Kako je škrlet postao hit

Kako je škrlet postao hit

Do pre tridesetak godina samo su pasionirani ljubitelji vina u Hrvatskoj znali šta je škrlet i kako uzbudljiva vina daje ova autohtona, do tada potisnuta i zaboravljena sorta. Ovo je priča o njenom ponovnom otkriću i naglom usponu.

Izvornost škrleta se ne dovodi u pitanje, jer osim u Hrvatskoj nigde na drugim mestima nije zabeležena njegova proizvodnja. Naprotiv, i u Hrvatskoj je potpuno lokalna pa gotovo ne prelazi granice vinogradarskog područja Moslavine, osim tri-četiri hektara hobističkog uzgoja nadomak Velike Gorice.

Screenshot 2021 10 28 111352

Iako se pretpostavlja da je u Moslavini prisutna mnogo duže, sorta škrlet se prvi put spominje u Gospodarskom listu Xll/1856. godine u spisu gospodina Vukotinovića „Trsovi Hrvatske“ i to pod nazivom ovnek žuti, koji se i danas koristi kao sinonim za škrlet. Grozdovi su valjkasto piramidalni sa dva krila na vrhu, pa podseća na glavu ovna, zbog čega je i dobio naziv ovnek žuti.

Prvo značajno istraživanje ampelografskog i privrednog značaja škrleta objavljeno je 1985. godine u sklopu doktorske disertacije prof. Nikole Miroševića s Agronomskog fakulteta u Zagrebu, što je bio jasan signal vinogradarima da sorta ima nesumnjiv potencijal, da se razlikuje u odnosu na ostale sorte u okruženju i da je prostor na tržištu za takvo vino širom otvoren.

Škrlet (4)
Zajedno u stvaranju brenda, Udruženje vinara Škrlet

Tada kreće širenje površina zasađenih škrletom, a modernizacijom tehnoloških procesa u vinifikaciji i upotrebom inoks tankova škrlet „oblači novo ruho“ i postaje predmet pažnje ugostitelja, ali i dobija naklonost široke vinske publike u Hrvatskoj, posebno u Zagrebu.

Koliko su naučnici s Agronomskog fakulteta u Zagrebu cenili ovu sortu i njen privredni značaj govori činjenica da su pre 20 godina u saradnji sa vinarom Markom Miklaužićem pokrenuli prvu klonsku selekciju upravo na škrletu. Kroz godine praćenja i selekcionisanja klonskih kandidata dobijeni su bezvirusni klonovi otporniji na gljivična oboljenja, povećana je rodnost i ukupan kvalitet grožđa. Konačna ekspanzija sorte kreće sa sadnjom prvih bezvirusnih klonova, a nedugo nakon toga škrlet postaje nezaobilazna činjenica kada se govori o najrelevantnijim autohtonim sortama Hrvatske.

Škrlet (2)
Uspešan povratak zaboravljene sorte, vina od škrleta

Škrlet je prilično otporan na gljivična oboljenja, a zbog rastresitog grozda (razmaknute bobice) i na botritis, pa je zahvalan za uzgoj, a zbog tih je karakteristika sve popularniji i kod ekološki orijentisanih vinara. U berbi postiže srednju količinu šećera koju redovno prate izražene kiseline odgovorne za izuzetnu svežinu koja krasi vina od škrleta. Premda se smatra sortom srednje faze dozrevanja, zbog klimatskih promena sve se češće bere već početkom septembra. Za razliku od većine drugih sorti, povišena rodnost i prinos po trsu (2-3 kg) ne utiču negativno na očekivane parametere u moštu i kvalitetu vina pa se to smatra dodatnim benefitom u proizvodnji.

Vina dobijena od sorte škrlet stilski su najčešće nežna, ali i karakterna, naglašenih cvetno-voćnih aroma, pre svega breskve, jabuke, kruške, lipe, bagrema i livadskog cveća, a već na nosu se oseća i citrusno-voćna svežina. Gotovo redovno se mirisne senzacije nastavljaju i kao karakteristike ukusa. Nizak nivo alkohola (11-12%) uz naglašenu mineralnu svežinu čine ga posebno popularnim kod ugostitelja. Najčešće je tankog do srednjeg tela uz naglašenu dugotrajnost mirisa i ukusa.

Škrlet (3)

Svi škrleti ovakvog tipa su vinificirani i odležavani u inoks tankovima. Neki vinari ostavljaju malo neprevrelog šećera kada im to kiseline dozvoljavaju da bi dobili dodatnu punoću i slast, ali je to uvek na granici suvog i polusuvog. Ovako pripremljena vina najbolja su za konzumaciju kao mlada, pa do godinu i po starosti. Škrlet je vrlo zahvalan u gastronomiji, izvrstan je partner brojnim jelima poput rečne i morske ribe, rakova i školjki, laganijih rižota, testenine, piletine…

Što se tiče potencijala i krajnjeg dometa sorte može se slobodno utvrditi da ima potencijala i širinu jer ga osim u osnovnoj (gore opisanoj) varijanti nalazimo i u brojnim različitim stilskim interpretacijama, pa je zbog svežine i aromatike vrlo zahvalan i za penušavce (Trdenić).

Zbog brzog propadanja grozda nakon tehnološke zrelosti i neizvesne mogućnosti nakupljanja visokih šećera u kasnoj berbi, ređe se proizvodi kao desertno, slatko vino, ali ga nalazimo i kao takvog (Florjanović).

Škrlet (5)

Da sorta ima potencijala za odležavanje pokazali su škrleti Trdenić 2017 i Florjanović 2015 koji se i danas veoma dobro drže i nude potpuno drugačiju sliku škrleta u odnosu na mejnstrim proizvodnju. Takva vina su posebno pripremana za odležavanje pa su uz nešto viši alkohol dugo školovana na finom talogu (batonaž) da bi se dobila značajnija struktura. Aromatski profil je drugačiji ali i dalje sortno prepoznatljiv, pa se uz sada diskretnije voćno-cvetne mirise javljaju i orašasto-pekarske note.

Jako dobro se pokazuje i u maceriranim varijantama u oranž boji (Ivanić, Romić, Voštinić-Klasnić), sve redom ekspresivna, profinjena i precizna vina ali za nešto istančanija nepca.

Na kraju treba naglasiti da je škrlet jako dobar partner za kupažiranje sa drugim sortama, prvenstveno s graševinom i belim pinotom, a u takvim varijantama vinari ga često prave u hrastovim barik bačvama (vino Dragonada vinarije Romić spada u najbolje hrvatske couvee).

Škrlet (7)

Najznačajniji proizvođači škrleta su vinarije: Trdenić, Miklaužić, Mikša, Lagena, Florjanović, Jaram, Kezele, Voštinić-klasnić, Košutić, Jančar, Romić, Ivanić

Konačno, recimo i to da će škrlet biti jedna od sorti koja će se naći na prvom festivalu vina od autohtonih sorti Regionala 2021, koji će se održati 13. novembra u beogradskom hotelu Metropol Palace.  |

Foto: PR i arhiva
nazad na vrh

Srodni tekstovi