Sjaj sremskog šardonea

Naime, od pre neku godinu u Srbiji je sve prisutnija ideja da se jasnije definiše teroar u srpskim vinima. Zašto ne bi krenuli i od pojma „sremski šardone”?

Razloga ima više. Senzacionalan uspeh vinarije Erdevik na jednom od poslednjih Decantera, kada je njihovo vino Omnibus Lector 2015 osvojilo prvu platinastu medalju za Srbiju, bila je potvrda da sorta šardone ima veliki potencijal na Fruškoj gori. Uostalom, valja se setiti i toga da je šardone vinarije Kovačević godinama bilo jedno od najprepoznatljivijih srpskih vina, što sve govori u prilog tome da šardone iz Srema već sada ima značajnu zaostavštinu i po svoj prilici sve veću ulogu u daljem razvoju srpske vinske scene.

Pokušali smo da saznamo od Ivana Trivanovića, vlasnika vinarije Trivanović, u čemu je tajna uspeha šardonea iz Srema.

- To je još teško definisati ali je došlo vreme da se ozbiljnije bavimo ovom temom s obzirom na to da šardone iz Srema doista iz godine u godinu daje sve bolje rezultate. Naravno, moramo svi još da poradimo na tome, ali to i jeste suština vinarstva – kaže Ivan otvarajući bocu svog šardonea iz berbe 2019 koja će na tržište do kraja godine.

Za ponos i prestiž, četiri berbe Chardonnay Trivanović

Kada pominje komšijski uspeh Erdevika na Decanteru, Ivan to radi s puno poštovanja. Uostalom, enolog Tanja Đuričić radi vina u obe ove vinarije, a cilj mu je da s berbama iz 2018 i 2019, koje još sazrevaju u bocama, dalje pomeri granice. Naravno, reč je isključivo o šardoneu rađenim delom ili kompletno u drvenim sudovima. Zbog čega?

- Velika je gužva u našoj maloj domaćoj barici tržišta, te sam odlučio da radim barik verziju kao nešto što zaista vredi, što treba da sačeka u boci, da se ne popije odmah. U suprotnom, publici bi nudili nezavršeno vino. Znači, nije stvar u ceni i kalkulaciji, već o tome da se, kao i u slučaju vina iz Erdevika, pokazalo da je bolje kada šardone duže stoji u boci gde se lepo razvije do maksimuma, nego da nestrpljivo čekamo da ga flaširamo i što pre pustimo na tržište.

Ono što izdvaja šardone Trivanović pre svega je naglašena mineralnosti, nešto što iskusni vinoljupci umeju da prepoznaju. A to dolazi direktno iz vinograda šardonea posađenog 2007. godine na poziciji Lug iznad Bikić Dola, gde na nešto više od tri hektara i nadmorskoj visini od oko 240 metara loza raste na gajnjači koja je, prema Ivanovom mišljenju, previše plodna za grožđe. Pa ipak, uz maksimalnu pažnju u vinogradu uspeva da dobije vrhunski kvalitet, naročito u jednom delu vinograda. Zbog čega, još nije utvrđeno.

Osim onoga što zemlja, nebo i loza daju, važan sastojak pojma teroar predstavlja i rad, nega u podrumu. I tu otkrivamo razloge za napredak, jer prvo izdanje barikiranog šardonea iz 2016. godine Ivan naziva „eksperimentalno“.

- Od tada se mnogo toga promenilo. Chardonnay 2016 smo filtrirali pre prebacivanja u bure, dok je sledeća berba nefiltrirana ušla u drvo. I tu se odmah video napredak u kvalitetu. Sledeće dve berbe rađene su drugačije i to tako što je trećina vina fermentirala u inoksu, a ostatak u srednje tostiranim buradima od 500 litara, uglavnom srpski hrast sa nešto malo francuskog, što koristimo od početka.

Interesovalo nas je šta misli koje bi drvo najbolje odgovaralo sremskom šardoneu?

- Smatram da je dobitna kombinacija miks barika i da nikako ne bi trebalo da bude samo jedan proizvođač, pa ni drvo. Ispostavilo se da mešanje barika na kraju da najbolji rezultat.

Za razliku od brojnih stilova šardonea u Srbiji koji neguju izrazito sočnu i voćnu ekspresiju tropskog voća i vanile, burbona, kada se Trivanovićev zelenkasti i mirisni „Sremac” ozbiljno otvori oseti se pregršt osvežavajućih aroma korice zelene jabuke, mladih vinogradarskih bresaka, pri čemu se javljaju prijatno peckajući dodiri nekog bilja, nane možda.

Stvara se utisak rashlađivanja čak i kad je vino toplije, što ga preporučuje i kao dobar izbor za leto, ne puni usta telom previše, nosi svežinu, ali je i veoma ozbiljno. Ipak, posle prve čaše kao da zahteva i odgovarajući tanjir da ga isprati, ostaje dugo na nepcu i doziva zalogaj hrane kao pripremu za sledeću čašu. U pravom smislu kompleksno strukturno vino spremno da oduševi.

No, ako Trivanovića upitate koja mu je berba šardonea najmilija, izgleda da oduševljenja tek slede, pošto apostrofira vino iz berbe 2020 koja je još u buretu. Zašto? Objašnjava kako je ta berba donela potpuno poklapanje po svim udžbeničkim parametrima, što bi rekli u drugu decimalu, a pH faktora posebno, pa nije nerealno očekivati sada i najveća, zlatna priznanja na takmičenjima u svetu.

Na tržištu je trenutno berba 2018, a Ivan želi da poveća proizvodnju šardonea kad već pokazuje tako dobre rezultate. Do sada su radili 2.450 boca, što je lane povećano za još 500 boca. Ali, od 2021. godine, ako uspe dotle da nabavi nove barike, povećaće količine. Pre svega da bi otvorio tržište izvan Srbije. Jer, izvoz trenutno ide u Crnu Goru i Nemačku, dok za ostale zainteresovane jednostavno nema dovoljno.

Naravno, kada se pokrene priča o šardoneu neminovno se nametne i tema Burgundije, francuskog šardonea i večite priče kako su glavni razlozi što zaostajemo za francuskim kvalitetom zapravo tradicija i starost njihovih vinograda. No, izgleda da se prednost ubrzano topi, jer većina vinograda u Srbiji iz kojih danas stižu u svetu nagrađivana vina već je deset i više godina staro.

- Dokazali smo u Sremu i čitavoj Vojvodini da možemo da pravimo veoma dobra bela vina i da jednoga dana u toj oblasti prešišamo ostatak Srbije. Već sada se uočava da neka naša vina odskaču, čak i ona od sasvim malih proizvođača. Fruška gora je ta koja pravi razliku – zaključuje ovu malu priču o sremskom šardeoneu Ivan Trivanović. 

Vreme će brzo pokazati koliko je u pravu.   |

Foto: Ivana Čutura