Kanon besprekorno jasnih linija

Uprkos ne baš ružičastoj slici na tržištu vina u Srbiji uzrokovanoj koronom, u vinariji na Jugovu zatičemo vlasnika Slavoljuba Jeremića za klavirom u koncertnoj dvorani vinarije Jeremić. Na blistavoj površini instrumenta tek otvorena boca Kanon Superior, a redizajnirana etiketa berbe 2017 koje je na tržištu, kao da jasnim ravnim linijama nagoveštava besprekorno precizno na nosu i ukusu, gusto i tamno crveno, čak pomalo ljubičasto vino.

Slavoljub Jeremić i pored globalnih problema ima mnogo razloga za zadovoljstvo  

Kanon Superior sa eksplozijom aroma je stepenica više u odnosu na osnovnu verziju Kanon, vino naviknuto da donosi isključivo zlatna odličja sa tamičenja u Beču ili Bergamu gde je 2015. godine bio najbolje ocenjeno srpsko vino. Poslovično nasmejanom Jeremiću razmišljanja nisu najoptimističnija uprkos tome što se upravo sprema kontigent vina za izvoz u Brazil i SAD odakle su tražili sve etikete iz osnovne ponude, Duet, sovinjon Sonata, roze Rondo, Kanon. Superior linije za izvoz nema. 

- Iskreno, teže mi je sada nego u martu kada smo svi mislili  izdržaćemo mesec, mesec i po dana, a  pogotovo kada se sve otvorilo u maju. Rekoh tada - ode, da se više ne vrati, ali se odjednom sve bukvalno zakovalo. U ovom poslu vezani smo za ishranu i zaštitu biljaka. Neko na to sad troši manje, međutim biljka će preživeti. No priča oko vina je drugačija, to je nadogradnja bez koje se ne može. Siguran sam da će svako od vinara naći i popuniti neki svoj mali prostor prodaje ali će to biti samo 10 ili 15 procenata od planiranog. Nema stranaca, turista, izvoz je katastrofa a ne može da se smanji proizvodnja. Odradićemo sledeću berbu, baš knap u smislu kapaciteta, ali ako se ništa ne promeni do Nove godine, stvarno ne znam šta ćemo. Istina, nude se subvencije za nabavku tankova, ali šta ću posle s tankovima? Takođe, subvencija čini polovinu vrednosti tanka gde je pitanje kada će država imati novca da to refundira. Ali i na toj pomoći joj hvala i ne možeš da se ljutiš na državu.

 Sa druge strane, razloga za radost je mnogo. Najbolji rezultat u Italiji 2018. godine (Bergamo) ostvarilo je i drugo vino iz edicije Superior, Merlot Terroire 2016, koji je ponovo zablistao zlatnim sjajem početkom ove godine u Nemačkoj na Berliner Wine Trophy, najvećem vinskom ocenjivanju pod patronatom svetske vinske organizacije OIV gde se svake godine u konkurenciji nađe čak 14.000 etiketa.

Znači, priznanja stižu, koncertni prostor je zaživeo, na rod stiže prvi malbek sa 3.000 sadnica, a za one koji tvrde da se vino pravi u vinogradu, Jeremić naglašava izuzetnost berbe 2019. Priroda je podarila idealne uslove, uopšte nije bilo potrebe za interventnom zaštitom i sve je zaokružilo miholjsko leto. Savršeno zrelo grožđe iznedrilo je mladi Kanon, mirisan do neba, ekstraktivan, zaokružen i mek uprkos 15 % alkohola.

-  Dozvoljena granica sumpor za organska vina je 150 grama a mi smo stavili jedva trećinu. Zašto? Zato što je sve bilo zdravo, pogledajte kako je samo boja ljubičasto zdrava. I to bi bilo lepo etiketirati kao nefiltrirano vino.

Kad je reč o organskim vinima, Slavoljub ima dosta jasno opredeljenje da na svoje boce ne stavlja oznaku „organsko".

- Ne lutamo, imamo neki svoj standard, jedino nam možda vina budu bolja jednog dana kad se još malo izveštimo i kad vinogradi budu još malo stariji. Recimo, aktuelna su oranž vina. Ja volim u vinu da uživam, ali takvo vino u čaši, sa tom bojom, jednostavno ne doživljavam kao vino. Svi se mi trudimo da vino bude što bolje, sa što manje dodira hemije, a to da li će se vino zvati organik ili biodinamik... Ja na svoje vino stavljam svoje ime, i moje vino jeste organik i svi to znaju, i nema potrebe to negde i da piše, kaže danas Edi Simčič koji je velika svetska faca u svetu organike. Svaki kontakt grožđa ili vina sa hemijom umanjuje njegovu vrednost. Što manje hemije, bolji kvalitet, to je čitava filozofija. Takođe, ni Petrus se ne deklariše kao organska vinarija iako tako radi, ali ako dođe loša godina, pa ko je lud da ne interveniše u vinogradu kako bi ga sačuvao? Ti da prskaš vinograd kad je lepa godina bez potrebe, ili da gledaš kako ti grožđe propada i ništa ne preduzimaš samo da bi zadovoljio neku formu i sertifikat, pa toga nema na svetu! Jednostavno mislim da će od svega toga kod nas da se napravi strašna papazjanija.

Dragana Ristić, tehnolog vinarije Jeremić se brine i o izvozu vina

Kao dodatak ovoj tezi, u okviru međunarodne saradnje privrednih komora u vinariju Jeremić je u ulozi stručnog konsultanta došao i boravio gotovo mesec dana veoma cenjeni i iskusni svetski enolog. Nakon nekog vremena zaključio je kako mu se vina veoma dopadaju i uneo sasvim sitne korekcije, ali i ostavio poruku: Nemojte ljudi to (organsko) da vam piše na etiketi, već je postalo pomalo smešno u čitavom svetu. Jednom rečju, postaje kontraproduktivno, samo vi to još ne vidite.

A malbek? Možda kao sortan bude nova etiketa. Deo će svakako u kupažu za Kanon, eksperimentalno. Jedno je sigurno, Jeremić vina neće skoro na svetska takmičenja. Nema potrebe, pregršt zlata za crvene etikete dovoljno govori o kvalitetu.

 Foto: Boban Vidović