Legendarna vina: T’ga za jug iz Tikveša

Legendarna vina: T’ga za jug iz Tikveša

Pre pola veka izgledalo je da će T’ga za jug biti samo jedna od sočnih crvenih makedonskih etiketa vranca namenjenih najširoj populaciji jugoslovenskih vinoljubaca. Ali, pretvorilo se to u svojevrsni vinski simbol i Tikveša, i prohujalih jugoslovenskih vinskih vremena.

Mnogi su tada mislili da je vino T’ga za jug već i imenom bilo namenjeno da pobudi pažnju i nostalgiju pečalbara rasutih po svetu, da ih slasnim mirisima i ukusom punim sunca privuče da ovo vino kupuju i time vezu sa domovinom održavaju, ali se ispostavilo da je tokom decenija T’ga za jug na neki način utkala neraskidivu armaturu u temelje i rast danas najveće vinarije Balkana, Vinarije Tikveš u dolini Vardara.

Malo je domaćih buteljki vina bilo na policama jugoslovenskih prodavnica krajem sedamdesetih, ali među tih nekoliko stajale su buteljke iz vinarije Tikveš - kvalitetno vino Krater i vrhunsko T’ga za jug, etikete slične, a vina tek malo različita po suvoći.

T'ga za Jug 0

O kvalitetu se vina tada malo govorilo, ili o razlici između pakovanja u buteljku i litrenjak. Uglavnom se sve svodilo na to koje vam se vino više dopada i bolje uklapa u budžet. A o priči iza etikete gotovo se ništa nije znalo, pa je opet T’ga za jug niz godina, pa i decenija, bila i ostala mnogima omiljeno vino. Možda i uzrok što je radni narod Srbije i regiona tako zavoleo i prihvatio vranac da ga i kasnije neprestano traži u drugim etiketama, pa i ovim srpskim, bez obzira što tu vino ili grožđe potiče iz Makedonije. A priča o vinu T’ga za jug zbilja je legendarna...

Vino je nastalo početkom sedamdesetih godina prošlog veka, pri čemu ime dolazi iz naslova pesme Konstantina Miladinova, čuvenog pesnika iz Struge koji je živeo sredinom 19. veka, a jedno vreme boravio u Rusiji. Tih godina napisao je elegiju u kojoj tuguje za rodnim krajem. Braća Miladinov utrla su put značaju poezije u umetničkom stvaralaštvu i makedonskoj kulturi, pa ne čudi da su se Struške večeri poezije, jedna od najuglednijih poetskih manifestacija u svetu koja datira od 1961. godine, otvarale i zatvarale upravo pesmom T’ga za jug Konstantina Miladinova.

Pesma je prevedena na više jezika, baš kao što se i vino pod njenim imenom pilo i pije širom sveta. Te 1973. godine Tikveš je kao sponzor Struških večeri poezije dobio zadatak da napravi vino specijalno namenjeno pesnicima koji učestvuju na manifestaciji. Prvih godina bilo je to vino koje se služilo na festivalu, na tradicionalnim izletima u Svetom Naumu, u početku ravno iz bačve. Kada je jednom ušlo u bocu, kao takvo proširilo se mnogo dalje, na tadašnje jugoslovensko tržište gde ostaje do danas.

T'ga za jug 1979 god

Inače, pojedini učesnici Struških večeri poezije sećaju se niza presudnih trenutaka koji su se odigrali s ovim vinom i oko njega, od filozofskih dijaloga i kontroverzi o budućnosti sveta i umetnosti, do žestokih rasprava zbog jednog ili drugog estetskog pristupa. Takođe, postoji čitava kolekcija pesama napisanih za poetski festival u čast i uz nadahnuće T’ga za jug! Malo je vina u svetu koja su dobila takav spomenik.

Autor vina nije poznat, govori se o grupi enologa, vinskih entuzijasta iz Tikveša, koja je učestvovala u njegovom stvaranju. Oni koji danas svedoče o tom vremenu tvrde da se vino tokom godina menjalo. Da na početku to možda i nije bio vranac već je bazu vina najverovatnije činila kratošija, u to vreme najpopularnija i najrasprostranjenija sorta, i da sigurno nije bilo polusuvo kao danas, već sasvim suvo vino.

Njegova upečatljiva crvena boja i intenzivna aroma i ukus nadahnuli su mnoge pesnike i umetnike asocirajući ih na toplinu zemlje, njenu prirodu, sunce i klimu, kao i ljude koji ga stvaraju, na njihov vedar, topao duh. Iz današnje perspektive jasno je da nijedna robna marka kao što je i T'ga za jug, ne bi mogla opstati toliko dugo da nije imala znanje i veštine desetina, stotina ljudi koji su na njoj radili kroz sve ove godine, pa se slobodno može reći da je T'ga za jug poslatala u neku ruku i simbol makedonskog vina uopšte.

race so grozd 2 macro

Tehnički posmatrano, ova etiketa nastaje kao početak projekta proizvodnje vrhunskog vina, jer do tada Tikveš je bio usredsređen na proizvodnju vina u rinfuzi (80%) i komercijalnih flaširanih vina u litarskim bocama. Proizvodnim planom predviđen je izbor vinograda gde će biti prilike za kasnu berbu vranca kako bi se dobilo vino sa visokim sadržajem šećera i savršenog zdravlja.

Prvi vinogradi su sa lokaliteta Kamen dol, srednje nadmorske visine, kamenitog i rastresitog tla i izraženog nagiba. Grožđe je brano u prvoj polovini oktobra, između 5. i 15, što je u to vreme bilo veoma kasno. Plodnost vinograda je na tim pozicijama bila prirodno niska zbog lošeg tla i oskudice padavina, a posle berbe to posebno grožđe nošeno je u vinariju i razdvojeno od ostatka grožđa.

Najveća posebnost tadašnjeg vina T’ga za Jug zapravo je poseban način fermentacije, najviše 3-4 dana u specijalnim Roto fermentorima koji su zagrevani i održavali su fermentaciju na visokoj temperaturi od 30 do 32 stepena Celzijusa. Grožđana kaša u fermentoru bila je u stalnom pokretu dok bi visoka temperatura povećala efekat maceracije. Upravo zbog visoke temperature u hermetički zatvorenim fermentatorima maceracija i fermentacija su bile karbonske, a kao rezultat dobijena je izuzetno tamna rubin boja s istaknutim ljubičastim odsjajima, arome džema od šljiva, marmelade i prezrelog crvenog voća. Sadržaj šećera u grožđu iznosio je između 22 i 23 gr/kg, što je omogućilo proizvodnju vina sa 12,5% do 13% alkohola, punog tela, malo tanina i dugim završetkom.

Tikves Wine Tasting 011

Nakon fermentacije vino bi bilo prebačeno u „finalnu vrionicu“ gde se danas odvija fermentacija belih i ružičastih vina iz klasičnog segmenta, kako bi se ohladilo u malim rezervoarima od 25.000 litara i izvršilo prvo pročišćavanje odvajanjem taloga. Zatim bi došlo u „finalni podrum“ gde je uskladišteno u rezervoarima od 50.000 litara nastavilo da odležava još najmanje šest meseci. Posle toga bi otišlo na odležavanje u starim drvenim bačvama od 7.000 i 8.000 litara. Po okončanju svih faza prerade i odležavanja, vino se unosi u pogon finalizacija radi bistrenja i stabilizacije. Na kraju se dodaje „mistela“ (koncentrovani sok od grožđa iz vranca najbolje čistoće) čime se vino zasladi na 12-13 g/l šećera.

Ovakvo vino praktično egzistira prve tri decenije postojanja, sve do promena u Tikvešu 2003. godine kada kreće moderan pristup proceni tržišta. Istraživanjem navika potrošača u pogledu stila vina koja konzumiraju, menja se način stvaranja T’ga za Jug. Arome džema i marmelade više nisu u modi. Od tog perioda do danas potrošači sve više traže voćnost u vinu.

- Pretpostavljam da je cilj kod vina T’ga za jug bio napraviti moderno komercijalno vino koje će biti pitko i lakše za konzumiranje, a da se i dalje zadrži stil polusuvog vina, dok se sa druge strane na tržištu pojavljuju prve premium etikete poput Special Selection i kasnije Alexandria Cuvee koje je danas izuzetno popularno Tikveš vino - kaže jedan od menadžera makedonske vinarije Aleksandar Ristovski.

T'ga za Jug concept (3)

U svakom slučaju danas je T’ga za jug dobro složeno vino od grožđa sorte vranec (vranac) iz vinograda u vinogorju Tikveš gde se grožđe bere kasnije od uobičajenog. U prvih 40 godina proizvedeno je 11,2 miliona litara, dok je današnja proizvodnja daleko veća, oko 800.000 litara na godišnjem nivou. Umereno intenzivna aroma zrelog šumskog voća i suvih šljiva na nosu daleko se bolje prepoznaje ako je vino malo toplije i aerira se desetak minuta.

Ko želi gastronomsku, sasvim laganu i nešto slađu verziju, neka ga služi na nižoj temperaturi, ali T’ga za jug jeste blago polusuvo vino sa sočnim kiselinama srednjeg intenziteta i primetnim, nežnim taninima. Telo je relativno puno, dok je na ukusu to bogata sprega crne ribizle, maline, kupine, marele, grožđica, aroma izrazitog intenziteta i srednje dugog, elegantnog finiša. Tradicionalni specijaliteti sa mesom, roštiljem, divljači i zrelim jako masnim sirom idealan su par jer dodatno ističu lepe ukuse i arome.

vinarija tikves28

Uz sve izrečeno, vino je poznato i po odličnom odnosu cene i kvaliteta, jer nudi zbilja mnogo za cenu koja se kreće između 430 i 560 dinara. Stručnjaci će reći da ne postoji vino s juga koje je doživelo takvu popularnost. Pije se s istim oduševljenjem u čitavom regionu, a prema izveštaju o prodaji  za poslednjih nekoliko godina, izvoženo je u Srbiju, Hrvatsku, BiH, Bugarsku, Crnu Goru, Sloveniju, Albaniju, Australiju, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Švajcarsku, Norvešku, Holandiju, Češku, Austriju, Belgiju, SAD, Kinu...

Nema šta, T’ga za jug nastavlja svoj život i danas. A osetite li neku nostalgiju kada ga pijete, što posebno važi za one srednjeg plus doba, to nipošto nema veze s imenom ovog vina. To je vaš lični iskustveni osećaj. |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama