Vina Pešić: Iskrenost pre svega

Vina Pešić: Iskrenost pre svega

Ozbiljno urađena animirana propagandna poruka u svetu vinskog marketinga Srbije svakako je retkost. Kao nešto novo i osvežavajuće, kratki crtani film Vina Pešić, tačnije vinarije DNV Wines Vinarija Pešić, upleo se kako na Vino.rs magazinu, tako i u EPP pauzama popularne TV serije Tajna vinove loze.

A kako od vlasnika vinarije Velibora Pešića saznajemo, ćeraćemo se mi još sa simpatičnim vinskim cartoon junacima tokom trajanja serije Radio Mileva na nacionalnoj televiziji RTS, ali i kasnije.

Iako su se sa proizvodima vina Pešić brojni ljubitelji vina već upoznali putem agresivne kampanje na bilbordima i raznim medijima, ova lako dostupna vina u većim trgovinskim lancima, s odličnim odnosom cene i kvaliteta, zapravo su još u neku ruku nepoznanica ljubiteljima vina. Posebno onima koji se svrstavaju među poznavaoce, gde nije retkost čuti: „Jeftina vina za najširu publiku, verovatno neko muvanje s makedonskim grožđem ili vinom“!

I istina je, reč je u najvećoj meri ne o grožđu, već o vinima iz Severne Makedonije. Ali je to, za razliku od brojnih, pa i nekih poznatih srpskih etiketa, jasno naznačeno na svakoj boci! Primer je recimo sortni Vranac 2016 Vina Pešić gde na prednjoj etiketi stoji: Vino iz Republike Severna Makedonija - Strumičko vinogorje. Dakle, nema laži, nema prevare! I daleko jasnija odrednica porekla nego na brojnim domaćim etiketama. Ali hajde da sve to demistifikujemo...

Vina Pešić
Odnos cene i kvaliteta u fokusu, Vina Pešić

DNV u nazivu vinarije skraćenica je izvedena od prvih slova muškog dela porodice Pešić, oca Velibora i sinova Dobrice i Nemanje. Velibor Velja Pešić, poznat kao dugogodišnji predsednik UO udruženja „Srpsko vino“, ali i kao jedan od najagilnijih pregaoca u organizaciji najvećeg srpskog vinskog sajma BeoWine Fair, te brojnih ovdašnjih ocenjivanja vina, u sasvim otvorenom razgovoru otkriva:

- DNV Wines je osnovan s idejom izvoza ovdašnjih vina u Kinu, sa sedištem u Beogradu i Kavadarcima. Pre svega zbog sirovinske osnove, jer je Tikveš jedan od najvećih vinskih regiona Balkana, a nama su bile potrebne velike količine za zahtevno kinesko tržište.

Međutim, zbog krize sa koronom izvoz zastaje, tek uz nadu da se do jeseni nekako normalizuje. Cilj je pojavljivanje sledeće godine u martu na najvećem sajmu hrane i pića u Čengdu (Kina) nakon koga se očekuje ponovno pokretanje izvoza pa i značajno uvećanje.

Vina su dobra ili loša bez obzira odakle potiču.

Poslovna strategija je jasna, a kad je proizvođačka u pitanju, po poreklu se razlikuju dve linije isključivo sortnih vina. Jedna pristupačnijeg cenovnog razreda podeljena je u segmente Basic i Medium, gde su vina poreklom iz Severne Makedonije i delom iz Srbije, dok je druga Premium od grožđa sa severa Srbije, tačnije iz Subotice i ta se vina rade u drvetu. A upravo će sortnost, pogotovo što su pojedine sorte prava retkost na našem tlu, podići nivo interesovanja nakon primarnog zadovoljstva cenama.

 - Želja nam je da potrošači probaju i piju čista sortna vina, neka dosta retka, poput širaza, marselana, kaberne frana, tamjanike, rkacitelija, stanušine, generoze... Generoza je, recimo, mađarska sorta koja ima muskatne mirise a veoma lepe i osvežavajuće kiseline. Mogli bi da je nazovemo „mađarska tamjanika“ zbog inteziteta mirisa i ukusa. Autohtona makedonska stanušina je opet zbog ružičaste boje pokožice idealna za impozantan roze. Nakon nekoliko dana odležavanja na kljuku dobijaju se jaka vina, mineralna, sa mnogo više tanina u odnosu na klasičan roze - objašnjava Pešić.

