Pošip i grk, dva vinska dragulja Dalmacije

Pošip i grk, dva vinska dragulja Dalmacije

Na bogatoj vinskoj sceni Dalmacije ostrvo Korčula je danas verovatno najzanimljivija vinska destinacija. Velika je to promena u odnosu na pre svega desetak godina kada je celokupna vinska scena ovog prelepog ostrva delovala uspavano i zaglibljeno u staroj slavi, u vremenima bivše Jugoslavije kada je svaki dan, samo za Beograd odatle odlazio vagon vina od najpoznatije tamošnje sorte pošip.

Jednostavno, pošip je bio belo vino koje su svi znali, voleli i pili. Uostalom, bilo je to i prvo belo vino koje je 1967. godine u Jugoslaviji dobilo sertifikat o zaštićenom geografskom poreklu. Ali, to je bilo nekad.

Po završetku rata, nekadašnje jedinstveno vinsko tržište se raspalo, a pošip je u novonastaloj situaciji počeo da gubi pozicije koje je imao. U fokus medija i publike došle su neke druge sorte, druge regije. Dve velike poljoprivredne zadruge s Korčule, u selima Smokvica i Čara, našle su se gotovo preko noći u bukvalno neobranom grožđu.

Spomenik pošipu
Spomenik pošipu na mestu gde je pronađena prva loza ove sorte u mestu Smokvica na Korčuli

Potražnja za vinom je desetkovana i seljaci više nisu imali kome da prodaju grožđe. Neki su krenuli sami da flaširaju, ali to je dug i skup proces dok se vino ne nađe na tržištu i dok ga publika ne prepozna. Sve u svemu, Poljoprivredna zadruga Smokvica je zatvorena, a ona u Čari je nastavila da životari s desetkovanom proizvodnjom i zalihama koje su se uvećavale.

Bilo je potrebno petnaestak godina da se na Korčuli pojave novi vinari koji će pošipu dati novi život. Podrazumevalo je to i drugačiji pristup proizvodnji, ličniji, s jasnijom vizijom vinara i lokaliteta odakle vino dolazi. U izmenjenim okolnostima prvi se izdvojio Luka Krajančić, vinar iz obalskog seoceta Zavalatica, nedaleko od Čare, koji je pokazao kako pošip može da bude, ne samo odlično vrhunsko vino, već i veliko vino Dalmacije.

Krajancic 12
Uzdigao pošip do novih visina, Luka Krajančić

Bila su to vina koja su poštovala pre svega plod zemlje, urađena s posebnom pažnjom i željom da se u vinu uhvati autentični sklop kamena i sunca. Danas su njegove etikete Intrada, Sur Lie i Statut ne samo najbolji pošipi koje možete da nađate (naravno, takav sud nosi i određenu dozu ličnog doživljaja i stava onoga ko ih pije), već sasvim sigurno ulaze u red najboljih hrvatskih i regionalnih belih vina uopšte. A tu su i dugo macerirani oranž od pošipa i desertno poluslatko vino Opera od iste sorte, koji dodatno ukazuju na mogućnost stilske raznovrsnosti pošipa koji je neraskidivo utkan u bogatu vinsku istoriju Korčule.

Nije da i pre toga na ostrvu nije bilo dobrih pa i veoma dobrih pošipa u malim proizvodnjama za kućnu upotrebu i prodaju na pragu kuće, ali Luka je bio taj koji je priči o ovoj sorti dao novi, preko potreban zamajac za ponovni izlazak na veliku scenu.

Toreta
Bogata porodična tradicija, Frano Baničević iz vinarije Toreta u Smokvici (levo) s glavnim urednikom Vino.rs

Njegov primer otvorio je vrata čitavom naraštaju mladih vinara s Korčule koji upravo sada postižu vrhunske rezultate s pošipom, ali i sa drugim sortama koje se tu gaje, pre svega rukatcem (maraština), plavcem malim, grkom, cetinkom, bratkovinom... U svega nekoliko berbi tradiciju porodične proizvodnje vina uzdigle su na viši nivo vinarije Toreta, Kunjas, Nerica, Šain-Marelić, Bačić, Milina, Grošić, Petrušac, Stanojević... Pojavili su se i vinari koji su interesovanje i znanje primenili na drugim sortama, pre svega Igor Radovanović koji je najviše napravio sa sortom rukatac.

I posustala PZ Čara udahnula je novi život svojim veoma dobrim vinima s etiketom Marko Polo, a ponovo je počela i proizvodnja u nekadašnjoj PZ Smokvica, sada pod okriljem švedskog konzorcijuma koji je proizvodnju vina oživeo kroz brend Black Island Winery.

Igor Radovanovic 28
Novo vinsko lice Korčule, Igor Radovanović

Pošip se tako vratio na veliku vinsku scenu regiona, ekspresivniji, strukturniji i stilski raznovrsniji. Usledilo je i prvo značajno priznanje s Decantera, zlatna medalja za Pošip Nerica 2016, pa i prvi pošip iz amfore vinarije Milina iz Smokvice, a već spomenuti Igor Radovanović napravio je i prvog belog superkorčulanca, blend pošipa i druge tamošnje authtone sorte grka pod etiketom Heritage 2017.

Priča za sebe je vinarija Bire, koja je pre nekoliko godina napravila senzacionalni uspeh s vinom Grk, od malo poznate istoimene sorte koja uspeva uglavnom samo na peskovitim južnim obroncima Korčule u blizini mesta Lumbarda i bez koje bi vinska renesansa na ovom ostrvu bila nepotpuna. Jednostavno rečeno, vinar Frane Milina Bire je za sortu grk učinio ono što i Luka Krajančić za pošip.

Jer, i grk je tu dugo prisutan u vinogradima, ali su Korčulani od njega uglavnom pravili slatkasto vino s povišenim alkoholima. Kako je u pitanju jednopolna biljka samo sa ženskim cvetovima, uz nju se morala saditi druga loza radi oprašivanja, najčešće plavac mali, a rod je često bio neujednačen, neredovan, tako da se u suštini niko ozbiljnije nije bavio grkom kao potencijalno zahvalnom sortom za vrhunska suva vina.

Bire 25
Najzaslužniji za popularnost vina od sorte grk, Frane Milina Bire

Sve dok Bire nije pre dvadesetak godina počeo da obnavlja stare i podiže nove vinograde grka, da istražuje mogućnost sorte, kombinuje rod s različitih položaja i na kraju napravi kompleksno, stilski moderno i besprekorno izbalansirano vino koje je sve opčinilo. Njegovo vino s etiketom Grk Defora, koje dolazi s kamenih terasa na južnim padinama ostrva, jedno je od najcenjenijih i najtraženijih u regionu i donedavno je bilo jedino od te sorte koje se dobijalo sur lie metodom i odležavanjem u hrastovim buradima.

Uz grka, iz ove nesvakidašnje vinarije koja je u stvari pravo malo etno-selo, dolaze i dva vanserijska vina od plavca malog -  jedan od najboljih rozea južne Dalmacije Rose Bire, te punokrvni, svilenkasto elegantni Plavac mali Bire iz vinograda starijeg od 50 godina.

Na Biretov uspeh brzo su se i uspešno nadovezale i druge male vinarije iz Lumbarde koje imaju u vinogradima grka, pre svega vinarija Zure koja krupnim koracima zauzima sve istaknutije mesto na hrvatskoj i regionalnoj vinskoj sceni. I to ne samo sa grkom, već i pošipom, plavcem malim, crvenom kupažom Rebellion, ali i prvim penušavcem od grka Quinta Essentia i desertnim  prošekom Elysion od iste sorte.

Nerica 1
Stilska raznovrsnost grka, Ivan Batistić Zure

Sve kompleksnija i bolja vina od grka prave danas u Lumbardi i vinarije Cebalo, Grk, Lovrić, Popić... Napredak je toliko očigledan da se češće postavlja i pitanje da li je pošip i dalje najbolje vino Korčule ili i grk ima tu nešto da kaže. S jedne strane pošip je ekspresivniji, zamamniji i raskošniji, većeg tela i s boljim potencijalom za odležavanje, na drugoj strukturno suptilniji grk sav je u finesama, vibrantnih kiselina u pravom lavirintu cvetnih i voćnih aroma. Obe sorte se sa mnogo razloga mogu smatrati pravim vinskim draguljima Korčule, a lokalni rivalitet ova dva vina doneće na kraju opštu korist svim korčulanskim vinarima. Baš kao i ljubiteljima vina koji se upute vinskim stazama Korčule da sami otkriju šta se sve danas krije u vinskim podrumima ovog ostrva.  |

Crni otok belih vina

antrfile

 

Korčulu su stari Grci nazvali Korkyra Melaina, a u doba Rimskog carstva bila je poznata kao Corcyra Nigra, odnosno Crna Korčula. Ime zahvaljuje bujnoj mediteranskoj vegetaciji gde preovlađuje crni bor, (Pinus nigra), a danas je, osim po prirodnim lepotama i izuzetnoj kulturnoj baštini, poznata i po viševekovnoj tradiciji izrade vrhunskih vina. Ali, za razliku od ostalih delova Dalmacije, poznate uglavnom po crvenim vinima, Korčula nudi pre svega vrhunska bela vina od autohtonih sorti grožđa pošip i grk.

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama