Bagrina je dug prema tradiciji

Bagrina je dug prema tradiciji

Sorta bagrina iz Negotinske krajine gotovo je nestala iz vinograda sve dok Nikola Mladenović Matalj nije posle dugog istraživanja uzgojio sopstveni vinograd i proizveo 2017. godine vino koje je mnogima privuklo pažnju. Danas on nije jedini koji pokušava da vrati ovu staru sortu u fokus vinske javnosti.

Nadahnut zapisima beogradskog profesora sa Poljoprivrednog fakulteta Laze Avramova, koji 1974. godine u svojoj tipologiji jugoslovenskih sorti bagrinu navodi kao „jedino belo grožđe koje se može koristiti u proizvodnji vrhunskog belog vina“, Matalj je krenuo u neizvesnu potragu za sortom o kojoj je praktično postojala samo priča.

- U pokušajima da sortu otrgnem od zaborava, susreo sam se sa problemom da niko više nije radio od nje vino, nije grožđe uzgajao, gotovo da niko nije ništa znao o bagrini - priča Matalj koji je ovih dana pustio na tržište treću berbu bagrine iz svog vinograda. - A i sama sorta kao da je igrala žmurke s vinarima: čas je ima, čas je nema! Iako je otporna na pepelnicu i nešto manje na plamenjaču, zahteva drugu biljku za oprašivanje, pa kad je godina loša, sa mnogo kiše i vlage, roda jednostavno nema!

bagrina u vinogradu
Specifičan bakarni grozd, bagrina u vinogrdau

Matalja to ipak nije obeshrabrilo. Od početka se oslanjao na činjenicu da su u Negotinskoj krajini nekada postojali najveći zasadi bagrine. Neprestano je tražio bilo kakvu referencu i uporište kako bi je konačno vezao za ovaj deo Srbije. Jedina mogućnost za obnovu bagrine bila je da se formira sopstveni vinogradarski materijal uzimajući vioke iz nekog već postojećeg vinograda. Ali gde pronaći formirani vinograd?

Trag ga vodi i u Rumuniju, jer je to navodno srpsko-rumunska sorta, ali informacije na terenu ukazuju da Rumune bagrina uopšte više ne zanima. Kada je već gotovo digao ruke od istraživanja, pronalazi stari vinograd u selu Braćanac kod nekog, danas pokojnog, deda Zdravka.

- Očuvan i preko pola veka star zasad bagrine za mene je bio otkrovenje. Ja tu lozu pre toga nisam nikada video, a najviše me zbunila činjenica da ima vrlo specifičan bakarni grozd. Ma koliko bio iznenađen izgledom, još me više zatekla velika raznolikost i broj varijeteta klonova, što se videlo već u vinogradu. Postoje biljke koje imaju bakarno-crvenu boju, kao i potpuno beli grozdovi. I zbilja se bela i takozvana crvena bagrina razlikuju, o čemu je i deda Zdravko, kome su i jedna i druga bile dobre, svedočio, pa sam uzeo sve te plemke i napravio vinograd u kome su oba varijeteta.

U međuvremenu stigle su potvrde da je bagrina u Mađarskoj poznata kao crvena dinka, a uzgaja je izgleda samo jedan proizvođač s kim je Matalj nedavno stupio u kontakt.

- Aktuelan je i naziv bragina, ali kako su ovde kod nas bili i danas su ponovo najveći zasadi bagrine, tako je možemo posmatrati kao srpsku autohtonu sortu. Istina je da su Negotinom svojevremeno vladali Austrougari, pa se čitav kraj u vinskom pogledu može smatrati kao svojevrsni najjužniji deo centralne Evrope, po čemu bi bagrina pripadala nekom mađarsko-rumunsko-srpskom nasleđu. Ipak, kao što je prokupac srpski, a začinak opet isključivo negotinski, nema razloga da je ne smatramo svojom. Pogotovo što su je Rumuni zaboravili. Zašto? Zato što o nekom ozbiljnom gajenju nema reči u vezi problema koje sorta ima s oprašivanjem.

vinarija matalj 05
Upornost se isplatila, Nikola Mladenović Matalj

Na tu temu, tvrdi Matalj, ne može se ništa preduzeti kad sve isključivo zavisi od prirode. Opet, kada je oprašivanje dobro sorta rađa obilno, toliko da se mora raditi ozbiljna redukcija.

- I kako da projektuješ rod? Ako se ja pitam, nikada 10 hektara ne bih posadio. Trenutno imam 50 ari, hoću da posadim još jedan hektar i to je to. Glavne su nam sorte šardone i kaberne, a bagrina je dug tradiciji.

Nikola nije probao vino od bagrine pre nego što ga je sam napravio, a kakva je njegova Bagrina u odnosu na vina kojih je bilo u Negotinu pre više od tri decenije, teško je danas razumeti i napraviti poređenje.

- Pojavljivala se u Negotinu bagrina od uglednog doktora Čelikića, ali ni do te boce nisam uspeo da dođem. Prvo zato što je bila jako skupa, a drugo, što ni za te pare nije mogla da se nađe. Jednostavno nisam imao referencu za poređenje, pa smo kao tim, tehnolog Mladen Dragojlović i ja krenuli bukvalno od nule. Danas ima ljudi koji je sade u Rogljevu i Rajcu, ali su to mladi nasadi, prva-druga godina, što daje utisak da se nešto kreće i pretpostavljam da smo već stigli do pet ili šest hektara ove sorte.

Bagrina nije osetljiva na botritis, sazreva kasno u četvrtoj epohi, pa se bere krajem septembra i početkom oktobra. Praćenjem razvoja vina Mladenović primećuje značajnu razliku. Pokazalo se da crvena bagrina ima više aromatskih materija i veći koncentrat, dok bela samo „razvodnjava priču“ i ne daje dubinu. Iako su prve dve buteljirane berbe, one iz 2017. i 2018. godine praktično bile spoj crvenog i belog varijeteta, u vinu Bagrina 2019 se prvi put nalazi isključivo sok crvenkastog ploda.

-  Dve godine smo pravili vino od obe vrste grožđa da bi zaključili kako bakarno-crveni varijetet daje daleko bolji proizvod, toliko bolji da smo belu bagrinu u potpunosti izbacili. Zbog selekcije i svega ostalog nakon svega hiljadu i po boca proizvedenih prošle godine, ove smo očekivali da količine dupliramo. Međutim, pola smo roda odbacili i opet smo na istoj količini. Pritom, vino sada miriše i na breskvu, ali je glavna stvar što se pomerilo naviše u taninskom smislu, dok su kiseline nešto niže. Konkretno, vinu život daju tanini u smislu širine i strukture, svežina je kao kod sovinjon blana, no ona ne potiče od kiselina već od tanina. Treba razumeti da to nisu tanini kao u crvenom vinu, već više osećaj mineralnosti, dok umereno puno telo sočnog vina karakterišu arome kajsije, sveže dunje, sena, poljskog cveća i začinskih biljaka.

Iako je evidentno da se još uvek radi o ekstremno malim količinama, čini se da je sorti bagrina osigurano mesto u autohtonom vinskom portfoliju Srbije. A kako bi izgledala ta budućnost?

- Znam čoveka koji je posadio čak dva hektara u Rogljevu. I ja ću da sadim i da je širim jer vidim da ima potencijal. Ono što bi trebala biti evolucija bagrine bio bi neki blagi otklon ka oranž vinu i dugoj maceraciji. Vina trenutno nemamo previše, ali je količina dovoljna da ga ponudimo tržištu sa ne previsokom cenom pošto je ideja da s bagrinom gradimo budućnost, pratimo njen razvoj i evoluciju, kako kvaliteta tako i tržišnog potencijala.

Što se klonske selekcije tiče, kaže da razmišlja naravno i o tome, ali da se tu radi o ozbiljnoj vinogradarskoj priči za koju su mu neophodni partneri. Ako je neko spreman da se uključi, neka se slobodno javi!

Bagrina 2019

Bagrina 2019 Matalj poprilično je različito vino od prethodna dva izdanja ove etikete. Iskazuje veću koncentraciju cvetnog mirisa bagrema, a oseća se i miris breskve koji se u prethodnim berbama širio tokom fermentacije i prerade, da bi kasnije nestao.

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama