Game za najveći uspeh vinarije Bukovo
- Tekst Redakcija Vino.rs
- Objavljeno u Vinske priče
-
Pet godina za redom vinarija manastira Bukovo učestvuje na najprestižnijem svetskom vinskom ocenjivanju Decanter i sudeći po rezultatima, ne da poseduje konstantan kvalitet jedne etikete, već njihova najšira paleta neprestano napreduje. Ove je godine postignut do sad najbolji uspeh osvajanjem 92 poena i srebra za vino Filigran Game 2017, dok su bronzom nagrađene etikete Filigran Merlot 2017 (87) i Filigran Cabernet sauvignon 2017 (88).
Do skoro se u Srbiji vino u manastirima kupovalo više iz pijeteta ili kao suvenir prilikom posete, a i manastirski vinski podrumi su se oko vina trudili uglavnom toliko da ga imaju za obredne službe i pričešće, naravno i za sopstvenu trpezu. To je bio razlog što se o manastirskim vinima Srbije jako malo i znalo. Međutim, u manastirskim vinarijama se proizvode sve kvalitetnija vina od kojih su neka pravi ukras na vinskim manifestacijama, druga donose nagrade sa svetskih ocenjivanja, dok su neke već stekle redovnu i vernu publiku. I ne samo to, čini se da broj ozbiljnih manastirskih vinarija nastavlja da raste iz godine u godinu.
Da li boljeg manastirskog vina od onog iz Negotina i vinarije manastira Bukovo ima, i da li je Decanter relevantan sud o kvalitetu vina ne bi da analiziramo, ali je činjenica da vinarija Bukovo više nego dostojno prezentuje srpsko duhovno vinarstvo u svetu vrednim uspesima.
A sve je počelo velikim iznenađenjem 2017. godine kada je Filigran Cabernet Sauvignon 2013 osvojio srebro sa 90 poena. Te godine nije bilo zlata za Srbiju dok je srebra dobijeno ukupno 15, pri čemu su više od 90 poena imala samo po jedno vino vinarija Matalj i Virtus (92), te Čokot, Tonković i Zvonko Bogdan po 91 poen.
Naredne 2018. godine Filigran Merlot 2017 ponavlja uspeh kabernea, srebro i 90 poena, a zaključno sa ovom godinom ukupno je osvojeno 11 Decanter oznaka kvaliteta u rasponu od 85 do 92 poena, gde su još odlikovane etikete: Filigran Rose 2017, Filigran Chardonnay dva puta, Filigran Crna Tamjanika 2017 i Filigran Pinot Noir 2016.
Filigran Game 2015 je 2019. godine takođe osvojio bronzu sa 88 poena i sa ovogodišnjih 92 poena ozbiljno ističe gotovo zaboravljenu sortu u prvi plan.
Naime poznata je činjenica da je game ne tako davno bio u masovnoj upotrebi širom srpskih vinogorja a dobrog vina od ove sorte sećaju se posebno u srednjoj i istočnoj Srbiji i na Kosovu. Prema istraživanjima CEVVIN danas je game na 27. mestu po rasprostranjenosti kod nas. Kako je moguće da je došlo do takvog pada popularnosti sorte od koje Francuzi prave čuveno božole vino?
Jednostavno, to se ne događa prvi put u vinskoj istoriji. U srednjem veku je hrišćanstvo bilo u porastu širom Francuske. Vino je postalo sveto piće simbolizujući Hristovu krv kao ključni element u slavljenju hrišćanskih obreda, ali i prestižan poklon u najvišim plemićkim krugovima. Drugim rečima, uz porast hrišćanstva srednjevekovni monasi su kodifikovali vinogradarstvo i pretvorili ga u trgovinu.
Od 14. veka vojvode Burgundije kao vlasnici mnogih vinograda uživaju veliki ekonomski i politički prosperitet. Kako bi ga očuvali razvijaju prvu politiku u istoriji koja se odnosi na vino. Filip Smeli je 1395. godine izdao edikt koji određuje pravila za proizvodnju kvalitetnog vina gde zdravlje potrošača naznačava kao prioritet. Edikt sadrži dve ključne odluke u vezi sa vinskim sortama koje će se ubuduće gajiti u Burgundiji. Prva, da se zabranjuje uzgoj gamea koji je kao izdašna i otporna sorta veoma popularan kod malih vinara za proizvodnju svakodnevnog vina. Jednostavno, vladari su se plašili da kvantitet kvari sliku vrhunskih vina Burgundije koja pokušavaju da promovišu, a zabrana se odnosila samo na tadašnji vinogradarski region Burgundije.
Druga je bila odluka da se forsira sorta pino noar (crni burgundac) čiji je Filip Smeli bio veliki obožavalac. Pino noar osim što daje niže prinose rezultuje kompleksnijim vinima čime daje podsticaj čitavom regionu, pa se burgundijska vina uskoro poslužuju na stolovima francuskog kralja i pape u Avinjonu. Kralj Filip Dobri tridesetih godina 15. veka koristi vino u diplomatske svrhe čime se otvaraju vrata trgovine vinom širom Evrope.
No, uprkos ediktu iz 1395. godine, ljudi su se postepeno vraćali gameu koji je održao snažno uporište u vinogradarskom regionu Burgundije sve do uvođenja apelacija (AOC) 1935. godine što favorizuje šardone i pino noar, sorte koje trenutno zauzimaju više od 80% svih vinograda u čuvenoj regiji.
I na našim prostorima se dogodilo slično u drugoj polovini 20. veka ali je ovde država delovala u korist gamea podstičući širenje sorte radi dobijanja sirovine za masivna vina što je po smeni društvenog sistema game dodatno bacilo u drugi plan.
- Ljudi su imali običaji da omalovažavaju game kao komunističko grožđe i vino – kaže otac Platon, podrumar vinarije manastira Bukovo. - Bilo je tu raznih priča ali mi nismo krenuli iz te vizure već da nam se vino od gamea jako dopalo. Uostalom, pravimo vina onakva kakva se nama sviđaju i kako smatramo da treba.
Rad na ovoj sorti u Bukovu je praktično eksperimentalno krenuo u odličnoj berbi 2015. Imajući u zakupu jedan stari vinograd u okviru geoporekla u Smedovcu ka Rogljevu napravljeno je vino bez velikih očekivanja zbog nedostatka iskustva. Čak je naredna berba otišla u rinfuzu jer je po mišljenju autora vino bilo „klimavo“.
- Možda smo pogrešili jer smo kasnije, nakon odležavanja, videli kako to može biti interesantno vino. Ali smo se zato za berbu 2017 baš „naoštrili“. Godina je, makar kod nas, bila dosta izbalansirana i bez velikih oscilacija.
Od tog momenta još ozbiljnije uz enologa Radovana Đorđevića pristupaju svim vinogradima. Rade na lisnoj masi, zelenoj rezidbi, grožđe je dobilo više šećera. Odlična fenolna zrelost je omogućila brzo sazrevanje i ulazak ovog gamea u burad različite starosti, uglavnom od 500 litara, koja će dati minimum uticaja.
Berba 2017 i sve naredne rađene su na autohtonim, divljim kvascima, a dobijeni rezultat navodi monahe da uzmu materijal iz pomenutog vinograda i proletos na položaju Kamenac iznad manastira na Bukovskom brdu, postave nove nasade gamea inicirajući ponovno širenje sorte u Negotinskoj krajini.
- Videli smo da vino ima ozbiljan potencijal, da sorta nije za šalu. Ako se na njoj radi ozbiljno parira svim drugima što je ove godine Decanter jasno obeležio i verujem da će posle ovoga ljudi staviti prst na čelo kako bi prevazišli ono što navodno misle da znaju o gameu. Među prvima smo posle Dajića i vinarije Raj krenuli da ga proizvodimo, a što je još važnije, ljubitelji vina ga sve češće traže – zaključuje podrumar Platon priču o najbolje ocenjenom Filigranu Bukovo. |
