažnju na fine razlike.

Pominjali smo američki kaberne sovinjon Screaming Eagle 1992 iz doline Napa. Njegov kultni status u velikoj meri izgrađen je na činjenici da vino ima najveći investicioni potencijal, pogotovo među kaberneima. Zato se ovo vino prošle godine našlo na listi sedam najtraženijih u svetu, iako mu je cena daleko iznad drugih vrhunskih kabernea.

screaming eagle header christies wine

Drugi pokazatelj kultnog statusa je jasna disproporcija između ponude i potražnje, gde je potražnja enormno veća. Taj manjak određene etikete u prodaji je ono što privlači kolekcionare koji u raritetnom vinu vide dobru priliku za investiranje. Jer, svaka pojedinačna boca na tom nivou je pre svega roba.

Manji tiraž iz neke berbe automatski daje signal proizvođaču i trgovcu da obznane visoku projektovanu cenu, što će svakako privući željene kupce. Protokom vremena, kako se kultna vina troše ili pak oštećuju, postaju sve vrednija. Naravno, preduslov za to je već pomenuti vrhunski kvalitet i sposobnost decenijskog odležavanja.

Ono što unosi najviše zabune kod određivanja cene kultnih vina je zapravo berba. Uticaj dobre ili loše godine čini bitnu razliku kod kultnih vina sličnog pedigrea zbog čega neka vina ispadaju ili ulaze na liste najcenjenijih.

wine investment alamy DFWM70

Koliko u startu košta kultno vino?

Ako ostavimo po strani tih nekoliko najpoznatijih vina koja u startu koštaju znatno više od drugih, najčešća cena takvih kultnih vina u prvoj transakciji kreće se oko 1.000 evra po boci, mada postoje primeri i da se za pola te sume mogu „uloviti“ pravi trofeji za vinsku riznicu. Orijentacije radi, boca Screaming Eagle 2010 se na tržištu pojavila sa cenom od 1.600 dolara da bi u 2022. godini dostigla 5.200 dolara. Investicioni potencijal u praksi i na delu! Ko je pazario na vreme sada ima mnogo razloga da se raduje.

Naravno, kada je reč o ceni u svetu kolekcionarskih vina nije sve samo priča u jednom smeru. Postoje i vina koja vremenom izgube na vrednosti, tako da je to u suštini jedna velika igra nagađanja.

wine,1

Za novog kolekcionara veliku teškoću predstavlja činjenica da najpoznatije vinarije svoja kultna vina prodaju isključivo preko posebnih mejling listi tačno određenim kupcima, tako da se neke od etiketa gotovo nikad ne mogu naći u slobodnoj prodaji. Kada se u tu priču uključe i kineski trgovci koji za željeno vino ne mare da kupe i čitavu vinariju, priča oko kultnih vina se dodatno usložnjava.

Konačno, bilo bi zanimljivo videti ima li kultnih vina u Srbiji?

Negde u tom pravcu krenule su svojevremeno vinarije Milijan Jelić sa rajnskim rizlingom Louis Gedoyn 2007 koji je na etiketi imao i oznaku Cenzurisano sa cenom od blizu 50 evra. Tek nešto kasnije župski vinari Braća Rajković sa crvenom kupažom 33, vinarija Tri Oraha sa merloom i Dragan Vasić Janko sa platinastim sa Decantera vinom Stari Zavet 2011 postavljaju konačno tu magičnu granicu od 50 evra za mnoga izvanredna srpska vina i danas nedostižnu.

cta05 broker carousel

Po čuvenju kultna, a i ceni za koju vinar kaže da nije njegov izbor već trgovački, svakako je etiketa Kremen Kamen 2011 vinarije Matalj. Pobednik na Velikom testu Vino.rs 2013. godine, a zatim i Najbolje vino Balkana (BIWC) sa višestrukim zlatnim medaljama sa Decantera, priča se da je u maloprodaji dohvatilo 20.000 dinara.

Iz iste berbe dolazi Janko, Stari Zavet koji danas staje nešto preko 10.000 dinara, dok odskaču cenom i gravitiraju sumi od 20.000 dinara vina Cilić Manifest Merlot i Tri Oraha Cabernet Sauvignon, ali je tu reč o magnum izdanjima. Desetak evra su skuplji magnumi 25 Cabernet Sauvignon Reserve 2012 Radovanović i Kremen Kamen 2013 Matalj, naravno ako ih nađete u prodaji.

Buteljka koja se među prvima prebližila cifri od 10.000 dinara bila je Dobra Godina 2011 vinarije Temet čijem je današnjem kultnom statusu doprinelo i to da je do sada puštena samo ta jedna berba ovog vina.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

O nama