Legendarna vina: Milion iz Navipa

Legendarna vina: Milion iz Navipa

Kada se povede reč o penušavim vinima na ovdašnjem tržištu, vinari i trgovci uglavnom konstatuju da se penušavci u Srbiji malo piju jer je vinska kultura na niskom nivou! Da li je to doista razlog?

Oni malo stariji ljubitelji vina sigurno se dobro sećaju penušavca Milion koji se u Navipu počeo proizvoditi početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Ako ga i nisu pili, znali su za njega po nagradnoj igri, verovatno prvoj tog kalibra u Jugoslaviji, gde je srećnog dobitnika koji pronađe slovo M utisnuto s donje strane plastičnog zatvarača čekao kao nagrada automobil. Koliko me sećanje služi, fića. Kakav sjajan marketinški potez!

Milion 11
Legenda traje: reklama hotela na booking.com za godinu 2020. 

Da li zbog dobre marketinške strategije ili nečeg drugog, tek iz Navipa je u godinama najvećih uspeha na tržište izlazilo 22 miliona litara penušavih vina. Da, dobro ste videli - 22 miliona litara! I sve bi se tokom godine i prodalo, od Amerike na zapadu, do Japana na istoku. Pored belog i crvenog Miliona, koji su bili najzastupljeniji, proizvodili su se još penušavci Fruškogorski biser i Le Mistral.

> Iz Navipa je u godinama najvećih uspeha na tržište izlazilo 22 miliona litara penušavih vina.

- Godišnja proizvodnja svih Navipovih podruma u to vreme iznosila je oko 96 miliona litara, a Milion je, koliko se sećam, uz cenu od oko tri tadašnje nemačke marke donosio i do 35% zarade u Navipu - priseća se Aleksandar Stojaković, vlasnik vinarije Emporio na Avali i nekadašnji tehnolog u Navipu.

navip 14
Milion je rađen vrhunskom tehnologijom svog vremena

Milion se proizvodio šampanjizacijom u tanku, šarmat metodom koja se razlikuje od kombinovane charmat/martinoti metode za dobijanje proseko vina, dok je autor i vodeća figura u implementiranju šarmat metode i određivanju tajne formule sastava ovog vina bila tehnolog Ružica Gojković, koja danas više nije živa. Ona je bila ta koja je povezala saznanja u vezi šarmat metode nemačkog sekta i sovjetskoje šampanjskoje, a za proizvodnju Miliona korišćeni su tankovi Prve Iskre Barič, linije za punjenje najboljih italijanskih proizvođača, kao što je u to vreme bio Robino Galandrino, dok je za finalizaciju i pakovanje bila zadužena vrhunska nemačka linija Kettnet Krones.

Danas deluje čudno, ali kada bi odlazili na sajmove dovoljno je u Evropi bilo reći da smo iz Navipa pa da se najveći dobavljači opreme, ambalaže i enoloških sredstava klanjaju do poda.

Uprošćeno gledajući, nakon 28 dana fermentacije nastupilo bi odležavanje na kvascima i nega tokom prosečno šest meseci kako bi talog iznedrio igru sitnih, dugotrajnih perli, a ne samo da se stvori pritisak u tanku od 22.000 litara baždarenom na preko 20 bara. Usledilo bi bistrenje, filtriranje, flaširanje. Milion je bio dosta pun, ekstrakt jako visok, što je za penušavo vino čudno i prema tim karakteristikama je blizak šampanjacima rađenim tradicionalnom metodom koji odležavaju najmanje tri godine. U vrhunskim šampanjcima iz Remsa potencira se na aromama pečenog tosta i vanile, dok je receptura Miliona na bazi sorti već u startu davala te arome. Naravno, tajna je bila i šta se dodavalo kao tiražni liker.

navip wb
Aleksandar Stojaković, specijalista za penušavce i tehnolog u Navipu od 1996. do 2000. godine

- Kod belog Miliona baza je bio sovinjon blan, oko 85% ove sorte, a to grožđe je uglavnom dolazilo iz vinograda u okolini Petrovaradina. Dodatak su činile muskatne sorte, dok se crveni Milion proizvodio od raznog crnog grožđa koje je bilo na raspolaganju: pino noar, game... A situacija se menjala iz godine u godinu - kaže Stojaković. - Više od 20 miliona litara bio je kapacitet podruma u Zemunu koji je isečen i prodat budzašto. A sve bi se, kompletna količina penušavca prodala u roku od godinu dana. Dobar deo unapred, da li na bivše sovjetsko tržište, ili gde sve ne... U Navipu sam počeo da radim 1996. godine i samo načuo priče kako su odatle povlačene velike količine penušavca. Slovenci bi povlačili barem 40 procenata, a onda bi oni i Bosanci reeksportovali ta ista vina, da li Hrvatima ili dalje u Evropu, ne znam. Proizvod koji je u to vreme koštao oko tri marke, a Fruškogorski biser jedva nešto više od jedne marke, nije zaostajao u kvalitetu za bilo kojim italijanskim prosekom u domenu tehnologije, kvaliteta, pritiska, sadržaja. Konkretno i prema analizama, bio je rame uz rame s najboljim italijanskim pa i francuskim penušavcima u vreme kada Španija nije postojala na mapi penušavih pića sveta. Flaša je bila uvozna, italijanska, čep nemački, kapica najkvalitetnija italijanska. Danas deluje čudno, ali kada bi odlazili na sajmove dovoljno je u Evropi bilo reći da smo iz Navipa pa da se najveći dobavljači opreme, ambalaže i enoloških sredstava klanjaju do poda.

milion

Ovi rezultati nisu ostali bez odjeka. Uostalom, Navip je imao 54 tehnologa u pogonu u Zemunu gde se radio penušavac, a samo najbolji su mogli raditi na ovom vinu. Zbog svega toga Kinezi su tražili da se Navipova tehnologije implementira kod njih pa su godinama naši stručnjaci odlazili tamo da otkriju zbog čega Kinezi nisu u stanju da proizvedu grožđe za pogone koje su uveliko podizali. Konstantovano je da zemljište predviđeno za vinograde jednostavno nije u stanju da iznedri rod zadovoljavajućeg kvaliteta za vrhunsku proizvodnju pa su zato Kinezi vina kupovali u Navipu, baš kao i Japanci koji su barem 20 godina ozbiljne pažnje posvetili domenu penušavih vina u Navipu.

Mali kuriozitet bio je sastav Miliona s obzirom na to da sovinjon blan zbog svojih svojstava u svetu uopšte nije prepoznat kao poželjan za penušavce.

milion a0

- Ružica Gojković je upravo želela da napravi otklon od šardonea i Francuske, kao i Italije i sorte proseko koja se u to vreme još zvala glera. Sovinjon u šampanjcu daje teža vina poput onih proizvedenih od pino noara, uostalom, u Navipu smo imali vrhunske laboratorije, mogli da se igramo raznim kombinacijama baznih vina, trenutka branja. Kombinovanje sorti, slasti, davalo je drugačija vina. Le Mistral je imao drugačiji sortni sastav i trenutak berbe, rađen je u dve varijante kao brut i extra dry. Za tržište SAD trebalo je da bude lakši, pitkiji, sa manje slasti. Nekako bliži proseku. Crveni Milion je sadržao mnogo više šećera, oko 36-38 gr/l, dok je beli bio na oko 16 grama. Fruškogorski biser je imao promenljiv sadržaj šećera, od 35 do 50 gr/l, u zavisnosti tržišta za koje je bio namenjen. Na Krimu su se u to vreme proizvodila odlična penušava vina i odatle su tražili pandan svojim vinima u pogledu slasti, da li poluslatko ili slatko penušavo vino, a Fruškogorski je bio baš to.

> Morao je biti sahranjen div da bi nastali patuljci s ambicijom da dostignu neke veličine. 

Proizvodnja Fruškogorskog bisera je trajala između sat i po i tri sata, zavisno od tanka. Sortni sastav drugačiji, sve je bilo jeftino, osnova smederevka, župljanka i samo malo sovinjona. Oprema za proizvodnju penušavca u Zemunu nabavljena početkom devedesetih koštala je oko 16 miliona maraka, a u jednoj smeni, ili delu smene, isflaširalo bi se 20 ili 30 hiljada litara i već sutradan u magacinu ne bi bilo robe. Uz prosečnu cenu od dve marke lako je razumeti da bi se kompletna oprema otplatila već prve godine. Pritom treba uzeti u obzir da je ulazna cena penušavca Le Mistral, koji se nije mogao kupiti ovde, na američko tržište iznosila oko 16 dolara!

FBAD65E9 C386 4F94 9CD7 4C7CD4778E3F w1200 r1

- U to vreme Navip je vladao raznim tehnologijama koje su bile moderne u svetskim razmerama. Ono što mi danas pričamo ovde, kontrolisana fermentacija, selekcionisani kvaci, novi klonovi u vinogradarstvu, korišćenje suvog leda, gasa u sudovima... Sve to zvuči nekako epohalno, baš kao da je svet počeo 2000. godine, a realno nije tačno, jer je Navip vladao tim tehnologijama bezmalo dvadeset godina pre osnivanja privatnih vinarija u Srbiji. Samo, morao je biti sahranjen div da bi nastali patuljci s ambicijom da dostignu neke veličine - zaključuje Aleksandar Stojaković.

Rasprodaja istorije

Poslednja berba u Navipovim vinogradima bila je 2011. godine, a firma je u stečaj skliznula godinu dana kasnije. Konačno, krajem 2016. godine zbog naraslih dugova došlo je do prodaje i rasformiranja podruma, a tom procesu, kako su javili mediji, podleglo je 46.027 buteljki belog, 5.818 boca crvenog, i još 27.910 litara rinfuznog Miliona. Ovlašćene laboratorije su ispitale i utvrdile da su pića ispravna i upotrebljiva pa je procenjena vrednost boce bila 300 dinara, rinfuze svega 45 dinara za litar, da bi se flaširani Milion našao u prodaji sve do polovine 2020. godine po 299 dinara, a magnum ni duplo toliko! Treba pomenuti da je Milion iz 2004. do donas samo blago oksidirao, ali zadržao aromatska svojstva, pa čak i gas.

Tužbe zbog Miliona

Navip nikada nije dobio reklamacije na temu kvaliteta, ali je reklamacija bilo puno, pa i tužbi. No, to pre govori o vinskoj kulturi našeg naroda nego o kvalitetu vina. Naime, ljudi jednostavno nisu znali da otvore penušavo vino i umesto da samo skinu žicu i lagano povuku čep, besomučno bi bocu mućkali i često sebi „izbili“ oko, a najčešće bi se razbio luster. Tužbi na tu temu protiv Navipa bilo je nekoliko puta godišnje.

Rinfuza za Chateauneuf-du-Pape

Châteauneuf du Pape Provence France 6053048170

 

Zanimljivo da su se na listi kupaca rinfuznog vina iz Navipovog podruma u Vranju svojevremeno nalazili i francuski kupci iz čuvene apelacije Chateauneuf-du-Pape.

- Rinfuzno vino se izvozilo na sve strane sveta, pa i u južnu Francusku. Takođe, podrum u Petrovaradinu bio je bez premca za bela vina. Imali su odličnu tablu vinograda na vrhu Petrovaradina, oko 120 hektara u rodu i još 24 hektara mladih vinograda sa najboljim VCR kalemovima - seća se Aleksandar Stojaković. - Imali su pozicije od Benkovca do Kistanja, Mija Radovanović je radio bazno vino u Krnjevu, u Topoli PIK Oplenac, u Banji drugi Kraljev podrum, mnogo toga na Metohiji, u kooperaciji. Rađene su i posebne serije za američko tržište, košer vina za SAD i Izrael. Put vina za japansko tržište, od izrade do flaširanja i transporta svake šarže su nadgledali Japanci kontrolišući gubitke. Zgražavali su se sredinom osamdesetih godina kad bi videli da se u Zemunu sa svake vagon cisterne prospe par hiljada litara vina i sve bi to uredno beležili.

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama