Ko je izmislio vino?

Ko je izmislio vino?

Vredna arheološka otkrića vezana za istoriju vina i vinarenja događaju se gotovo svakodnevno širom Egipta, Kine, Mongolije, Južne Amerike.

I dok su u Evropi kao najstarije vinarije apostrofirane one u Nemačkoj (Staffelter Hof iz 862. godine i Schloss Johannisberg iz 1100. godine), zatim Château de Goulaine u Francuskoj stara jedan milenijum, italijanska Barone Ricasoli osnovana 1141. godine, u Izraelu je nedavno otkrivena verovatno najveća vinarija iz ere Vizantije stara oko 1.500 godina. Ipak, po starini bez premca prednjače artefakti iz gruzijske vinarije koji datiraju pre više od osam milenijuma. Dokaze o proizvodnji vina i grnčariju ukrašenu voćem arheolozi su otkrili u Tbilisiju, dok je analiza polena pokazala kako je reč o uzgoju grožđa.

84001 konv
Staffelter Hof, preko 1150 godina tradicije

Sve je to lepo, ali ko je zbilja izmislio vino?

Odgovor ćete teško naći čak, ali zato je mitova i zanimljivih legendi na tu temu onoliko.

Naučnici koji su starost fosilizovanih semenki grožđa procenili na 66 miliona godina i istoričari podjednako veruju da vino nije izmišljeno već da je otkriveno, a da su ga prvi proizveli drevni narodi kojima je grožđe spontano fermentisalo, nakon čega je usledio proces pravljenja vina gde zapravo i počinje ova priča.

Tek nešto mlađi dokaz od onog iz Gruzije je tegla za vino iz Hadži (Hajji) Firuz Tepe pronađena u Iranu. Ovaj vrč ili tegla zapremine devet litara otkrivena zajedno sa presom za vino datira iz neolitskog perioda, negde oko pet ili pet i po hiljada godina pre Naše ere, a zna se da je reč o presi za vino zbog tartarata i ostataka tanina.

cup iz gruzije vikipedija 810x540

Narednih 5.000 godina nije bilo pisanih podataka o vinogradarstvu i proizvodnji vina. Međutim, zanat pravljenja vina prenosio se s kolena na koleno i kroz šegrtovanje u radionicama drevnih vinara.

Da su Feničani ti koji su svoje znanje o proizvodnji vina proširili u antičku Grčku i Italiju zaključak je u koji istoričari čvrsto veruju. Za reputaciju Francuske kao jedne od najboljih zemalja za proizvodnju vina zaslužni su hrišćanski monasi, a njihovi pedantni zapisi o sortama grožđa, teroaru, metodama uzgoja i meteorološkim prilikama i danas su od neprocenjivog značaja ne samo za razvoj veštine pravljenja vina već i praćenje globalnih klimatskih promena.

Postoji nekoliko dobro poznatih vinskih mitova i bajki koji različitim delovima sveta pripisuju pronalazak ili otkriće vina, dok se neki odnose tek na konkretne vinske pojmove. Tako postoji mit da su krstaški ratnici navikli na ukus šardonea u Maloj Aziji odakle su ga doneli u Francusku, da širaz potiče iz Irana samo zato što u Iranu postoji grad Širaz, da je pino griđo originalno iz Mađarske, a zapravo su sve ove sorte francuske. Za razliku od ovakvih priča, one o drevnom nastanku vina teško je proveriti, ali evo nekoliko popularnijih.

dionysus

Ona o Dionisu verovatno je jedna od najpoznatijih vinskih bajki. Grčki bog Dionis, potomak boga Zevsa i njegove ljubavnice Semele, izmislio je vino dok je živeo na drevnoj planini Niza okružen nimfama. To što Dionis često kroz ovu priču nazivaju bogom vina dobija i svoju teorijsku zaleđinu.

Persija je kolevka civilizacije pa ne čudi da se iz te kolevke rodi i vino. Legenda o persijskoj ženi i fermentisanom grožđu daleko je bliža realnosti nego što je to lascivna igra antičkih bogova. Lakše će se i uklopiti u savremene tendencije koje insistiraju na ravnopravnosti polova jer su zasluge za izmišljanje vina pripisane ženi i to u dve različite verzije.

gruzija

Prema prvoj, persijska princeza je saznala da je dospela u nemilost svog moćnog kralja. Očajna pokušava da izvrši samoubistvo konzumirajući teglu pokvarenog grožđa ali umesto da umre, otkriva da se odjednom oseća bolje i pritom ponaša mnogo opuštenije i oseća srećnije. Pijući dalje izgubila je svest, ali nakon buđenja kraj uzglavlja ugleda zadovoljnog i nasmejanog kralja kome se očigledno veoma dopao njen novi životni stav, toliko da ju je namah primio u svoju milost. 

I dok je prva verzija došla iz kraljveskih krugova, plebs je imao svoju priču prema kojoj je Persijanka patila od jake glavobolje. Ne znajući šta će od sebe zgrabila je zaboravljenu teglu grožđa koje je lagano fermentisalo u mračnom dnu nastambe. Slatka tečnost ju je opila toliko da je izgubila svest, no kad je došla sebi i glavobolja se nekud izgubila. „Recept“ se brzo proširio od usta do usta, od čaše do čaše, a sve ostalo je istorija vinarstva.

Bahus i Arijadna
Ticijan - Bahus i Arijadna

Priča o Bahusove tri kosti je odavanje pošte rimskom bogu Bahusu koji je verovatno na vrhu top liste zaslužnih za širenje vinske kulture tokom vekova. Ona veli da je Bahus bio na nekom važnom putovanju kada je primetio neobičnu biljku koja raste iz zemlje. Podigao ju je i stavio u šuplju ptičju kost gde je naglo rasla a korenje se brzo probilo izvan kosti. Buduči da je „vaza“ postala tesna presadio je biljku u šuplju lavlju kost, ali se dogodilo isto. U povratku kući sapleo se na ogromnu magareću kosku koja se pokazala kao idealna veličina da u nju stavi čudnu biljku. Došavši kući, ispred svoga doma zabo je kost u zemlju i iz nje je nikla prva loza.

Ne kaže se kako je iz loze nastalo vino, ali Bahus je bio rad da svakom, dok uživa u njemu, objasni metaforu koja sledi iz ove priče: „Ako čovek pije umereno biće srećan i pevaće kao ptica; Ako ljudi više piju pretvoriće se u lavove i krenuti da traže nevolje; No kad ljudi popiju previše, postanu magarci radeći svakakve gluposti.“

Robert Fagan 1761 1816 Dionysus Bacchus Ampelos Silenus and a Maenad 609084 National Trust
Robert Fagan - Dionis i Ampelos

Osim što je stvorio vino i vinogradarstvo Dionis ga je i zapatio širom Azije, a dodatno ga je u nebesa uzdigao Nonus,  možda najznačajniji grčki poeta petog veka Nove ere komponujući ep Dionizijak u kome je opevao Dionisijev put u Indiju i trijumfalni povratak na zapad. Od posebnog značaja za vinsku kulturu je tragedija Ampelosa. Tu Nonus opisuje kako je Dionis prigrlio prelepog ljubavnika Ampelosa nakon što ga je bik tragično usmrtio jer je ismevao boginju meseca Selenu. Iz tela Ampelosa izrasla je loza koju Dionis neguje dok nije sazrelo grožđe koje se potom pretvara u vino. Eto odakle dolazi ime ampelografija kao naziv za nauku koja proučava sorte i karakteristike vinove loze.

Vino se pojavljuje i u brojnim pričama iz Biblije, ali se za onu o Noju i njegovoj barci kaže da ima podzaplet koji objašnjava dolazak vina u hrišćanski svet. Prema legendi, neposlušna koza nekako je našla put do skladišta grožđa u Nojevoj barci i nakon što je napunila stomak počela je divljati po palubi očigledno pod uticajem alkohola. Kada se smirila, Noja je obuzela želja da sazna zašto se koza tako ponašala. Uz mnogo eksperimentisanja sa sokom od grožđa povezao je činjenice te po završetku epskog putovanja nastavio vinske eksperimente na planini Ararat stvarajući vinograd koji je kasnije viđen kao dar od Boga.

noaark

Čuveni Ep o Gilgamešu jednostavno je spojio dve persijske verzije nastanka vina pa je tako bezimena članica harema u palati kralja Džamšida patila od strašnih migrena. U međuvremenu kralj otkriva kako se tegla njegovog omiljenog grožđa neobjašnjivo pokvarila. U strahu da je možda grožđe i otrovano traži da ga neko pre njega proba. Svojom voljom ili ne, gospođa sa migrenama se prihvati izazova uz nadu da će je smrt osloboditi nesnosne glavobolje. Umesto toga otkriva da uživa u piću u znatno boljem raspoloženju što se prenosi i na druge u haremu. Zadovoljan onim što vidi i razvojem događaja kralj je naredio da se napravi još soka od pokvarenog grožđa te je ubrzo vino postalo široko rasprostranjeno u Persiji.

Iako postoje načini za datiranje najstarijih boca vina ugljenikom i nova arheološka otkrića u vezi sa vinom i vinarijama, jednostavno ne postoji način da se dokaže ko ga je prvi izumeo. Zato recimo da ga je svet izmislio. A svejedno je da li ćete nazdraviti Dionisu, Bahusu, sirotoj persijskoj princezi ili kozi. Tačnije, hvala Bogu što je vino izmišljeno, sasvim je dovoljno!   |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

O nama