Plinije Stariji, prvi vinski kritičar

Plinije Stariji, prvi vinski kritičar

Rimski pisac, državnik, vojni oficir i prirodni naučnik, Plinije Stariji bio je poznat po ljubavi ka pićima nastalim fermentacijom, bilo da su u pitanju pivo ili vino. Međutim, to interesovanje nije se završavalo pukom konzumacijom. Tako se među njegovim zapisima mogu naću i oni na temu teorara, značaja raznih sorti grožđa, kao i težnji da rangira najbolje vinograde, što sve skupa ukazuje da bi svim njegovim zvanjima mogli da dodamo i – prvi vinski kritičar!

plinije 5

Ko je bio Plinije Stariji?

Rođen 23. godine u bogatoj porodici kao Gaius Plinius Secundus na području tadašnje Galije, zahvaljujući jakim političkim vezama uspeo je da se školuje u Rimu. Sa dvadeset i tri godine, pod vladavinom cara Tiberija, prijavio se u vojsku, te je poslat na službu u Nemačku. Pred kraj Neronove vladavine preselio se u Španiju kako bi se bavio naučnim istraživanjem i pisanjem. Nakon izvesnog vremena vraća se u Rim, odakle ga šalju da komanduje flotom u vodama oko Napulja i bori se protiv tamošnjih pirata. Detalji vezani za njegovu smrt ostali su nejasni, ali se zna da je poginuo u Pompeji 79. godine tokom erupcije vulkana Vezuv.

Uzevši u obzir da su se granice rimskih kolonija protezale od Engleske do Severne Afrike, te da je Rim imao snažno prisustvo na području Istočnog Mediterana, vojna karijera omogućila je Pliniju da proputuje mnoge zemlje, što je od velikog značaja kada se uzmu u obzir njegovi rukopisi na temu vina.

03 Mozel rimska presa
Rimska presa u oblasti Mozela, Nemačka

Rimljani su uzgajali grožđe širom Galicije (današnje Španije), pre svega za potrebu rudarskih zajednica koje su tamo kopale zlato. Imali su takođe razvijenu proizvodnju vina i u dolini reke Mozel u današnjoj Nemačkoj, gde su iskopane mnoge prese koje su se koristile u tu svrhu.

Zlatno doba rimske proizvodnje vina počelo je u 2. veku p.n.e, tokom perioda mira i napretka nakon uspešnih osvajanja na području Mediterana. Ovo je pružilo priliku za ubrzan razvoj vinogradarstva i rađanje koncepta grand cru vinograda odakle su dolazila najkvalitetnija vina. Naime, Rimljani su već tada posebno cenili vina iz određenih regiona zbog njihovog kvaliteta i sposobnosti da duže odležavaju.

02
Rimljani su ostavfljali vino da macerira u glinenim amforama ponekad i do 20 godina

Par vekova kasnije Plinije Stariji dao je svoj doprinos antičkoj vinskoj kulturi. Njegovo opsežno pisanje o „prvim rodovima“ obuhvatalo je i legendarno vino starog Rima Falernian koje se proizvodilo u oblasti Kampanija nedaleko od Napulja, za koje je tvrdio da je superiornije od ostalih i da je on lično probao veoma cenjenu berbu iz 121. godine p.n.e. (znači da je vino tada bilo staro oko dve veka!), te da je „uprkos tome što je prošlo vrhunac vino i dalje veoma dobro“. Ovde valja napomenuti da su vina u to doba pravljena od prosušenog grožđa i da su dostizala i 16 % alkohola, što je omogućavalo dugo čuvanje, te da se berba Falerniana iz 121. godine p.n.e. spominje u više antičkih spisa kao kultna. Između ostalog poslužena je i Juliju Cezaru na svetkovini kojom je proslavljeno osvajanje Španije 60. godine p.n.e.

Statue of man drinking from waterskin 1500 px

Plinije je zabeležio i najbolja mesta za uzgoj vina na područjina kao što su današnja Lombardija, Venecija, Emilija-Romanja, Marše i Toskana. Iscrpno je pisao i o najboljim vinarijama duž obale Jadranskog mora i južno od Napulja, gde su ga fascinirala jaka i taninima bogata vina Pompeje, a posebno je istakao imanje Mamertine u sicilijanskom gradu Mesina.

Plinijevo pisanje o vinima protezalo se i izvan granica današnje Italije. Zabeležio je visoke cene koje su vina iz grada Vijen u Francuskoj (sada pripadajuća apelaciji Côte-Rôtie) dostigla u Rimu, a spomenuo je i plantaže na području Bordoa i grožđe Balisca koje se smatra pretečom sorte kaberne sovinjon.

Na vrhuncu moći Rima, rimski građani konzumirali su flašu vina dnevno, odnosno oko 180 miliona litara godišnje! Iako se Plinije ne može smatrati za kritičara po današnjim standardima, upadljive su njegove žalbe na uspon jeftinih vina i lošijih berbi.

Pliny The Elder Profile GettyImages 168329173 1920x1280.jpg

Njegovo najveće dostignuće je visokocenjena rimska enciklopedija Naturalis Historia (prirodna istorija), izdata u 37 tomova, dve godine pre njegove smrti. Četrnaesta knjiga u tom nizu obuhvata vina, pa pride spominje i najbolje rangirane vinarije Rimskog carstva. Sedamnaesta knjiga raspravlja o tehnikama vinogradarstva i izlaže ideju o teroaru, što je koncept koji se generalno vezuje za Lucija Junija Moderatu Kolumelu, autora najznačajnijih knjiga o poljoprivredi iz tog vremena. Ono što je Plinije posebno isticao bila je teza da vinograd više nego loza ima uticaj na kvalitet vina, što je za to vreme veoma napredno mišljenje na temu teroara.

„Nakon klime, sledeće o čemu treba diskutovati je uticaj zemlje (terra), što je tema s kojom nije ništa lakše uhvatiti se u koštac“, pisao je Plinije. „Čak ni crno zemljište, kakvo se može naći u Kampaniji, nije najbolje za svu lozu svuda, niti je to slučaj sa crvenom zemljom koju mnogi pisci hvale. Ljudi preferiraju krečno zemljište na teritoriji Alba Pompeja...“

a roman feast 1300 1258x1000

Iako se za Plinijeve ideje nikako ne može reći da su bile bez mane, pružio nam je autentične zapise drevnog Rima. Ono što se ne sme zanemariti jesu njegova odlična opažanja. Područja i regioni koje je naveo pre dve hiljade godina i danas proizvode visoko kvalitetna vina.

Plinije je imao 56 godina kada je uplovio u Napuljski zaliv, baš u vreme erupcije Vezuva. Veruje se da je naredio svojoj floti da isplove na pučinu, dok je on sam uplovio u zaliv s namerom da dovede pomoć.

„Ono što je započeo u duhu radoznalosti, završio je kao heroj“, zapisao je Plinije Mlađi, njegov nećak. Najverovatnije je preminuo od gušenja dimom.

Plinje
Plinije Stariji završio je život u vulkanskoj katastrofi koja je zahvatila Pompeju 79. godine

Tako je Plinije postao jedna od mnogih žrtava katastrofe u Pompeji. Interesantno da je smrću ovog strasnog vinoljupca došlo i do pada kvaliteta rimskih vina, kako se navodi u nekim kasnijim spisima. Naime, najbolji vinogradi Pompeje uništeni su u erupciji, što je dovelo do toga da su cene vina u carstvu naglo porasle. Vino je tako postalo nedostupno većini ljudi, pa su se pojavili brojni proizvođači jeftinih vina da nadomeste taj nedostatak. Rezultat je bio opšti pad kvaliteta vina širom carstva.

Ta borba kvaliteta i kvantiteta započeta pre više milenijuma nastavlja se eto i do danas bez ubedljivog pobednika. Tržište očigledno ima razumevanje za obe opcije!

Najcenjenije vino starog Rima

Kako legenda kaže, ostareli rimski seljak po imenu Falernus živeo je skromno na planini Masiko, pedesetak kilometara severno od Napulja, kada mu je prerušen u kuću došao bog vina Bahus. Falernus mu je pripremio jednostavan obrok, a u znak zahvalnosti Bahus je sve čaše za stolom napunio fantastičnim vinom. Kada se sledećeg jutra domaćin probudio gosta više nije bilo, ali je zato čitava padina planine bila prekrivena čokotima vinove loze. Vino koje se iz tog vinograda kasnije počelo praviti nazvano je Falernian.

Ne zna se pouzdano koju je sortu Bahus zapatio pored Falernusove kuće, ali može se pretpostaviti da je vino Falernian rađeno od bele sorte Greco di Tufo, koju su Rimljani zvali Aminea Gemina i za koju je Plinije pisao da daje „voćna, snažna bela vina punog tela pogodna za dugo odležavanje“. Ali postojala je (verovatno) i crvena varijanta tog vina od sorte Aglianico. Grožđe za ta vina dolazilo je iz tri vinograda, odnosno tri apelacije s padina Masiko u delu koji se tada zvao Ager Falernus. Etiketa Caucinian Falernian dolazila je s najviših položajh, Faustian Falernian je bila najcenjenija i ti vinogradi su se nalazili u srednjem delu, dok je iz vinograda u podnožju dolazilo vino koje su zvali samo Falernian. Danas područje na kojem je uzgajano grožđe za antički Falernian nosi oznaku DOC Falerno del Massico.

U neku ruku Falernian je prethodnik savremenih vina ledenih berbi, s nekih 15 % alkohola. Proizvedeno je od grožđa kasne berbe koje bi u vinogradu često umelo i da uhvati mraz, a posle toga ostavljano da se osuši. Nakon toga mošt je ostavljan da macerira u glinenim amforama 15 do 20 godina pre nego što bi vino bilo posluženo! Oksidacija je vinu davala boju koja se kretala od ćilibara do tamno braon, a starije berbe su po pravilu imale veću cenu.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama