Crnogorska vina s kraja 19. veka

Foto: vinarija Plantaže promo Foto: vinarija Plantaže promo

U Podgorici je 20. februara 1893. godine osnovana Knjaževska crnogorska zemljodjelska škola. Za prvog upravitelja postavljen je dr. Filip Jergović, izuzetno značajnih ličnosti za razvoj crnogorskog vinarstva, koji je ostao upamćen i po tome što je jednom prilikom opisao Crnu Goru rečima: „Golo kršje i pitoma loza“.

U tadašnjoj Crnoj Gori sazrela je svest da je potrebno pre svega edukovati stanovništvo kako bi se usavršila poljoprivreda koja je do tada rađena vrlo tradicionalno i u oskudnim uslovima. Zato je u novoosnovanoj školi u Podgorici jedan od školskih predmeta bilo vinogradarstvo i podrumarstvo, a učenici su imali i praktičnu nastavu iz obrade vinograda, rezidbe i kalemljenja voćaka i vinove loze, pravljenja i negovanja vina u podrumu. Upravo je dr. Jergović predavao grupu predmeta iz oblasti poljoprivrede, a ujedno je imao vremena i za bavljenje naukom. U svom radu je naročitu pažnju posvetio borbi protiv filoksere i upotrebi sumpora u vinarstvu.

U svom delu o crnogorskom vinu iz 1892. godine, dr Jergović ističe da je Crna Gora specifična po tome što se vina iz različitih vinskih rejona međusobno znatno razlikuju iako su vinski rejoni jedan blizu drugoga i na istoj geografskoj širini. Kao primer navodi uzorke vina iz okoline Podgorice, Crmnice i Župe ceklinske (danas je to područje Dobrske župe).

crmnica a wine region in montenegro 506515
Crmnica je u 19. veku bila poznata po vrancu    Foto: arhiva

Iz njegovih radova stičemo jasnu sliku kakva su vina pili Crnogorci u drugoj polovini 19. veka. Za razliku od obližnje Dalmacije, koja je vina izvozila u Zapadnu Evropu, u Crnoj Gori proizvodnja nije bila velika i vina su se uglavnom konzumirala na lokalu. Opisujući podgoričko vino, Jergović ističe najpre da u njemu ima zaostalog šećera i da je lokalno stanovništvo smatralo da podgoričko vino ne valja ako nije slatko. Podgoričani prisustvo zaostalog šećera u vinu nisu smatrali nedostatkom, već su baš tu karakteristiku isticali i hvalili.

Upravo zbog toga je i podgoričko vino bilo isključeno iz trgovine izvan regije jer je zbog zaostalog šećera bilo nestabilno i podložno kvarenju tokom transporta. Jergović objašnjava da je berba grožđa najčešće u septembru, kada je temperatura u Crnoj Gori još prilično visoka. U to vreme šira je već sama po sebi zagrejana, a smeštanjem u velike bačve temperatura nastavlja da raste nekontrolisano,što počinje da ubija kvasce, a zbog čega se zaustavlja vrenje i u vinu ostaje neprevrelog šećera. Zbog toga je Jergović podučavao svoje učenike i lokalno stanovništvo da berba treba da bude kasnije i da se umesto velikih bačvi više koriste burad manje zapremine.

Za razliku od vina iz okoline Podgorice, crmničko vino je po pravilo suvo, bez ikakve slasti i po svojim osobinama se može meriti s najboljim vinima iz Bordoa.

Župsko vino (iz Župe ceklinske) takođe je suvo i kvalitetom slično crmničkom, s tom razlikom što mu je boja manje intenzivna. To nam deluje sasvim logično uzimajući u obzir da je u Crmnici u vinogradima bio zastupljen vranac, dok je u drugim regijama u vinogradima dominirala kratošija i mestimično druge lokalne sorte vinove loze.

dsc00957
Na ceni su bila vina s ostatkom šećera    Foto: Montenegro.travel

Dr. Jergović je radio i hemijske analize crnogorskog vina koje su pokazale da nivo alkohola i ekstrakta nadmašuje nivo koji poseduju francuska vina. On ponosno ističe da „ko samo jednu čašicu dobrog crmničanina iskapi, zacelo ga dugo neće zaboraviti“, te žali što godišnja proizvodnja jedva zadovolji domaće potrebe Crne Gore pa ne ostaje vina za eventualni izvoz.

Prepreku u širenju vinograda on ne vidi u nedovoljnim površinama podesnim za podizanje vinograda, već u činjenici da vinograd počinje da donosi korist tek u trećoj godini, a siromašni vinogradari ne mogu da čekaju toliko da počne da im se vraća uloženi trud. Inače, u to vreme je jedini način da se povećaju površine pod vinogradima u Crnoj Gori bio da se iz vrha vlasti donese naredba.

Tako je crnogorski knjaz Nikola naredio svakom crnogorskom vojniku da na određenom mestu mora posaditi najmanje 200 čokota vinove loze koji će postati svojina onoga ko ih bude posadio. Ko posadi više od 200 čokota dobiće u vlasništvo veću površinu zemlje, a oni koji posade 2.000 čokota dobiće takođe i oslobađanje od plaćanja poreza u narednih 10 godina. Pošto u to vreme filoksera još nije bila stigla u Crnu Goru, preporučeno je da se sadi loza na američkoj podlozi.

Zbog toga je crnogorska država uvezla seme američke loze koje će se posaditi i negovati u državnom rasadniku da bi kasnije od te loze nastale podloge za kalemljenje domaće loze, a reznice su bile predodređene za besplatnu podelu stanovništvu. Koliko je država brinula o vinogradarstvu vidi se i iz podatka da je sredstvima iz državnog budžeta kupljeno 50 prskalica da novi (i postojeći stari) vinogradi ne bi stradali od plamenjače.

Knjaz Nikola
Knjaz Nikola je davao nagradu onome ko sadi vinograd   Foto: arhiva

Crnogorska vlada je angažovala svetskog naučnika Pjer Vialu i njegov tim da na osnovu uzoraka zemljišta iz svih delova Crne Gore u kojima je zastupljeno vinogradarstvo urade analize i preporuče adekvatne podloge koje će onda Crna Gora da uveze i koristi u prevenciji filoksere. Na osnovu njihove preporuke, Crna Gora je za državni rasadnik uvezla seme pet vrsta podloga: Rupestris, Riparia Glabre, Riparia Tomenteux, Berlandieri i Solonis.

Dr. Jergović ističe da mu je teško govoriti o karakteru crnogorskog vina, a glavni uzrok je što se crnogorsko vino popije još dok je mlado jer su i količine bile ograničene. U to vreme to je bila široko zastupljena praksa u velikom broju vinskih regija Balkana. Bilo je slučajeva da pojedini vlasnici vinograda nikad nisu imali starog vina i nisu znali kakvo vino može da proizvede njihovo podneblje jer nisu davali priliku vinu da odleži.

Naučni rad dr. Filipa Jergovića i brojne aktivnosti na edukaciji stanovništva u oblasti poljoprivrede su zajedno s odlučnošću tadašnje crnogorske države da učini vinarstvo i vinogradarstvo značajnom granom poljoprivrede postavili čvrste temelje za razvoj crnogorskog vinarstva u 20. veku.  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama