Braća Rajković: Vina iz davnina

Braća Rajković: Vina iz davnina

Vinarija Podrum Braća Rajković iz sela Gornja Zleginja na jugoistoku Župe, koju danas vode braća Dragomir i Miodrag Rajković, prvi profesor, drugi advokat, ima iza sebe 188 godina vinske i svake druge istorije, te je tako verovatno i najstarija vinarija Župe.

Široj publici poznati su pre svega po autentičnom prokupcu, odnosno rskavcu kako ga tamo zovu, koji pod etiketom Prince Rskavac 2003 koji je na tržištu od 2004. godine, te tamjanici Sofija. Dobro upućeni tvrde da su baš ta vina Podruma Braće Rajković među malobrojnim čistokrvnim primercima dve najpopularnije srpske autohtone sorte, budući da najveći deo ostalih vinara u svoje prokupce i tamjanike po pravilu dodaje i druge sorte!

Rajkovic 002

Sećamo se i njihove sada već čuvene kupaže 33, probirne berbe prokupca, kaberne sovinjon i frana i merloa, koja je 2013. kada se pojavila bila ubedljivo najskuplje vino Srbije. To je ujedno bilo i prvo vino u čijem se sastavu prokupac našao u premijum segmentu. Danas postoji i bela varijanta ovog vina koja donosi kompleksnije lice stopostotno čiste tamjanike.

Rajkovic 003

Među brojnim priznanjima za vina, uključujući zlato u Beču (AWC) za Sofiu cuvee, te dva dupla zlata na Balkanskom šampionatu (BIWC) za vina Sofija Rose 2019 od sorte pino noar i Tamjanika kasna berba 2017, i zlatnih medalja za etikete Prince Rskavac i crvenu perjanicu 33, čini se da najsjajnije sija jedna pohvalnica na zidu vinarije. U pitanju je prvo zvanično priznanje vinogradaru Milošu Rajkoviću koje mu je 1933. godine namenio kralj Aleksandar I Karađorđević za najbolje vino Srbije!

I dok braća Dragomir i Miodrag defacto vode vinariju, o bogatoj istoriji i nasleđu najradije priča nova generacija Rajkovića, Dragomirov sin Miloš, Miodragova ćerka Dušanka i pogotovo sin Vladimir, koji je ime dobio po dedi.

Braca Raajkovic 093 00081

Ono što će pridošlicu svakako pomalo zbuniti je objekat vinarije. Prizemna zgrada u kojoj se 2004. godine nalazila prva degustaciona dvorana u Župi za tridesetak gostiju imala je, može se reći, artistički pristup unutrašnjem uređenju. Sada je to neobičan i pomalo teskoban sklop raznoraznih prostorija, sve prepuno opreme, kutija, boca, drvenih i drugih sudova. Nije jasno kako se ovde uopšte može raditi. U jednoj od soba stane i do 20.000 boca, a Miloš priznaje da samo otac i podrumar tu mogu da se snađu. Kad podrum jednom bude proširen tu će biti arhiva.

- Malo smo više ulagali u vinograde nego u vinariju pa nije baš reprezentativna, ali vodili smo se filozofijom da se vino pravi u vinogradu – kažu u glas.

Braca Raajkovic 213 00058

Interesuje nas da malo saznamo o istorijatu vinarije, ipak je to nešto čime se malo ko u Srbiji može da pohvali.

- Kada je šest nahija pripojeno Srbiji pre 188 godina naš je predak došao iz sela Ržanica u Zleginje - kaže Vladimir Rajković. - Priča se da je to bio spahiluk od nekog zlog age pa je prema legendi mesto dobilo ime Zleginje. U Ržanici, petnaestak kilometara od Zleginja, gde je predak živeo, svuda je bilo vinograda. Tu je gore možda i najbolja zemlja u Srbiji za vinograd, a ovde ništa jer su tu bili Turci. Samo šume po čemu se i jedan naš položaj zove Leštak.
No, dedi je žena bila odavde i rekao mu je tast da dođe i donese vino, pa je on na konju doneo pune mešine i kad se izvlačilo ko će od čeljadi šta da nasledi, dobio je breg gde nam je sada kuća, pa sve dole do asfaltnog puta. Tu su nekada sve bili Rajkovići. Danas ih nema toliko, ali je sve to dobio za dve-tri mešine vina iz Ržanice. Praktično smo našu zemlju kupili vinom. Onda su vremenom krenuli da krče šumu ručno, i podižu vinograde.

Braca Raajkovic 236 00063

Na južnom potezu ka Ržanici, iznad manastira Drenča, gde su i danas vinogradi, radili su Rajkovići grožđe do 1962. godine, sve dok nisu prešli u Zleginje. To gore se i danas zove Rajkovića potez, a kada su prodavali vinograd nisu ga prodali po aru ili metru već po čokotu. Vinogradi su sađeni posle filoksere 1904. godine i grožđe za vino koje je proglašeno najboljim u Srbiji 1933. godine bilo je odatle.

- Najstariji čokot prokupca je gore. I dalje stoji taj naš vinograd, ali imamo i ovde stogodišnjih gidža – objašnjava Dušanka dok krećemo ka vinogradima.

Braca Raajkovic 385 00113

Na pet lokacija raspoređeno je oko 12 hektara pod lozom: Leštak, Varina, Sredoman (jer je u sredini između dva potoka) i Bosićanac su vinogradi. Prokupac i tamjanika su na 400 metara nadmorske visine, crvene sorte pedeset metara niže, dok se najmanji vinograd sa čak 40 sorti grožđa nalazi između vinarije i porodične kuće. Neka vrsta eksperimentalne in vivo laboratorije, pa ako se sorta tu dobro pokaže ide u „pravi“ vinograd. A najviši „pravi“ i prilično mlad vinograd je Bosićanac. Tu, pred impozantnom siluetom Jastrepca ispod kojeg vijuga Ćelijsko jezero, strmo se obrušavaju pravilni redovi traminca i morave na crvenici prošaranoj škriljcima.

- Traminca je preko hektar, od kojeg smo uradili suvo i poluslatko vino, a morave ima oko 20 ari. Ona je išla u belo vino koje smo do sada pili za svoju dušu, a sad ćemo da radimo od tog grožđa oranž - ponosno naglašava Dragomir Rajković.

Braca Raajkovic 052 00072

I dok dole između redova loze sve vri od života, popci, bubice, leptiri, jedan vrlo živahni i očito zdravi biodiverzitet, Dragomir je elokventan putir znanja iz kog pijemo. Na pitanje ko se bavi vinogradom odgovara da se brat i on dogovaraju. Imaju ljude koji režu lozu, decu polako uključuju u posao, iako svako od njih ima sopstvenu profesiju.

Inače, Dragomir je od šeste godine u podrumu, a osnove vinarstva naučio je od dede Miloša, dok su stručno znanje on i brat kasnije pokupili od oca Vladimira koji je bio prvi diplomirani poljoprivredni inženjer u Župi. Takođe je prvi ovde postavio plantažni vinograd 1962. godine, doneo prvi pino noar u Župu, postavio prve zasade kaberne frana... Pionirska uloga Rajkovića nastavlja se i danas, pa iz njihovog podruma izlazi prva župska crna tamjanika, ali i verovatno prvi srpski sortni vionje.

Braca Raajkovic 330 00099

- Otac, dok je radio vino, radio je za sebe, a što je bilo viška prodavao je – seća se Dragomir. - Brat i ja smo hteli malo više, ali uvek nekako krećeš od nule. Nama je tek 1962. godine došla struja u selo, nije bilo radija, televizije, nego su se mladi zezali dok bi duboko u noć muljali vino, radili. Sećam se, kad sam bio četvrta godina škole, radim u podrumu za vreme zimskog raspusta, pretačemo vino, a otac me pita: „Mali, šta ćeš da upisuješ?“ Kažem mu da hoću da budem profesor, ima tri meseca odmora leti, još zimi praznici. I ništa mi nije rekao, ali bilo mu krivo. A posle i meni, jer bih danas mnogo više znao o vinu i vinogradarstvu. No, bilo pa prošlo, tako mu je to i završena priča.

Braca Raajkovic 030 00065

Obilazimo pozicije na kojima je pre nacionalizacije i dolaska industrijalizacije uspevao samo prokupac, malo drenka, začinak i tek neka „belina“, kako su se objedinjeno zvale sve bele sorte vinskog grožđa. I sve su zajedno išle u jedno crvenkasto vino. Belo vino kao da se i nije smatralo vinom.

Na položaju Leštak, na masnoj crnoj smonici njihovog najvećeg vinograda u komadu od 3,5 hektara, tamjanika i gidže prokupca stare više od jednog veka. Dok ne krenu da izbacuju lastare izgledaju kao okamenjene. Čudna je ovde zemlja. Ima je svakakve, i bele, i crvene, i crne masne, verovatno zato nema šta nema u vinogradima: prokupac, tamjanika, fran, rizling, traminac, vionje, karmener, malbek, semijon, sovinjon, sivi burgundac...

Braca Raajkovic 149 00095

Nije lako ni popamtiti gde sve Rajkovići imaju vinograde i šta je u kojem od njih. Ali imali su jednog radnika koji je sve znao. Kada mu kažu da se bere ta i ta sorta, a on će: „Aha, to je onaj vinograd što ima 17 redova i 1.321 čokot“! Čoveku valjda bilo dosadno pa je sve brojao i zapamtio.

Nekada je uzgojni oblik  i način sadnje i rezidbe bio „župski“, metar na metar, četiri-pet kondira na dva okca sa 10 lastara po grozdu.

-  Posle se kod nas prešlo na karlovački način rezidbe što se vidi u zasadu semiona, talijanskog rizlinga i pino noara koji ima skoro šezdeset godina. U poslednjih 20 godina zbog boljeg zdravlja grožđa prešli smo i na moderniji Gijo - objašnjava Dragomir.

Braca Raajkovic 345 00103

Zapravo, to je priča o dolasku modernih vremena u župske vinograde, kada je Vladimir Dina Rajković posadio prvi plantažni vinograd sa sortama sovinjon, semion i pino noar i rastojanjem između redova od dva metra. Po povratku sa studija vinogradarstva nagovorio je oca Miloša da odvoje deo vinograda u tu svrhu. Svi su ga u selu gledali kao ludaka, kažu ludi Dina stavlja čokote na dva metra rastojanja! I dedu su zezali, kažu: „Miloše, ti si napravio put kroz vinograde širok dva metra, pa tu kola sa konjem i kravom mogu da prođu!“ No, sve se za pola veka promenilo

Sa ogromnih starih gidža iz vinograda Podruma Braća Rajković naučnici uzimaju materijal za ispitivanje. Čeka se da loza izlista pa da uzorke šalju u Španiju da se vidi šta je šta, jer neke sorte u Župi jednostavno nisu nikada imale ime. Svako belo grožđe je bilo belina, a crno su zvali rskavac.

Braca Raajkovic 374 00110

- Kakav prokupac! - buni se Dragomir. Pa mi smo u Prokuplje išli po pšenicu, terali grožđe i menjali za žito, a ne suprotno.

Vremena su se očigledno od tada promenila, ali zahvaljujući vinarijama poput Podruma Braća Rajković za Župu izgleda dolaze ponovo neka bolja vremena. A to je važno koliko za tamošnje vinare, toliko i za čitavu Srbiju.   |

Kuću dajem teroar ne dajem

Teroar je ovde vredniji od mnogo toga, kao da je životno srastao sa Župljanima. Pričaju nam kako je pradeda kuću u Beogradu kod Zvezdarske šume pre pedesetak godina menjao za vinograd u Zleginju od 15 ari. Nisu hteli novac jer pare odu, propadnu, a zemlja ostaje. U centru Kruševca je takođe ustupio kuću za 60 ari zemlje.

Inače, u Župi se zemlja kupovala isto kao što se „krade“ devojka. Niko ne sme da zna, jer ako neko čuje požuri pre tebe i ostaneš bez devojke. Nego tek kad se kupoprodaja overi u sudu, onda se ide u kafanu na piće.

Najbolje crveno autohtono vino Srbije

Poslednje priznanje za neko svoje vino Podrum Braće Rajković dobio je na nedavnom ocenjivanju u organizaciji Saveza vinara i vinogradara Srbije, kada je u kategoriji crvenih vina od domaćih sorti čistokrvni prokupac Princ Rskavac 2017 proglašen za šampiona Srbije. I pored svih međunarodnih priznanja koje su u poslednjih petnaestak godina dobila njihova vina, Rajkovići ističu da je ipak  najdraže kada u svojoj zemlji poneseš nagradu šampiona. Pogotovu za vino koje je i Kralj Aleksandar proglasio za najbolje. Vreme potvrđuje da je suđeno da to vino nosi kraljevsko ime, Princ Rskavac.

Foto: Ivana Čutura i Boban Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama