Čaša nije svakom ista

Čaša nije svakom ista

Da li je čaša polupuna ili poluprazna? Ne, to nije pitanje, nego: da li su točioci fer kad nam svima sipaju istu količinu vina u istu čašu? Tu naravno ne mislimo na to da je jedno vino jeftinije pa ga treba više usuti od onog skupljeg, ne. Reč je o alkoholu u vinu...

Vina se danas drastično razlikuju po količini alkohola koju sadrže. Od bezalkoholnih (o kojima ovde ne govorimo), preko onih sa veoma niskim procentom, do aromatizovanih i pojačanih vina koja su u komšiluku sa mekim rakijama. Ali kad znamo koliko alkohola sadrži neko vino, možemo pretpostaviti i o kom se vinu radi.

Savremena vina se uglavnom kreću u rasponu od 5,5 % alkohola (kao pivo) do maksimalnih 23 % koliko takođe ima i vino, ali vino od pirinča! A da li je nivo alkohola u vinu uopšte bitan za konzumenta? Teško je reći jer vino ne spada u žestine gde je efekat najbitniji, već u piće za uživanje, no postoji jedan veoma očigledan primer.

Champagne TFF2 slider 1

Najveći izvoznik kalifornijskih vina i jedna od najvećih vinarija na svetu E. J.Gallo, čija se godišnja proizvodnja izračunava u stotinama miliona litara i poredi sa jedan posto ukupne svetske proizvodnje (tačnu cifru niko ne zna jer ova privatna vinarija ne iznosi javno podatke), svoj početni bum duguje vinu Thunderbird sa 20 % alkohola.

Vina sa niskim sadržajem alkohola, do nekih 10 % su lagana, najčešće aromatična i zbog zaostalog, tačnije neprevrelog šećera, slatka. Tako italijanski Moscato d’Asti nosi 5,5 a nemački lagani Kabinett Riesling prosečno osam procenata. U ovoj se grupi takođe mogu naći alzaška bela vina, muskadet, slatko crveno penušavo vino Brachetto d’Acqui kao i bogati nemački rizling Spätlese.

Umereno nisku kategoriju sa sadržajem od 10 – 11,5 % alkohola čine najčešće penušava vina tipa prosecco, kao i ona gde se grožđe zbog svežine bere nešto ranije ili potiču iz hladnijih regiona. Muskadet se i ovde priključio kao granični slučaj, a slede ga lambrusko, soave, pino griđo, austrijski Grüner Veltliner, kao i pojedine etikete sovinjon blana iz doline Loare. A kod nas bagrina.

nivo alkohola u vinu

U vina srednje jačine ubrajaju se ona koja dostižu do 13,5 % alkohola i to je svakako okvir u kome prepoznajemo najveći broj sorti i etiketa, kao i segment prema kome se u Evropi i Novom svetu određuje osnovna zapremina sipanja „jedne čaše“ u restoranu. Svi bordoški blendovi, vodeće sorte Burgundije, šampanjac, božole, kjanti, barbera, roze vina, rizlinzi, sovinjoni, pino griđo i pino noar, gotovo sve što vam pada na pamet od belih sorti, pa i prokupac, morava, tamjanika, frankovka. Treba znati, vina sa višim procentom alkohola u ovoj kategoriji odlikuju se većom punoćom i bogatijim aromatskim kompleksom, a najčešće i dužom završnicom.

Umereno visoka kategorija 13,5 – 15 % najčešće otkriva vina iz toplijih regija gde se više šećera pretvori u alkohol. U svetu su to vina iz Argentine, Australije, Španije, južne Italije i pripadajućih ostrva. Tipični predstavnici su širaz, šardone, vionje, grenaš, južnoafrički pinotaž, zinfandel ili kratošija, kaberne, merlo, pti sira i pino noar iz Kalifornije, malbek, italijanske perjanice barolo, Amarone della Valpolicella, Brunello di Montalcino, Nero d’Avola, kao i čuvena francuska vina Châteauneuf-du-Pape. A kod nas kadarka, traminac i tamjanike iz nešto kasnije berbe, na primer.

Konačno, superteškaši, neki prirodni, drugi sa dodatim alkoholom koji može biti vinski destilat ili ugušćeni grožđani sok u cilju očuvanja aroma tokom veoma dugog odležavanja i čuvanja ovih vina. I dok u ovu kategoriju 15+ % spadaju porto, marsala, madeira i šeri kao pojačana i često aromatizovana vina, možda bi fokus trebao biti na onima koja svoju nadnaravnu snagu crpu direktno iz teroara, sorte, podloge i klime (pa i tehnologije izrade) na kojoj uspevaju. Uz Australiju i recimo Kaliforniju ili Siciliju, nama najbliži primer ovih snagatora je svakako Severna Makedonija i Dalmacija (mada ima toga i u Srbiji) gde ne samo plavac mali već i kaberne, merlo ili vranac lako doskoče do 18% alkohola. U svetu se ova kategorija najčešće odnosi na australijski širaz, grenaš, američki zinfandel ili sortu Mourvèdre, na brojne kasne berbe, pa i aromatizovano vino vermut.

alkoh u vinu

I ne zaboravite: stara izreka kaže da se žena za godine, i vino za alkohol ne pita, a da je u vinu najbitniji balans, što znači da alkohol ne štrči, ne grebe, ne peče, ne osujećuje arome. A koliko će ga biti u vama nakon konzumiranja vina, vi odgovorno odlučujete. I to je valjda ta čuvena „istina“ koju u vinu svi pronalaze.

A onda druga istina, sa početka ove priče, da li je fer sipati u iste čaše istu količinu vina konzumentu? Nepisano pravilo nagoveštava da dame piju jednu čašu vina tokom večeri a gospoda dve. Tu se podrazumeva da jedno standardno „pićence“ sadrži 12 % alkohola, ali ako pijete porto ili pomenuti Thunderbird, količinu unosa treba podeliti sa dva, dok slabijeg vina možete nasuti i više od zamišljene linije. Izbor je na vama.

Krivi su tehnolozi

U svetu vina naizgled je trend da se nivo alkohola smanjuje. Iako neki misle da je to iz zdravstvenih razloga, da je pomodno, ne. To je odgovor na povećanu koncentraciju alkohola kod brojnih etiketa u poslednjih nekoliko decenija. Prvo što će neki pomisliti da je uzrok ovome globalno zagrevanje i višak šećera u sirovini. I opet ne! Krivi su tehnolozi, zapravo tehnologija koja to omogućava. Jer do pedesetih godina prošlog veka kvasci u vinu nisu bili sposobni da prežive i rade na više od 13.5 % alkohola u vinu pa bi došlo do prekida pretvaranja šećera u alkohol te bi se razvile bakterije i nastala oksidacija vina. Ali kvasci razvijeni u savremenoj tehnologiji „isteraju“ i vino sa 16.5 % alkohola!

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama