Neodoljivi šarm malvazije Kozlović

Nema dileme da je malvazija poslednjih desetak godina najjači hrvatski vinski brend u Srbiji, baš kao što nema dileme ni da je vinarija Kozlović najpopularniji ambasador te sorte koja je izrasla u svojevrsnu metaforu za „nepodnošljivu lakoću življenja“ u Istri. Reklo bi se da u regionu svi vole malvaziju, o čemu najbolje svedoče podaci o stalnom rastu prodaje i proizvodnje ovog vina. Istovrmeno, i kvalitet ovih vina prati tu uzlaznu liniju, a sve je više i stilskih varijacija. To se može sagledati i kroz četiri malvazije iz vinarije Kozlović koje su prisutne na tržištu Srbije:

Malvazija 2020 predstavlja zaštitni znak vinarije. Grožđe dolazi iz tri vinograda i daje elegantno i harmonično vino s obiljem svežine. Nežne strukture i zavodljivih cvetnih aroma, malvazija s 13,5% alkohola ostavlja na nepcu postojan voćni ukus s tragovima mineralnosti. Prošlogodišnje visoke ocene na Decanteru i Vinistri za ovu berbu dodatno potvrđuju kvalitet vina kojeg krase sve tipične osobine malvazije.

Selekcija Malvazija 2019 dolazi iz istih vinograda kao i klasična malvazija samo je u pitanju probrano najbolje grožđe. Ovo je pravo gastronomsko vino koje ukazuje na to šta može da ponudi zrela i kompleksna verzija sorte. Inače, ovo je četvrta berba ovog vina.

Santa Lucia Malvazija 2016 dolazi iz istoimenog vinograda starog preko 60 godina. Vino s potencijalom čuvanja više od deset godina dozrevalo je 12 meseci u velikim bačvama, zatim tri meseca u inoksu i još godinu dana u boci. S respektabilnih 14% alkohola, vino umerenih cvetnih aroma već na prvi pogled ukazuje na ozbiljnost dok osmatrate zlataste odbleske u čaši koji se prelamaju iz fine uljane strukture. Nenapadne svežine, kremasto u ustima s tipičnom mineralnošću koja priziva slankaste note, ovo je istarska malvazija u najboljem izdanju!

Santa Lucia Malvazija po mojen 2015 je u pravom smislu autorsko vino na koje je vinar Đanfranko Kozlović (Gianfranco) izuzetno ponosan jer se radi o svejevrsnom omažu njegovim precima koji su malvaziju radili na takav način. U pitanju je zrelo i strukturno slojevito vino dobijeno nakon čak devet meseci maceracije u inoksu. Tamnozlatne boje, punog ukusa i besprekornog balansa u koji se uklopilo čak 14,6% alkohola, ova malvazija je pravi izazov za vinske poznavaoce, ali i odličan pratilac brojnih jela.

Pitamo zato Kozlovića u kom stilskom pravcu malvazija ima još prostora da se razvija?

- Sorta ima potencijal da se rasteže u čitavom spektru stilova, od sveže koja se najviše pije jer je poletna i voćna, pa do dugo maceriranih i odležalih koje donose kompleksne senzacije. Ipak, ako mene pitate mislim da je za malvaziju najprikladnija burgundska izvedba, znači sortno čisto ali strukturno slojevito belo vino s produženom završnicom. Nisam ljubitelj nikakvih čudnih oksidacija i amfora u ovom vinu. To malvaziji oduzima autentičnost. Ona treba da poput pinoa sivog ili sovinjona daje nežna bela vina nenapadnih aroma sa širokim spektrom upotrebljivosti u gastronomiji.

Inače, Kozlović je od svih svojih malvazija najponosniji na onu koja dolazi s položaja Santa Lucia za koju smatra da predstavlja pravi izraz sorte, podneblja, zemlje i njega kao vinara.

Od prošlogodišnjeg roda u vinariji su sa 25 hektara svojih vinograda napravili oko 220.000 boca malvazije, od čega 80% u svežem segmentu.

Konačno, bilo je interesantno čuti i da li smatra da u regionu postoji neka druga bela sorta za koju smatra da je bolja od malvazije?

- Region je bogat kvalitetnim sortama, ali na sreću nas proizvođača malvazije većina njih još nije dostigla i pokazala maksimum. Tu je malvazija u prednosti. Naravno, ima sorti koje su karakterno drugačije, skoro i neuporedive, poput tamjanike ili graševine, druge pripadaju posebnim regijama koje se i po klimi dosta razlikuju od Istre, tako da je i njih teško porediti. Kako da poredite škrlet i grk! U stvari, od svih belih sorti na području nekadašnje Jugoslavije možda je jedino pošip karakterno sličan malvaziji, te ima neki prokleti šarm i potencijal više zahvaljujući verovatno drugačijem klimatskom podneblju. Ali, rečeno vinsko-sportsko-demokratskim rečnikom sve te sorte su timski igrači i partneri u stvaranju vinske slike regiona te nije pristojno u njihovom odsustvu raspravljati ko je bolji. U celini, čitav Novi svet i velika Amerika nemaju toliko uzbudljivih i raznovrsnih belih vina kao što ih ima ovde na području nekadašnje Jugoslavije - kaže Đanfranko Kozlović.

Malvazija je samo jedan biser u toj niski koji možda sija više od drugih, ali to je zasluga istarskih vinara koji su u proteklim decenijama uzdigli ovu sortu na visoko mesto gde se sada nalazi.   |

Foto: Dušan Đorđević, Rpbert Pichler, Sergio Gobbo