Sve boje vina

Sve boje vina

Boja ne otkriva samo neke bitne podatke o vinu već je sastavni deo uživanja u njemu. Ona je prva informacija koju dobijete o vinu, nudi nagoveštaje o stilu, ukusu i ponajviše starosti tečnosti u čaši, može vam reći toliko toga, a da opet zasigurno ne spoznate ništa.

U svakom slučaju pravilno se boja posmatra tako što vino sipate u kristalno čistu čašu na beloj podlozi i potom je nagnete kako bi posmatrali spektar boja i njihov intenzitet, te različitosti koje se pojavljuju prema rubu tečnosti.

Boja u vinu je zapravo pigment koji se nalazi u opni grožđa i boji vino prilikom izdvajanja soka ili tokom fermentacije. Veoma blaga obojenost svežih belih vina dobijenih od još zelenkastog ploda postiže se tako što se kožica odvoji pre fermentacije. Jača obojenost se javlja uz proces fermentacije, dok je produženi kontakt vina sa grožđanom opnom, koji može biti i veoma dug, ključna karakteristika pri izradi oranž vina.

cataa

Kako bi se dobilo crveno vino, kožica se ostavlja tokom fermentacije u kontaktu sa sokom i tu već možemo razlikovati pojedine sorte. Naime, mlado vino širaza često ima duboku ljubičastu boju, dok pino noar više ide na boje blede cvekle.

I dok stepen obojenosti pojedinih vina može zavisiti od odluke proizvođača koji prati određeni stil, pa produžava fermentaciju kako bi dobio što tamnije vino, ili naprotiv preferira hladnu maceraciju čime se boja izdvaja ali dobija vino sa daleko manje tanina, dotle klimatske promene već u vinogradu, a mnogo kasnije i uslovi skladištenja mogu značajno uticati na obojenost.

Da boju vina zapravo bira autor, jasno je na primerima gda se od crnog grožđa dobija belo vino (Blanc de Noirs) ako se kožice dovoljno brzo odvoje od soka. Takav je recimo šampanjac od čistog pino noara.

Rose Harbertson 1188 72dpi 1188x792

Roze vino se dobija na taj način što se pri izradi belog vina zapravo prerađuje crno grožđe a produži kontakt soka sa grožđanom opnom dok se ne pojavi željena pink boja. Taj kontakt je nešto duži ako se „gađa“ stil ružice ili šilera. Zabranjeno je mešati belo i crveno vino kako bi se dobio roze!

Ono na šta boja vina često pouzdano ukazuje su oksidacija i starenje. Bela vina stareći dobijaju boju, prelazeći od limunaste do zlatne, amber i na kraju smeđe. U pitanju je oksidativni proces poznat kao „maderizacija“ gde je izraz preuzet iz proizvodnje vina madera.

Crvena vina naprotiv gube boju starenjem i oksidacijom. Mogu početi s tamno ljubičastim ili rubin nijansama, preći na granit, te na kraju poprimiti boju cigle. Porto vina proizvedena od crnog grožđa nakon decenija starenja mogu izgledati zlatno-braon u čaši. Da li to znači da prema boji možemo znati koliko je vino staro? Boja jeste koristan nagoveštaj ali nivo i brzina oksidacije daleko su od uniformnih i dosta zavise od načina na koji se vina prave, sazrevaju i čuvaju.

Different Shades of White
Varijacije boja kod belih vina
red wine color chart infographic
Varijacije boja kod crvenih vina

Vino u tanku od nerđajućeg čelika može da zadrži svežinu i primarni karakter ploda. Ono fermentisalo ili skladišteno u hrastovini biće izloženo malim količinama kiseonika pri čemu manja zapremina suda predstavlja veću izloženost. Konačno, hemijska stabilnost koju određuju nivo kiselosti, vlažnosti i temperatura tokom skladištenja, takođe može uticati na brzinu starenja vina.

Govori li šta boja o ukusu vina? Neki povezuju dublje boje kod crvenih vina sa koncentrisanijim ukusima, višim taninima i alkoholom. Međutim, mnoga crvena vina kao što je barbera iz Pijemonta, daju duboke rubin boje uz visoku kiselost i niske tanine. Istovremeno neka mlada božole vina od grožđa sorte game mogu izgledati prilično gusta i ljubičasta iako su relativno lakog karaktera sa niskim taninima. No, ima i takvih božole primera koja imaju daleko bogatiju strukturu.

shades of wine

Po pitanju slatkoće boja vina može uneti pometnju bez problema. Recimo, slatki nemački halbtrocken rizling ili kasne berbe muškata mogu izgledati veoma svetlo i sveže poput mladih suvih varijanti. Sličan je primer porta gde sveža i svetla boja maskira slatkoću i pun intenzitet ukusa i aroma. 

Mnoga vrlo slatka vina poput soterna i tokaja su zlatne ili ćilibarne boje pa ipak vino takve boje može biti potpuno suvo. Tu je pre svega reč o oranž (ćilibarnim) vinima, što je stil čija popularnost raste u poslednjoj deceniji. To su suva vina proizvedena od belog grožđa dugotrajnom maceracijom. U osnovi, ova se bela vina prave kao da su crvena dok neki to prepoznaju kao „način kako su to nekada radili naši preci“. Treba znati da svetla ćilibarna boja narandžastih vina uglavnom dolazi iz kože grožđa i nije rezultat oksidacije, mada je postupak proizvodnje ovih vina oksidativan.

Sve u svemu, poznavanje boje može olakšati prepoznavanje vina ili vas odvesti u potpuno pogrešnom smeru. Konačno, iako nije odlučujući faktor u presudi da li vam se neko vino sviđa ili ne, boja vas može privući određenom vinu ili vas odbiti na prvi pogled. I tu možda  leži njen pravi značaj.

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama