Tajanstveni beli kaberne

Nije baš jasno kako je nastala i odakle se našla u dotičnoj bašti, ali se najčešće spominje to da je seme kabrene sovinjona iz vinograda u okolini Perta, nekih 25 kilometara odatle, dospelo u dolinu Svon (Dolina labuda) zahvaljujući ili vetru ili pticama. Šta se posle dešavalo, ostaje misterija. Naime, za razliku od komercijalnih loza koje su većinom direktni klonovi roditeljskih sorti i kojima se poreklo lako prati i utvrđuje, u prirodi ponekad dolazi do spontanih ukrštanja koja imaju potencijal da prerastu u potpuno novu sortu. Ta pojava u vinogradima nije retkost, međutim, budući da su te samonikle loze neželjene među sortama koje se namenski uzgajaju, uglavnom bivaju odstranjene pre nego i razviju list.

Beli kaberne za sada postoji samo na pola hektara jednog vinograda u Australiji

Sudbina je, međutim, učinile da ovaj beli kaberne opstane u jednoj bašti gde je sam nikao i gde ga je 1989. godine zapazila izvesna Sali Man, supruga Dorama Mana, jednog od najuticajnijih australijskih enologa i stučnjaka za vitikulturu. Ona je prema izgledu lista prepoznala da se radi o lozi iz porodice sovinjon, međutim kada je grožđe počelo da zri i poprima boju zrno je ostalo belo!

- Najviše nas je iznenadilo to što se ispostavilo da je grožđe veoma dobro za vino. Poseduje određenu plemenitost i finesu –  priseća se tih prvih susreta s nepoznatim grožđem Antea Man, njihova kćerka, ujedno i vinar u porodičnoj vinariji.

Uzbudljiva vinaska priča, Doram Man

Naravno, bilo je problema uopšte dobiti pravo na uzgoj nepoznate i nepriznate sorte. Zato je Doram bio primoran da ovaj beli kaberne razmnožava u tajnosti, sve dok 1999. godine, deset godina od njenog otkrića, nije aplicirao da zadrži komercijalno pravo na nju. Tada je i dobila naziv Cygne Blan po nazivu doline u kojoj je pronađena.

 Vinograd u kojem je posađen sinje blan

Zaintrigirana komercijalnim potencijalom nove sorte, vinarija Port Robe Estate iz priobalja južne Australije kupila je 2001. godine od Manovih ekskluzivno pravo da uzgajaju Cygne Blan za proizvodnju suvog, stonog vina, međutim osam godina kasnije su prestala sa radom i sva loza je odstranjena, uključujući i sinje blan. Na sreću, porodica Man je sačuvala originalne kalemove i ponovo postala jedini uzgajivač ove sorte.

 Penušavi beli kaberne vinarije Mann

Budući da se uglavnom bave proizvodnjom penušavih vina u malim količinama, trećinu njih sada čine ona od sinje blana za koja Antea tvrdi da mogu da odležavaju između 10 i 15 godina. Ukupno imaju nešto manje od pola hektara pod tom lozom i, koliko je poznato, to je jedini vinograd u kojem se danas uzgaja sorta koju mnogi smatraju za prvu autohtonu sortu Australije.

Na žalost, dok neko veći ne uzme da se pozabavim belim kaberneom, to će i dalje ostati samo raritet koji većina nas verovatno nikada neće piti.