Dnevnik kabernea frank

Možda je odgovor u činjenici da je kaberne fran uglavnom bio sastavni deo čuvene bordoške crvene kupaže i kao takav u zavetrini iza daleko popularnijih kaberne sovinjona i merloa. Što je prava šteta jer je reč o sorti koja daje idealna sortna gastronomska vina, savršena za uparivanje sa hranom. Uglavnom srednjeg tela, srednjeg i nešto većeg naboja kiselina i tanina, kaberne fran je vrhunska “vodica za ispiranje usta”. Naravno, u pozitivnom smislu, sa idejom da se može izboriti sa ma kako jakim ukusima mesa i sosa, prvenstveno zbog slasne arome jagode, babure, belog bibera, i crvene tucane ili čili paprike kojom ova vina često obiluju.

To što je maltene tek nedavno krenulo “otkrivanje” sorte koja originalno teritorijalno poreklo, prema najnovijim saznanjima, vodi iz francuske Baskije, možemo posmatrati i kao žrtvu generacijske smene tipa “dete nadmašilo roditelja”. Genetski posmatrano, on je otac kaberne sovinjona, gde je mama, sovinjon blan. Klasičan slučaj dvojnog prezimena, kaberne - sovinjon a ukrštanje se odigralo sredinom XVII veka u Bordou.

Francuska jeste danas najveći proizvođač kaberne frana, kao grožđa i kao vina gde su sa “desne obale” posebno kvalitetne kupaže kaberne frana i merloa, dok su se za sortnu varijantu specijalizovali vinari iz doline Loare sa najpoznatijim apelacijama Činon (Chinon) i Burgil (Bourgueil).

Najbolja vina iz Činona karakteriše miris pečenih crvenih paprika, halapenjo papričica, jagoda, malina i vlažnog šljunka. Uz umerene kiseline i tanine, osetićete ukus višanja, dimljenog paradajza, origana slatke tucane paprike. Nepce će brzo reagovati na nadražaje ali završnica nije preterano duga.

No za razliku od francuskih vina gde treba tražiti ona odležala 3 - 5 godina sa naznakama dima i suvog voća u finišu, najširi dijapazon utisaka ostaviće kaberne fran sa drugih područja. Ukoliko volite zeljasti, herbalan ukus ovog vina treba ga potražiti u retkom baskijskom vinu Hondarribi Beltza (predak frana) ili čileanskom crvenom vinu Carménère, što zapravo sve jesu sorte, poput kaberne sovinjona, kojima je “veliki tata” fran najbliži rođak.

I pošto smo već pomenuli uparivanje sa hranom, prvo ono najvažnije: zahvaljujući srednjem telu tj pitkosti i solidnim kiselinama odgovaraju mu čak i namirnice bazirane na paradajzu, sosovi na bazi sirćeta, razna veganska hrana. A tu je najbitnije otkriti koje mu povrćke i začini odgovaraju, naš predlog: sočivo, crveni pasulj, grašak, pečena paprika, pečurke, patlidžani, spanać, praziluk, paradajz, rukola, origano, kadulja, timijan, ruzmarin, korijander, sve vrste paprike i bibera. Jednom rečju, idealno vino za pizzu i BBQ (roštilj).

Pre nego što pređemo na geografski pregled vina od sorte kaberne fran, nudimo par preporuka. Ukoliko planirate da ga čuvate u polici, pet do sedam godina je optimalan period, dok vrhunsko vino ove sorte, visokih kiselina i osetnih tanina, bez problema odležava deset-petnaest godina u boci.

Takođe, kako dobar fran ne bi pomešali sa solidnim svakodnevnim vinom, poželjno ga je dekantirati oko pola sata da razvije baš sve svoje, često u dubini skrivene začine.

Pritom, dosta se razlikuju vina iz toplih i hladnih predela u kojima se uzgaja kaberne fran, ukupno na nešto više od 53.000 hektara širom sveta.

Uz Francusku koja spada u “hladnije uzgajivače”, Toskana je poznata po “toplom” kaberne franu i kao drugi po količinama proizvođač. I dok najveća masa ovih vina stiže iz Friulia i Venecije Đulije, Toskana se proslavila franom u svojim supertoskancima kao što je Tignanello, ali u ovom je frana samo 5%. To su inače bogata vina zrelih aroma, podatna za piće i sa nezaboravnim aromama crnih bobica, kokosa, crvene paprike sa prstohvatom krede. Moka, cimet, šljiva u završnici često su rezultat odležavanja u francuskom hrastu kako bi se pojačali tanini, telo i raskoš vina. Bolji primerci u Italiji koštaju između 50 i 80 evra po boci, kod nas znatno više.

Vilanji na jugu Mađarske (u oblasti Baranya), snagu i toplinu svojih kaberne fran vina duguje specijalnom položaju južno od brda Villányi-Hegység koje, ispunjeno najverovatnije nekakvim rudama čini dodatni akumulator isijavanja toplote zbog čega su ova vina izuzetno ekstraktna, zrela i bogata. Svilenih tanina, kompleksna, sa izraženim kiselinama, jako dugom završnicom, mogućnošću odležavanja i, nadasve ukusna. Jedini problem sa njima je - izuzetno niska cena u odnosu na kvalitet, što zna svako ko je probao proizvode vinarija Gere ili Bock, te brojnih drugih proizvođača iz vinskog sela Vilanji i okoline.

U SAD se dobri sortni primerci uzgajaju u vreloj Kaliforniji, ali oni najbolji  izuzetno voćni sreću se u oblasti planine Sijera u Nevadi, vinogorju pod nazivom Sierra Foothills. Slatke arome jagoda i malina, nane i tostiranih halapenjo papričica prethodnica su zaokruženom ukusu sa naznakama čokolade i kvasca iz čuvenog po aromama američkog drveta. Za razliku od Toskane, dobar fran ovde staje između 10 i 15 dolara.

Još jedan vrući teroar je dolina Kolčaga (Colchagua) u Čileu. Ovde samo mali deo kaberne frana spasu da ne ode u bordoške kupaže. Iako je klima vrela i sunčana, hladan vetar sa Anda i pacifička strujanja vazduha podižu nivo kiselina u vinima dajući im svežinu i eleganciju zbog čega podsećaju na vina hladnijih predela dok su vodeće na nosu arome crnih trešanja, čokolade i zelenog bibera. Ukus je svež, mešavina prijatnih kiselina i voćnih bobica a u završnici se često oseća korišćeno drvo. Bogatiji i zreliji fran stiže iz Kolčage i doline Maule, dok elegantije etikete potiču iz doline Kazablanka i Kačapoala. Vrhunski fran ovde staje oko 25 dolara.

Na listi najvećih proizvođača nalaze se još Južna Afrika, Španija (Katalonija), Kanada, Argentina, a nešto manje Australija, Kina, Urugvaj, Brazil, Novi Zeland, pa i neposredni komšiluk, u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj. A Srbija?

Koliko je kaberne fran zastupljen u nekim od najboljih domaćih rozea ili crvenih kupaža, vinoljupcima najčešće nije poznato (koga još zanima sastav kupaže). Ali pojedina takva vina zapravo su postala omiljena baš zbog dodatog frana ili čak i vodeće uloge u njima. Takvo je recimo vino vinarije Radovanović, Franc Cabernet Sauvignon Barrique koje kupci u velikom broju traže najčešće kao Kaberne. Kao jedan od retkih proizvođača ove sorte dugo je bio poznat subotički DiBonis čiji je DiFranc redovno oduševljavao žiri na brojnim domaćim sajmovima sve dok na scenu nije izašla garažna vinarija sa Fruške gore Chichateau i ponudila primerke koje je tržište momentalno prigrlilo, roze Chichateau Pink Punk i crvenu atiketu Fabula Mala Crvena. U roze varijanti ističe se Trijumf Roze Aleksandrović, a u crvenoj Temet Ergo, ili Komuna Cabernet Franc, kao i biodinamička varijanta McC Cabernet Franc Cabernet Sauvignon.

Od manjih vinarija treba pomenuti pristupačno vino vinarije Mrđanin, dok kao šlag na torti gravitira najskuplje domaće vino, kaberne fran, sa dodatkom kaberne sovinjona i merloa iz vinarije Temet, Dobra Godina.

No iz dana u dan, na tržištu se nižu novi primerci koje zbog sve boljeg kvaliteta iskreno preporučujemo da otkrivate.