Legendarna vina: Banatski rizling

Legendarna vina: Banatski rizling

Priča se da je 1982. godine u Vršačkim vinogradima proizvedeno 22 miliona litara Banatskog rizlinga, što bi iznosilo litar po glavi stanovnika ondašnje Jugoslavije! Da li je cifra „naduvana“ nismo uspeli sa sigurnošću da proverimo, ali da je ovaj idelani sastojak špricera bio popularan od Vardara do Triglava nema nikakve sumnje.

S jedne strane Banatski rizling je poistovećen sa svim lošim stranama industrijske proizvodnje vina u Jugoslaviji, sa druge bio je ekonomski točak snažnog razvoja Vršačkog vinogorja. Stara slava je davno izbledela. Ali, mislio neko ovako ili onako, tek ovo vino je uspelo da preživi do danas uprkos svim preprekama i promenama, gotovo pola veka od nastanka, što ga verovatno čini i najdugovečnijom etiketom na srpskom vinskom tržištu! A opstaje jer ga ljudi i dalje traže i kupuju. Uostalom, o tome jasno govori podatak da je iz berbe 2019 na tržište izašlo oko 450.000 litara Banatskog rizlinga. Doduše, vino se danas umnogome razlikuje od onog kada su ga uz sifon sode bukvalno svi u regionu pili, a potom ga smućene svesti kleli vapijući za nekim dalekim, vrhunskim etiketama. Iz tog vremena stiže i eho bezrazložnog animoziteta prema sorti italijanski rizling koju su mnogi poistovetili s ovim vinom, ali i brojnim drugim rizlinzima. Loš glas se do te mere odomaćio da smo tri-četiri decenije kasnije bukvalno prinuđeni da italijanskom rizlingu vraćamo staro ime grašac!

Banatski rizling 36

U međuvremenu, Vršački vinogradi su dobili novog vlasnika i preimenovani u Vinarija Drašković. U kancelariji ove nove novcijate vinarije, u društvu izvršnog direktora podrumarstva i glavnog enologa Aleksandra Ivkova, posmatramo arhivske primerke Banatskog rizlinga: klasične litarske flaše s početka i sredine sedamdesetih, ovenčane brojnim medaljama Beogradskog pobednika, ali i buteljke, te Banatski u magnum boci (!), pa u tananim alzaškim flašama sa požutelim etiketama na nemačkom, očito tada spremanim za izvoz. Neke sa pampurom su vidno oksidirale, druge sa krunskim zatvaračem naizgled u besprekornom stanju posle 30 i više godina.

Banatski rizling 20
Nije više cilj da Banatski rizling bude samo špricer vino,  glavni enolog vinarije Aleksandar Ivkov

- Možda mi malo potcenjujemo odnos koji su ljudi u to vreme imali prema Banatskom rizlingu. Pili su ga, a nije baš da nisu imali pojma o vinu. Banatski je bio proizvod svog vremena, pripadao je takozvanim komercijalnim vinima. Ne volim izraz industrijski, jer ljudi imaju u glavi da se takvo vino pravi sa nekim praškom. Mora se podvući da je proizvodnja ovog vina povlačila sirovinu sa nekih 1.400 hektara vinograda samo na plantaži Vršački vinogradi, plus su ljudi iz čitavog Banata donosili svoje grožđe na preradu. Za to vino je osamdesetih godina prošlog veka dolazilo grožđe sa ukupne površine od oko 2.000 hektara, što je iz današnje perspektive neshvatljivo ako znamo da Srbija zvanično ima ukupno oko 7.000 hektara registrovanih vinograda - kaže Ivkov, stručnjak koji je od devedesetih u Vršačkim vinogradima, a od 2007. godine na mestu glavnog enologa i koji je sa Banatskim pod ruku i u tanku pregurao brojne neuspešne vlasničke transformacije na putu do imena Drašković i danas supermoderne vinarije podno Vršačkog brega.

Banatski rizling etikete

Sipa nam u čaše ono što je sadašnjost i ujedno feniksovska najava Banatskog rizlinga sutrašnjice. Uz savremenu tehnologiju kvalitet je znatno podignut. Danas je to vino prijatnog voćnog mirisa, pomalo puterastog solidnog tela, odlično izbalansiranih kiselina sa 12% alkohola. Pri dužem zadržavanju na nepcu postane i malo hrskavo, ali pre svega prijaju neočekivane tropske arome koje nošene lepom strukturom ne ostaju predugo u završnici, taman toliko da se požuri na novi gutljaj ili uzme zalogaj paste, bele ribe ili mekih belih sireva koji mu rado stoje u paru. Nova boca je sa aluminijumskim zatvaračem namesto krunskog, transparentna, vidno je istaknuta oznaka zaštite geografskog porekla koju je izuzetno teško dobiti za vino koje se sastoji od čak sedam sorti grožđa što uspevaju na brojnim različitim položajima. Etiketa je tek neznatno promenjena, a veliki povratak Banatskog rizlinga u vinariji Drašković najavljuju i planiraju tokom sledeće godine i one naredne.

Vrsacki vinogradi 9
U vreme Jugoslavije Vršački vinogradi su bili glavni pokretač razvoja vinarstva u tom kraju Srbije

- Proizvodimo ga danas po klasičnoj tehnologiji proizvodnje belih vina, što nam je bio glavni problem u staroj vinariji. Osavremenili smo proizvodnju i vino je podignuto na viši kvalitet. Nije nam više cilj da to bude samo špricer vino. U suštini pratimo navike potrošača koji traže stil svežih harmoničnih vina za brzu potrošnju. Na etiketi je sada istaknuto i geografsko poreklo kao dokaz da se vino radi isključivo od grožđa sa naših plantaža. Na to se nadovezuje i priča o italijanskom rizlingu kao sorti koju praktično možemo prisvojiti, jer ako nije domaća, onda je svakako odomaćena. A ukoliko zakon bude nalagao da se ponovo zove grašac, nemamo ništa protiv.

Da li bi to moglo da dovede i do toga da umesto Banatskog rizlinga na etiketi osvane Banatski grašac? Odgovora za sada nema.

Ono što svakako nedostaje ovoj i svakoj drugoj priči o Banatskom rizlingu je ime čoveka koji je u suštini vino napravio. Ono se zvanično nigde ne pominje, mada bi to lako mogao da bude pokojni Novak Radulović, dugogodišnji glavni tehnolog i direktor Vršačkih vinograda. Inače, podrum je građen od 1964. do 1968. godine, a Banatski rizling je krenuo da se pravi početkom sedamdesetih, gde je uz italijanski rizling glavna sorta bila lokalna kreaca.

Banatski rizling 37

- Kreaca nije pogodna za intenzivnu proizvodnju i ne može biti nosilac vina kao što je Banatski rizling. Međutim, uvek je bila prisutna u kupaži, nekada manje, nekada više, na čemu i dalje insistiramo. Italijanski rizling, odnosno grašac, dominira sa minimum 50%, a druga po zastupljenosti sorta u kupaži je rajnski rizling. Tek posle slede kreaca, župljanka, smederevka, šasla, malo rkacitelija...

Recimo na kraju i to da se Banatski rizling izvozi danas u zemlje regiona, posebno u BiH i Crnu Goru, nešto manje u Makedoniju, ali i da čitav šleper ode za Ameriku, Nemačku, Maltu i Švajcarsku. Reklo bi se tamo gde još ima emotivnih vinskih ostataka nekadašnje države gde se pio litar Banatskog po glavi stanovnika!   |

Vrsacki vinogradi 7

Iz istorijata Vršačkog vinogorja

Vršako vinogorje jedno je od najvećih u regionu, s bogatom istorijom o kojoj svedoči i džinovska amfora za vino iz 2. veka pronađena u okolini Vršca. Inače, 1873. godine u Vršačkom vinogorju proizvedeno je čak 56 miliona litara, čime je postalo najveće vinogorje u Ugarskoj tada.

Treba pomenuti i da je prva izložba vina održana tu 1857. godine, te da je 1887. godine izgrađeno prvo betonsko bure, a da je u vreme Jugoslavije, 1980. godine napravljen jedan od najvećih barik podruma Evrope toga doba Helvecia čiji je kapacitet bio milion litara. Danas se Helvecia renovira u nameri da preraste u luksuzni objekat vinskog turizma čije se otvaranje uskoro očekuje.

Svetski rekord po broju imena?

Vinarija Vršački vinogradi vezuje nastanak za 1944. godinu, kada je osnovana Uprava narodnih vinograda. Posleratnih godina preduzeće menja nazive i organizacijski sastav, počev od Saveznog poljoprivrednog dobra, Poljoprivrednog dobra „Sonja Marinković”, Poljoprivrednog dobra „Nikola Dundić”, Vinogradar, da bi se 1957. godine fuzionisali PD Vršački vinogradi iz Vršca i Vinogradar iz Gudurice u Poljoprivredno dobro Vršački vinogradi iz Vršca.

Od 1970. do 1980. godine rade u sastavu PKB Beograd, da bi se tada izdvojili iz Kombinata i pristupili SOUR-u Agropanonija Vršac. Sledi faza Društvenog preduzeća „Vršački vinogradi“, pa deoničkog društva, da bi se 1998. godine organizovalo Akcionarsko društvo „Vršački vinogradi“ koje je 2006. godine većinski privatizovano, a zatim 2009. privatizacija bila raskinuta.

Godine 2010. pokrenut je stečajni postupak nad preduzećem „Vršački vinogradi“ AD vinogradarstva i podrumarstva Vršac kako bi Privredno društvo „Swisslion” 17.02.2017. godine potpisalo Ugovor o kupoprodaji „Vršačkih vinograda“ iz stečaja i postalo vlasnik 100% kapitala. Godine 2018. dolazi do spajanja društava „Vršački vinogradi“ d.o.o. sa „Swisslion“ d.o.o.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama