Druga strana Božolea

Druga strana Božolea

Kao i mnogo godina unazad, treći četvrtak u novembru biće u znaku Dana božolea, praznika posvećenog mladim i aromatičnim vinima od sorte game poznatim kao Beaujolais Nouveau. Ali, ovaj put nećemo o tome već želimo da skrenemo pažnju na drugu stranu francuskog regiona Božole odakle dolaze i neka sasvim drugačija vina koja odišu ekspresijom podneblja.

Vina iz Božolea malo kada dobijaju poštovanje koje zaslužuju. Naime, njihova loša reputacija potiče od mnoštva mladih, anemičnih, masovno proizvedenih vina s oznakom Beaujolais Nouveau, koja jednostavno zatrpavaju vinske radnje svake godine krajem novembra. Takav trend je prenapumpana i iskrivljena slika regije koja tokom godinu dana proizvede vina koliko i cela Burgundija, oko milion hektolitara. A u tom moru vina nalaze se i mnoga vredna pažnje, inspirativna i poetična, neka i sa potencijalom za decenijsko odležavanje.

Božole 23
Dekretom ukinuo game, burgundijski vojvoda Filip Smeli

Godine 1395. burgundijski vojvoda Filip Smeli (Philippe le Hardi) zabranio je uzgoj sorte crni game. Njegov službeni dekret je tvrdio da je to grožđe „veoma loša i nelojalna sorta koja se zove gaamez... a ovo vino gaamez je takve vrste da je vrlo štetno za ljudska stvorenja!“ Smatra se da je Vojvoda najverovatnije zabranio game u nastojanju da zaštiti plemeniti crni pino koji je lično jako voleo, ali i čije kvalitetno vino je bilo daleko prigodnije kao poklon u održavanju diplomatskih veza sa drugim kraljevstvima, posebno kao poklon za Papu.

Iako je njegov edikt dao gameu prvu lošu recenziju, čin proterivanja sorte nije bio potpuno negativan. U stvari, može se reči da je izgnanstvo dovelo do iskupljenja. U ovom konkretnom slučaju regija Božole, koja se kao dugačka iskošena oblast razvlači južno od Makona, izgradila je svoju vinsku istoriju iz upornosti seljaka koji su ignorisali zabranu i nastavili da sade crni game!

Božole 24
Vinogradi na granitnim stenama, najcenjeniji položaji nalaze se na severu regije

Tokom vekova postalo je jasno da prokažena sorta daje najbolje rezultate u vinogradima posađenim na granitnom tlu, kakvi se danas mogu pronaći u deset cru apelacija u selima lociranim na severu regiona Božole. U svima njima granitne stene prekrivene su na površini slojem koji uključuje pesak, škriljac i bazalt, zavisno o lokaciji sela.

Nasuprot tome, vinogradi u južnom delu regije, Donji Božole ili Bas Beaujolais, nalaze se na tlu od gline i krečnjaka. Ta razlika je od vitalnog značaja budući da game često ne sazri potpuno na glinenom zemljištu, pa je shodno tome i južni deo Božolea najviše zaslužan za lošu reputaciju čitavog regiona.

Božole 17
Sorta koja je dala identitet čitavom regionu, grozd gamea u vinogradu

Negde u 19. veku vino božole je postalo nezaobilazno u bistroima u Lionu. Kako game prirodno pokazuje meke tanine i oštru kiselost, vino je savršeno nadopunjavalo masne zalogaje lionske kuhinje. Jela kao što su Rosette de Lyon ili Foie de Veau doživela su blaženu notu u kombinaciji s mladalačkom koncentracijom dobro izrađenog božolea.

Međutim, nije se svo vino u tom razdoblju trebalo piti mlado. Imanja kao što je Chateau Des Jacques u Moulin a Vent proizvodila su robusna i „mišićava“ vina koja su mogla sazrevati decenijama (tu tradiciju nastavljaju i danas). Takođe je važno da su cene vina sa najboljih imanja Božolea bile jednake burgundijskim početkom 20 veka.

Božole 14
Region sa dva vinska lica, Božole

Godine 1919. ustanovljeni naziv apelacije D’origine contrôlée (AOC) počeo je službeno razgraničavati cru pozicije regije Božole. Tako danas imamo 10 označenih kru sela: Saint Amour, Julienas, Chenas, Moulin a Vent, Fleurie, Chiroubles, Regnie, Morgon, Brouilly i Cote de Brouilly.

Iako svaki cru često ima jedinstveni teroar (na primer Morgon je poznat po crvenom škriljcu, dok se Moulin à Vent može pohvaliti tlom bogatim manganom), kvalitet je često vezan uz određene proizvođače i njihov odnos prema vinogradu i grožđu. Nije iznenađujuće da su neki od današnjih najboljih vinara u regiji naslednici vinskog pokreta „prirodnih vina“ koji se tamo razvio 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.

Božole 1
Radovi Žila Šovea ostavili su dubok trag na vinskoj sceni Božolea

Čovek koji je najglasnije zagovarao „prirodna vina“ u Božoleu bio je trgovac po imenu Žil Šove (Jules Chauvet) za koga su najveći neprijatelji božolea bili dodati šećer, pesticidi, hemijska đubriva u vinogradu i 14% alkohola! Verovao je da šarm božolea zavisi o njegovom intenzivnom i živahnom parfemu koji se izgubi ukoliko se vino tretira na neadekvatan način u vinogradu i tokom vinifikacije.

Jedan drugi, takođe slavni trgovac vinima iz tog vremena, Kermit Linč (Kermit Lynch), priseća se u svom putopisu priče koju mu je Šove ispričao o grupi švajcarskih klijenata koji su kupili vino u bačvi dok je još ležalo na finom talogu: „Odneli su bure u svoj restoran u Švajcarskoj, stavili ga na pult, promešali talog, izvadili čep i tako ga poslužili gostima. Vino je bilo kao crvena čorbica, ali kakav parfem!”

Božole 2

Može se reči da je Šoveova vizija o vinima Božolea i danas vrlo prisutna. Bio je, između ostalog, veliki zagovornik karbonske maceracije smatrajući da ona najbolje čuva duh „celog vina“. Danas se većina vina u Božoleu proizvodi na ovaj način, a suština je da kada cele grozdove stavite u anaerobni fermentator grožđe na dnu posude se zgnječi zbog težine grozdova u gornjem delu i počne fermentaciju na sopstvenim divljim kvascima. Tom prilikom oslobađa se ugljen-dioskid koji zatim pokreće fermentaciju unutar svake pojedinačne bobice na međućelijskom nivou. Zahvaljući tome u vinu su sačuvane mnoge arome koje vas dočekaju iz flaše božolea.

Božole 6
Dan ispijanja maldih vina postao je tradicija širom sveta, sa jedna od svetkovina Beaujolais Nouveau u Božoleu

Osim što najbolja vina Božolea nose oznaku natural i već na prvi susret osvajaju mladalački razigranim aromama, postoje i ona veoma strukturna koja nose vidljive tragove granitnog tla i podneblja. Generalno, za Božole važi manje-više isto što i za sve druge vinske regije u Francuskoj - kvalitet i stilovi variraju, ali sva vina nose tačno utvrđene karakteristike regije odakle dolaze. U ovom slučaju game je nesumnjivo našao svoje pravo mesto u granitnim brdima na severu Božolea, gde je dospeo iz izgnanstva i stekao novi dom.

Beli game

Game ima i belu verziju sa nazivom game glorio (Gamay Gloriod). Komercijalno se ova francuska sorta veoma malo uzgaja a „prezime“ je dobila po baštovanu Emilu Gloriou koji ju je otkrio 1895. godine u selu Gi u oblasti Haute-Saône na severoistoku Francuske. DNA analiza je 2013. pokazala da je game glorio križanac pinoa i sorte Gouais Blanc. Inače se u davna vremena beli game koristio kao zamena za šardone na koji izgledom veoma podseća. Zanimljivo je da se ponegde i silvaner poistovećuje sa sortom beli game.

Beli božole

Sve će biti jasno ako kažemo da je beli božole „neuobičajeni način da se uživa u šardoneu“. Šardone zauzima svega 3% teritorije regije Božole ali opet se prozvede oko 2,5 miliona boca mladog belog božolea, aromatičnog i osvežavajućeg citrusnog vina koje većinom miriše na zelene jabuke sa dosta mineralnih nota krede.    

Foto: arhiva
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama