Kako nas vino čini srećnim?

Međutim, iza ove pojave zaista postoji naučno objašnjenje. U pokušaju da saznaju kako se tačno dopamin, takozvani „hormon sreće“, ponaša tokom ispijanja alkohola, naučnici s univerziteta Ilinois su u „Čikaškom centru za istraživanje alkohola u svojstvu epigenetike“, posvetili naročitu pažnju ulozi proteina u ventralno tegmalnom području u mozgu (VTP), odakle se ispušta dopamin koji je induciran od strane alkohola. Testovi su ukazali na to da se alkohol vezuje za specifični protein nazvan KCNK13, koji dalje aktivira VTP, što rezultuje ispuštanjem dopamina.

Tokom testova sprovedenih na laboratorijskim miševima kojima su genetski smanjili procenat proteina KCNK13 za 15 %, pokazalo se da su, kako bi nadoknadali nedostatak alkoholnog dopamina, miševi povećali unos alkohola za 20 posto! Za sada nije sasvim sigurno da li bi smanjenje gorepomenutog proteina kod ljudi dovelo do istog rezultata, ali je logično pretpostaviti da bi neko sa manjom količinom proteina KCNK13 u mozgu bio skloniji da popije više od onih sa većom količinom tog proteina. Takođe, nije sasvim poznato šta tačno određuje količinu tog proteina kod individue, mada se smatra da je verovatno u pitanju nasledna osobina.

Kako se ovo odnosi na vino? Tokom daljeg istraživanja, otkriveno je da polifenolsko jedinjenje pod imenom resveratrol, koje se nalazi u crvenom vinu, ima raznolike dobrobiti po zdravlje – između ostalog poseduje potencijal da spreči rak pluća. U ovom slučaju se za pojedina vina može bukvalno reći da su toliko dobra da leče rak.

Tu, doduše, postoji mala začkoljica. Resvaratrol nema nikakav uticaj na pluća kada se unosi kroz usta, već isključivo prilikom udisanja ovog jedinjenja. Imajte to na umu kada sledeći put budete mirisali vino, pre nego što otpijete gutljaj!

Pored toga, tu je i pitanje memorije. Svi pamtimo pojedine trenutke kada smo uz čašu vina seli sa prijateljima. Neusmnjivo da je vino u tim trenucima upotpunilo raspoloženje, ali ono čega možda nismo bili svesni jeste da je upravo prisustvo tih nekoliko čaša vina uticalo na način na koji smo te trenutke upamtili mnogo godina kasnije. Testiranjem na voćnim mušicama, koje reaguju na alkohol vrlo slično ljudima, saznalo se da alkohol povećava aktivnost u izvesnim ćelijskim vezama u mozgu i time pokreće određenu lančanu reakciju.

Pre svega, utiče na receptor, kao što je dopamin-2, koji igra bitnu ulogu u tome da li će sećanje biti negativno ili pozitivno. Osim toga, otkriveno je da unošenje manje doze alkohola pravi kratkotrajan efekat u ćelijskim vezama, dok veće konzumiranje ima duže delovanje. Drugim rečima, sećanja se dugo vremena mogu činiti boljim nego što zapravo jesu.

Kao propratni efekat, u istraživanju objavljenom u naučnom časopisu „Neuron“, otkriveno je da upravo ta memorija otvaranja nove flaše ili držanja čaše u ruci može uticati na žudnju za alkoholom u budućnosti. Tako da, na kraju, možda je šardone koji ste pili zaslužniji za lepo sećanje nego društvo u kome ste se zatekli! S druge strane, ne moramo biti cinični. Verovatnije je da je već dobar trenutak jednostavno učinio boljim u retrospektivi.