Moje otkrivanje vinske Srbije

utorak, 13 april 2021 11:19
Tekst Katarina Vučić
Objavljeno u Vinske priče

Foto: Privatna arhiva K. Vučić

Bilo je samo pitanje vremena kada ću početi da istražujem sopstveno vinsko poreklo. Ne živim u Srbiji dugo, skoro trideset godina, što je veći deo mog života. Moj dom je sada Kanada. Tamo sam i započela vinsku karijeru, stekla WSET 4 diplomu i odlučila da odem u Bordo na master studije iz biznisa, vinogradarstva i enologije na Univerzitetu Bordeaux Science Agro.

A onda se dogodilo ovo s virusom covid-19, zatvaranjem granica, prinudnim promenama planova i zahvaljujući svemu tome našla sam se ponovo u Srbiji. Ali, kako se kaže: „Kada ti život da limun, napravi limunadu!“

Volim da otkrivam nove stvari, nova mesta. A to najradije činim kroz vino. Zato sam sebe i nazvala Thirsty Nomad. Jer, vino vam može otkriti mnogo toga – kakvo je bilo vreme te godine, vrstu zemljišta, verovatno i nadmorsku visinu, posebnost regiona, tradiciju pravljenja vina, čak i lokalnu kuhinju i karakter same vinarije, pa i vinara. Za ovo vreme koliko sam u Srbiji probala sam više zanimljivih i veoma dobrih vina meni do sada nepoznatih vinarija, te uspela da posetim tri vinarije. Utisci se još slažu, ali bez obzira što sam tek zagrebala po površini onoga što vinska Srbija danas nudi već mi se čini da ću se zaljubiti u ovdašnja vina.

Od onoga što sam pijuckala kod kuće želela bih da skrenem pažnju na dva vina.

Prvo je Furmint 2016 Dukay-Sagmeister. Znam da je to vodeće vino u mađarskom Tokaju, slatko desertno vino s nekoliko nivoa slatkoće, jedno mi je od omiljenih. Međutim, ovde je reč o furmintu bez ostatka šećera koji, iz mog iskustva, često podseti na sovinjon blan – zelena jabuka, citrus, zelene note poput sveže pokošene trave. U svakom slučaju veoma osvežavajuće vino dobrih kiselina i uzorne kompleksnosti. Utoliko mi je bilo zanimljivije da probam sada ovaj iz Srbije.

Već na nosu je pokazao ono što sam i očekivala: primetne kiseline, zeleni ukusi, mineralne note, srednja završnica. Iako je proteklo pet godina od berbe i dalje deluje mladalački sveže. Baš me interesuje kako bi izgledalo nakon još pet godina? Sviđa mi se što je grožđe prošlo tek kroz minimalne intervencije u podrumu. Deluje skladno, precizno. Rekla bih čak da je uneto dosta truda i ljubavi u sve to što se nalazi u boci. Posebno u vinogradu koji mu je podario lepu mineralnost. Zamišljam kako bi se ovaj furmint lepo sljubio s ostrigama na kraju sunčanog dana. Beležim da pod obavezno treba da probam i druga njihova vina!

I drugo vino koje ću za sada da izdvojim biće verovatno iznenađenje - Pinot Grigio 2018 Temet. Odmah mi je privukla pažnju etiketa koja ima tekst i na brajevoj azbuci, kao i predloge za uparivanje hrane. Čak i muziku koju bi slušali uz to vino! Mislim da je preporučena temperatura serviranja između osam i deset stepeni Celzijusa, koja je takođe istaknuta na etiketi, previše niska i više odgovara šampanjcu, te da bi ja to servirala na temperaturi od 12 do 15 stepeni. Ako želite da osetite nešto više od kiselina u bilo kom belom vinu, pustite ga da se malo zagreje.

Inače, izabrala sam Temet zbog toga što su proglašeni za najbolju vinariju Srbije prošle godine, ali sam namerno uzela vino koje nije u najskupljoj kategoriji. Naravno, želela sam da se uverim koliko dobro pino gris sazreva u Srbiji. Profil ukusa, zelena jabuka, dinja, kruška tipični su za sortu. Mislila sam da je možda malo odsedeo u buretu zbog godine berbe, ali ne i ovaj. Vino ima umereno izražene kiseline i jasnu srednje dugu završnicu. Generalno, zavodljivo vino, dobro napravljeno, možda pomalo aromatski neubedljivo, ali uzrok tome može biti i već nešto starija berba.

Sve u svemu, bio je to dobar uvod da krenem i u obilazak nekoliko vinarija.

Počela sam s vinarijom Doja u Toplici. Minu, ćerku vlasnika ove lepe i moderne vinarije upoznala sam na studijama u Bordou. Slušala sam od nje o vinima njihovog, topličkog kraja i normalno da sam bila nestrpljiva da je konačno posetim.

Dan smo započele degustacijom, prvo iz tankova, a zatim iz buradi. Dojina tamjanika s notama belog cveća, breskve, muškatnog oraščića i osvežavajuće kiseline delovala je izuzetno lepo. Nisam pre toga probala srpsku tamjaniku, pa je za mene to bilo prijatno otkriće. Ako imate priliku, uživajte ovo vino uz kari s rižotom ili laganom ribom sa malo začina. Poput gevurctraminera, i tamjanika ima tu začinsku aromu koja se slaže s ukusom tačno određene hrane.

Onda je na red došao prokupac. Budući da ni to nisam ranije probala, prva asocijacija mi je bila na pino noar. Možda i kombinaciju gamea i merloa. Lako i prijatno vino za pijuckanje. Ide dobro uz lagana mesa, poput svinjetine ili piletine. Degustiranje vina iz različitih buradi u podrumu bilo je vrhunski užitak. Želela sam što više toga da saznam, osetim. Baš u to vreme njihov Breg Cabernet Sauvignon 2017 osvojio je zlatnu medalju na međunarodnom takmičenju Mundus Vini u Nemačkoj. Utisak mi je bio da je vino zaista u skladu s najvišim svetskim standardima. Na kraju, sve mi se dopalo: vina, zgrada vinarije, ljudi zaduženi za rad u podrumima i vinogradima, priroda...

Sve u svemu, Doja je pružila kompletan doživljaj i odličan uvod u potencijal srpskih vinskih puteva. A u tom spoju vina i turizma najviše je, čini mi se, otišla Fruška gora.

Prvo sam se uputila u vinariju Deurić, koja mi je delovala izuzetno privlačno na fotografijama. Probala sam ukupno sedam vina i sva su fermetisana na 13% alkohola i u odličnom balansu što govori o preciznosti vinara. Chardonnay Barrique 2017 Deurić mi je odmah skrenuo pažnju, podsečajući na savršeni ukus kokica sa puterom. Mislim da bi dimljeni losos bio dobra kombinacija uz njega. Od crvenih vina istakla bih pino noar i posebno probus, s kojim sam se prvi put srela. Probus je sorta dobijena ukrštanjem kadarke i kaberne sovinjona, a mene je vino asociralo na kupažu kabernea i malbeka. Ima dobru strukturu, lepe tanine, mnoštvo voćnih i cvetnih senzacija, od ljubičice i šljive, do orašastih tonova, duvana, suvog bilja, zemljanih nota... Vino raskošnog ukusa koje prosto traži dobar goveđi odrezak ili sos od plavog sira.

Posebna priča je sama vinarija, impresivan objekat s veoma ljubaznim i predusretljivim osobljem koje će vam dati sve potrebne informacije o vinima i načinu proizvodnje. Preporučujem ipak da zakažete posetu kako bi bili sigurni da će te imati pun doživljaj.

U povratku smo zanočili u Vinskoj kući Kovačević. Plan je bio i da obiđemo vinariju, ali smo kasno stigli i otišli pravo u sobu. Ipak, pre toga smo na recepciji uzeli njihovo vino Aurelius. Lagano, voćno, savršeno za pijuckanje dok se odmarate na kraju dugog dana.

Za doručkom, u restoranu pod impresivnom staklenom kupolom i u enterijeru gde se očigledno vodilo računa o svakom detalju, imala sam priliku da ponovo osetim gostoljubivost osoblja i besprekornu uslugu. Objekat je takođe prilagođen deci, što je značajno u razvoju vinskog turizma. Primetila sam i da je etiketa njihovog penušavog vina Fresco Bianco veoma nalik onoj na šampanjcu Veuve Clicquot, što može biti zbunjujuće za kupce ali i problematično za izvoz.

Ako bih na osnovu ovih nekoliko vinskih iskustva izvlačila zaključke, čini mi se da su vina u Srbiji dostigla potrebnu tehnološku preciznost i da vinski turizam ima veoma dobru perspektivu u kombinaciji s prirodnim lepotama i lokalnom hranom. Svaka vinarija od ovih koje sam posetila pružila je pun doživljaj u skladu sa standardima očekivanim od vinarija u bilo kom delu razvijenog vinskog sveta, od prostorije za degustaciju do tehnologije proizvodnje i gostoljubivosti. Srećna sam i zahvalna što sam imala priliku da ponovo počnem da upoznajem Srbiju kroz vina. Jedva čekam da vidim šta će budućnost doneti.

txt: Katarina Vučić

nazad na vrh