Velibor Velja Pešić (4)
Što nije za moja usta, nije ni za tuđa, Velibor Velja Pešić

Premijum segment predstavljaju marselan, kaberne fran, vranac, širaz, vina odležavala u bariku, zbog čega su vrlo kompleksna, višeslojna, sa različitim aromama dobijenim iz hrasta. No, kako je došlo do toga da DNV Wines domaćem tržištu ponudi makedonsko vino kad to često nailazi na nerazumevanje ovdašnjih vinoljubaca?

- Vina su delom iz Srbije, delom iz Severne Makedonije, što je na deklaraciji uvek jasno naznačeno i mi smo vrlo ponosni na oba porekla. Za makedonska kažemo da su „okupana suncem juga“, dok su srpska stoji „šibana vetrom severa“. Zaista ne razumem skrivanje te činjenice od strane nekih, ne svih, da su im vina poreklom iz Severne Makedonije. Kao da su ta vina šugava, a da će im održavanje zablude o srpskom poreklu uvećati vrednost na tržištu! Suprotno je zakonskim propisima i nepošteno jer vina su dobra ili loša bez obzira odakle potiču, a potrošači imaju pravo da znaju odakle potiče vino koje piju, bilo da je dobro ili loše.

Zbog situacije sa koronom Pešić se umesto Dalekom istoku, silom prilika okrenuo domaćoj vinskoj sceni. S obzirom na to da je čitava priča bila projektovana za velike brojke, promenjen je vizual i ušlo se u agresivnu reklamnu kampanju kako bi se Vina Pešić u kratkom roku izdvojila i postala prepoznatljiva kod ovdašnje publike.

- Uložili smo veliki novac u reklamu jer jednostavno nemamo vremena da potrošače na najbolji način upoznamo s našim vinima od usta do usta. Iz istog razloga je nastao i animirani spot u želji da se originalno izdvojimo u odnosu na klasičnu reklamu sa glumcima. Glavni likovi su vitez i krčmarica koja iz putira sipa vitezu vino uz reči narodne epske pesme o vinu. Ona govori o ljudskoj prolaznosti, a da je vino uvek tu i kada nas ne bude bilo.

Republička radiodifuzna agencija zabranjuju da se na TV prikaže eksplicitno ispijanje čaše vina čak i u crtanom filmu!

Taj istorijsko-vinski prilaz mnogima je simpatičan, pa i edukativan. Nismo uspeli da saznamo da li je junak baš Kraljević Marko ili je to konj Šarac u pozadini, kao ni ime ove srednjevekovne somelijerke koja iz putir-dekantera nasipa vino junaku. Ali nam Pešić otkriva neke zanimljivosti vezane za spot, recimo, zašto junak ne ispija rujno vino?

- Putir je srednjevekovni sud od gline ili metala koji služi za sipanje vina u pehare ili kupove iz kojih se vino pilo i često se pominje u epskim narodnim pesmama. Naravno, vitez u spotu ne sme da pije vino jer RRA (Republička radiodifuzna agencija) još nema saznanja da je vino hrana, a ne alkoholno piće! Nisu stigli da pročitaju Zakon o vinu, te da se zbog toga na vino koje može da ima do 15% alkohola ne plaća akciza. Oni ga smatraju alkoholnim pićem i zabranjuju da se na TV prikaže eksplicitno ispijanje čaše vina čak i u crtanom filmu! Zato će i ubuduće vitez samo nazdravljati.

slika
Na TV može da se nazdravi, ali ne i pije: krčmarica i vitez iz reklamnog spota Vina Pešić

Vitez i krčmarica će i dalje biti glavni likovi jer je u toku izrada novog spota sa ciljem da održi pažnju javnosti na ovim vinima kako bi ih prvom prilikom potražili na policama, u restoranima, kafićima, i uverili se u odnos cene i kvaliteta. Samo, da li se isplati uložiti velike novce u TV reklamu kad je prodaja vina u Srbiji u pitanju?

- TV jeste najjači medij uprkos priči o uticaju Interneta i društvenih mreža. I dalje je bez premca. Sinergija i efekat na gledaoce reklamiranjem u veoma gledanoj seriji „Tajna vinove loze“ bio je pun pogodak zahvaljujući kome smo postigli važne poslovne aranžmane. A što se dileme srpska ili makedonska vina tiče, te razgovora o odnosu kvaliteta i cene, moj stav je da ono što nije za moja usta, nije ni za tuđa. Što ja ne mogu da popijem, ne nudim ni drugima. U bocu može samo ono čega se neću postideti i stečeno poverenje nikada neću izigrati jer to ne zaslužuju ni vino, niti potrošači, a pre svega ni moje godine.  |

Foto: Nemanja Pešić
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama