Zašto volimo merlo

Iako mu generalno manjka punoća i intenzitet kaberne sovinjona, naglašene voćne arome, srednji nivo tanina i izbalansirane kiseline čine da se lako uparuje sa širokim asortimanom hrane, od one iz dubokog tanjira pa do vrhunske gastronomije. Uz to, ako se ostave po strani ekstremi, merlo je po pravilu cenovno pristupačniji od kabernea. Naravno, kad govorimo o „bestbaj“ varijantama, ne govorimo o merloima s etiketom Petrus, po nekima najboljem i verovatno najskupljem vinu na svetu, koje u srpskim vinotekama dostiže cenu i od preko 400.000 dinara po boci!

Merlo (na regionalnom francuskom dijalektu prevodi se kao „mali kos“) druga je najčešće uzgajana sorta grožđa na svetu, odmah posle kaberne sovinjona. Ukoliko se posmatra DNK analiza mogu se uočiti bliske veze s kaberne franom, koji se smatra „ocem“ merloa, dok je ulogu „majke“ odigrala stara i retka sorta Magdaleine Noire des Charentes. Kada smo kod rodbinskih veza, zanimljivo je znati da je merlo u srodstvu i sa sortom karmenere i to u tolikoj meri da su iz Čilea sve do sredine devedesetih godina prošlog veka ogromne količine karmenerea izvozili pod etiketom Merlot!

Iskusan vinogradar će potvrditi: Merlo je dosta rodna sorta, ali ako mu rod ne smanjite drastično od kvaliteta vina se nećete naročito ovajditi. Merlo nosi sa sobom dosta zanimljivosti, kao prvo lako prepoznavanje na blajnd testu. Njegovu izrazitu voćnost teško je sakriti, ali ova sorta je prilično osetljiva na svetlost, pa u ne tako starom vinu već možete prepoznati braonkasti krug po ivici čaše.

Ovu sortu odlikuju prepoznatljive arome trešnje, šljive, maline, čokolade, kedra i duvana. Kao srednje puno vino, obično pada na središte vinskog spektra, sa srednjim nivoom tanina, kiselina i alkohola. Pojedini merloi, poput onih koji odstoje u buradima od američkog hrasta, punijeg su tela i intenzivnijih aroma, te su po ukusu veoma približni kaberne sovinjonu. Zahvaljujući ovim odlikama, merlo je u Italiji stekao veliku popularnost u stvaranju svetski slavnih kupaža, supertoskanaca. To je otišlo dotle da je jedna od popularnih vinskih tura na Apeninskom poluostrvu duž reke Isonzo dobila naziv Strada del Merlot (Ulica merloa).

Izuzetni merloi iz okoline Smedereva, Zapis crveni Janko o Merlot Terroire Jeremić

Što se Srbije tiče, to je sorta koja je poslednjih godina (uz prokupac) dobila možda i najviše na popularnosti, a bogami i na kvalitetu. Ovo se posebno odnosi na merloe iz okoline Smedereva, Merlot Terroire 2015 Jeremić i Zapis crveni 2016 Janko, a tu su zatim i merloi nastali u manjim podrumima centralne Srbije, kao što su Izba i Milanov Podrum. Zahvaljujući najviše ovim vinarijama, merlo je u Srbiji prestao da ima tretman „zgodne sorte koja kupažama donosi voćnost, eleganciju i nešto tela“. To potvrđuju i merloi Trag vinarije Despotika, pa Merlot od Deurića, zatim onaj iz vinarije Do Kraja Sveta...

Popularnost merloa u Srbiji raste, vino Trag iz vinariej Despotika

Bez mnogo dileme jedan od najboljih merloa u regionu stiže iz Makedonije s etiketom Signature Merlot Grand Reserva 2012 vinarije Chateau Kamnik, čija cena dostiže pomalo vrtoglavih 20.000 dinara, međutim i pet puta jeftiniji Merlot Single Vineyard iz iste vinarije može da posluži kao dobra referenca visokih dometa ove sorte, baš kao i onaj s etiketom Axios iz vinarije Stobi.

Neki od najboljih primera merloa u regionu dolaze iz Makedonije, Axios iz vinarije Stobi

Odličnu reputaciju ima i merlo Izba manastira Tvrdoš, a tu su i slovenački Merlot Opoka vinarije Simčič, pa Ščurekov Merlot... U suštini, danas ćete teško pogrešiti koji god od pomenutih merloa odaberete, a za stolom ovo vino savršeno se uparuje sa ćuretinom, svinjetinom, korenastim povrćem i jelima poput gulaša. S druge strane, ne bi trebalo da ga kombinujete sa ribom, zelenim povrćem jer bi lako mogao da „pregazi“ ukus hrane, baš kao ni sa jako začinjenim jelima koji će „pregaziti“ njega!