Manastirska vina sveta

  • Tekst  Redakcija Vino.rs
  • Objavljeno u Vinske priče
  • Bookmark and Share
Manastirska vina sveta

Vekovima se u manastirima širom sveta proizvodi vino, ne samo za potrebe mise, već i ono koje su putnici namernici rado kupovali da se osveže tokom dugih i mukotrpnih putovanja po svim vremenskim prilikama i neprilikama.

Religija je u Srednjem veku bila veoma važna, episkopi i monasi su imali sve veću ulogu u društvu dok su verske zajednice Burgundije dobijale poklone od lokalnog plemstva, često u obliku zemlje. Počevši od 10. veka osnivali su ogromna imanja koja bi uvećavali otkupljujući susedne parcele.

Manastirske vinarije i njihovi podrumi u kojima se vino proizvodi stotinama godina zaslužne su kako za nastanak šampanjca, tako i očuvanje recepata, beleženje vremenskih prilika tokom vekova pa i opredeljenje mnogih vinara da podignu kvalitet kako bi se približili manstirskom vinu koje je steklo istorijsku reputaciju posebno u 15. veku širom Evrope. Monasi su koristili svoju zemlju prvo da bi proizveli vino neophodno za misno slavlje a potom postepeno, svojim napornim radom razvijali su umetnost vinogradarstva, poboljšavajući i kvalitet i prinose.

Njihove rigorozne metode pokrivale su sve aspekte vinogradarstva, od orezivanja do upoređivanja i izbora sorti, i očuvanja vina. U 12. veku je opat Bernard de Clairvauk nametnuo monasima iz roda trapista stroga pravila koja su smenjivala rad i molitvu. Pod tim uticajem monasi izvode fenomenalne radove na poboljšanju vinove loze i poljoprivrednog zemljišta.

Ali iznad svega, verske zajednice ustanovile su dva osnovna pojma za identitet teroara kroz precizno određivanje parcela u skladu sa prirodom tla i lokalnom klimom, a da bi onda takve pozicije ogradili kamenim zidovima i time stvorili današnji vinski pejzaž Burgundije sa istorijski jasno naznačenim vlasnicima kao čuvarima tradicije. Kao takvi, tada su monasi mogli da prodaju neka svoja vina pri čemu su se svaka opatija i svaki manastir starali da održavaju najkvalitetniju proizvodnju i osiguraju svoju reputaciju tako blisko povezanu sa vladajućom aristokratijom.

Pa da pomenemo samo nekoliko čuvenih manastirskih vinarija.

Sainte Madeleine du Barroux

Francuska: U Provansi monasi u opatiji Sainte-Madeleine du Barroux proizvode vino stila Cotes-Du-Ventoux, tačnije vina jugoistočne Francuske gde se u najvećoj meri koriste lokalne sorte. Monasi uglavnom rade vino od sorti Syrah, Grenache i Cinsault iz vinograda opatije pod etiketama Lux, Pax i Vox a nude i šardone.

Novacella Celestino Lucin Flickr slika

Italija: Celestino Lucin, vinar u opatiji Novacella, proglašen je od strane prestižnog vinskog medija Gambero Rosso najboljim italijanskim vinarem za 2009. godinu, a manastir u italijanskoj regiji Alto Adiđe osnovan 1142. godine, ujedno je najsevernija italijanska vinarija i jedna od najstarijih iako ima potpuno moderan podrum. Monasi ne učestvuju aktivno u proizvodnji vina čuvenih po izuzetnom odnosu cene i kvaliteta, već se brinu o ostatku poseda, ali je zato tu prestižni enolog. Izuzetna hrskava i mineralna bela vina rade se sa šest hektara pozicija u gradiću Novaćela, dok su crvene sorte smeštene južnije na 15 hektara. Grožđe se dokupljuje od 50 kooperanata sa ukupno 80 hektara, a smatra se da ova vinarija uz vrhunski veltliner ili muskat ružu proizvodi najbolji italijanski pino nero (noar)

hildegard izvor slike wikipedia

Nemačka: Opatija Saint Hildegard nalazi se u Rudeshajmu u dolini reke Rajne. Monahinje uzgajaju rizling i spatburgunder, cenjenu sortu koja zapravo predstavlja nemačku varijantu pino noara. Dve monahinje su se profesionalno orjentisale ka studijama enologije pa se očekuje da inače fantastičan suvi rizling iz ove opatije ubuduće bude još bolji.

klostenburg

Austrija: Vinarija u manastiru Klosterneuburg najstarija je i jedna od najvećih u Austriji sa skoro 900 godina istorije. Smeštena severno od Beča ova vinarija proizvodi vina od sorti sovinjon blan, traminac, pino noar, ali i tradicionalnih austrijskih sorti iz četiri različita vinograda. Vinski podrum je iz 14. veka, a kraj crkve se nalazi muzej u kome su umetnička dela i skulpture iz srednjeg veka pa do danas.

new clairvaux winery

Kalifornija: Opatija New Clairvaux zajednica je cistercitskih monaha poznatijih pod imenom trapisti. Oni doslovno žive u gradu koji se zove Vina(!) udaljenom 150 kilometara severno od San Franciska. Dok bratija održava vinograde, tehnološkinja Aime Sanseri, peta generacija kalifornijskih vinara koja poseduje vinarije Boeger, ali i Nichelini u istorijskom okruženju St.Helena, zadužena je za vino od sorti vionje, zinfandel i syrah.

alaverde

Gruzija: Kolevka vinskog čovečanstva poseduje bezbroj manastirskih vinarija gde se vino uglavnom proizvodi na tradicionalan način u amforama (kvevri). Jedna od najpoznatijih danas je manastir Alaverdi u vinski čuvenoj pokrajini Kakheti u istočnoj Gruziji. Monasi vina ovde proizvode od 10. veka a verovatno i dvesta godina duže. Istorijski podrum renoviran je 2005. godine dok se vina od sorti rkatsiteli, kisi, khikhvi i saperavi rade pod budnim okom oca Gerasima, a na tržište izlaze posle otprilike deceniju odležavanja. U okviru poseda je mali vinski muzej u kome monasi uzgajaju 102 lokalne sorte od 550 autohtonih gruzijskih loza.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama