Garažni pokret vinskog otpora

Garažni pokret vinskog otpora

Šta je to garažna vinarija? Ko su garažisti, da li su to samo ljudi koji nemaju novca za bolje i veće prostore u kojima će raditi svoja vina, ili je jednostavno reč o drugoj vrsti vinske emocije i erudicije?

Odgovore na ova pitanja pokušali smo da dobijemo od Đorđa Stojšića, jednog od vlasnika verovatno najpoznatije srpske garažne vinarije Chichateau iz fruškogorskog mestašceta Šišatovac.  

 DSC0206Garžisti su poput vrhunskih zanatlija, Đorđe Stojšić

- Château Le Pin u Pomerolu jedna je od najpoznatijih garažnih vinarija u svetu, praktično je rodonačelnik tog vinskog pokreta. Njegovi vlasnici, Belgijanci Marsel i Žerar Tijenpon imaju dva hektara vinograda i prave oko 5.000 boca godišnje, isto koliko i kada su počinjali proizvodnju krajem sedamdesetih u podrumu stare kuće na imanju. Ali, tada niko nije znao za njih, sve dok im Robert Parker i njemu slični nisu počeli da daju visoke ocene za vina – priča Đorđe, ukazujući na to da su „garažisti“ strasni vinari koji pre svega teže autentičnom vrhunskom proizvodu.

chateau le pinChâteau Le Pin je danas moderan objekat

Da je u pitanju prava strast, govori slučaj Engleza Džontana Maltosa, koji je u jednom trenutku prodao sve što je imao kako bi sakupio pare i kupio maleni posed u Bordou iz kojeg će nastati danas poznata garažna vinarija Château Teyssier.

Jonathan MaltusProdao sve što je imao kako bi u Bordou pokrenuo vinariju, Džontan Maltos vlasnik je Château Teyssier

Za razvoj pokreta garažnih vinarija veoma je značajan i Žan-Luk Tunevan, koji je 1989. godine takođe došao u Bordo i zajedno sa Mjuriel Andro osnovao Château Valandraud. To se odigralo na jednom hektaru zemljišta u Sent Emilionu, koje je 2012. godine promovisano u apelacionu kategoriju Premier Grand Cru. Iako je „garažnih vina“ bilo na tržištu i nekoliko godina ranije, prekretnicu u toj priči načinila je ocena Roberta Parkera, kad je berbu 1995. godine iz Valandroa ocenio bolje nego čuvenu etiketu Petrus! Gotovo istog trenutka cene garažnih vina skočile su u nebo, a trošne farmerske kućice, njihovi gotovo neuslovni podrumi, pa i slabo dihtovane garaže prešle su u fokus nobl vinoljubačke publike francuskog vinskog centra sveta.

Jean Luc ThunevinŽan-Luk Tunevan iz Château Valandraud jedan je od legendarnih pionira garažista

Kada je Robert Parker berbu 1995. godine iz Valandroa ocenio bolje nego čuvenu etiketu Petrus, cene garažnih vina skočile su u nebo!Što se naziva „garažisti“ i „garažna vina“ tiče, zasluge idu francuskim piscima Nikolasu Bejbiju i tada vodećem vinskom kritičaru Francuske, Mišel Betanu. Sa druge strane okeana, u Americi se nakon decenije kašnjenja u odnosu na Francusku, garažni pokret skoncentrisao u Kaliforniji i kulminirao okupljanjem na neprofitnom Garagiste festivalu u gradu Paso Robles 2011. godine. Od tad se ovakvi festivali održavaju svakog novembra, a računa se da u Kaliforniji ima više od 120 pojedinaca koji rade prosečno između šest i dvanaest hiljada boca vrhunskog vina. Jednu „garažu“ kao svojevrsnu ispostavu danas  poseduje i čuvena gigantska vinarija E&J Gallo, a čak se u Kaliforniji prepoznaje poseban garažni stil vina. Uglavnom se rade bordoške kupaže, veoma voćne i lagane na nosu, a opet zahtevne, pune kože i zemljanih nota na nepcu.

Ali, šta kažu protivnici uzdizanja „garažiranja“ na pijedestal?

Čuveni vinski ekspert Stiven Sparier i veliki broj obožavalaca Starog sveta, posebno vina iz Bordoa, smatra da je priča o „garaži“ priča o kultu, nečem što je izmišljeno da se skrene pažnja sa tradicionalno prepoznatih terroir vina najviše svetske klase. Praktično, borba za određeni deo kolača slave, kao i da su ta vina namenjena više kolekcionarima a manje pravim ljubiteljima vina.

bad boyUz kvalitet vina ceni se i originalnost etiketa, Bad Boy vinarije Château Valandraud

- Poenta kod garažista je to što su u Bordou vinogradi veoma skupi, pa su ljudi kupovali male posede i još manje vinarije, bukvalno u garažama pokušavali da naprave vino – objašnjava Stojšić. –  Ispostavilo se da su oni najbolji dokaz tvrdnje da vrhunsko vino nije rezultat vinarije već vinograda. Ako imaš dobar vinograd i znaš šta radiš u njemu, sva oprema preko toga nije preko potrebna. Garažisti su uspeli da dobiju 100/100 poena kod najčuvenijih vinskih noseva, a ta priča je upravo dobra za nas male vinare globalno, jer je vinski biznis jedini gde ti novac ne znači ništa. Znači vinograd i znači vreme koje je on potrošio da stasa. Ja u Šišatovcu imam tri hektara i garažu, a neko ima sto miliona evra, ali to uopšte ne znači da može da napravi bolje vino od mene. Ne postoji oprema koja će mu to omogućiti ako vinograd nije taj koji jeste. U Château Le Pin imaju barik buriće i muljaču kao što je ova moja u garaži, imaju jednu pneumatsku presu i tankove od izolovanog inoksa. Oprema verovatno lošija nego što je ima pedeset posto vinarija u Srbiji, međutim njihova vina u anprimeru koštaju... Evo, izašli su sada na tržište sa cenom od 1.500 evra po boci! Skuplji su od Petrusa. Ponavljam, tema priče je u vinogradu.

Ako imaš dobar vinograd i znaš šta radiš u njemu, sva oprema preko toga nije preko potrebna.Iz ove priče na prvi pogled može da se stavi znak jednakosti između pojma garaže i teroara uz nepobitnu činjenicu da su vinar i njegova filozofija zapravo ono nešto što čini osnovicu pojma garažnih vina ili vin de garage?

No ako činjenice stavimo na sto ubrzo ćemo skrenuti u slepu ulicu. Neki koji su bili u takvim vinarijama tvrde da oprema uopšte i nije tako loša ili zastarela, naprotiv! Mali vinograd, mala proizvodnja, specifična estetika brenda, visoka cena i kvalitet završnog proizvoda, to da. Specifičnost proizvođača, šta još? U Americi čak imaju i „meru za garažu“, pa se garažistom može zvati samo onaj koji proizvodi maksimalno do 1.200 sanduka ili 14.400 boca (10.800 litara vina).

Plavinci dron previewSrpska vinska garaža, vinarija Plavinci nadomak Grocke

Plavinci: 
Vinarski san u malom

A koje bi srpske vinarije mogle da ponesu naziv garažne, uz već pomenuti Chichateau? Možda Bjelica, Botunjac, Čokot, Tri Međe i oblak, Izba Jovanović, Milanov podrum, Patkov vinograd... Po velikom broju karakteristika ovo jesu garažne vinarije jer proizvode malo, ali izvanrednih vina, imaju zanimljive etikete i „isteruju“ neku svoju priču. Sortnu, anti-protivnu određenim tehnološkim postupcima, tržišno ponekad kontraproduktivnu. Pa opet, neke su zbilja male i u garaži, sa jednom ili dve etikete, druge se mere i sa više desetina hiljada litara u podrumu. Ili velikoj garaži…

- Možda odgovor nije u hiljadama litara već načinu rada, mada bi proizvodnja do nekih 30 ili 40 hiljada litara trebalo da bude plafon za garažnu vinariju. Sve preko toga je zasigurno druga priča, ali suština je da garažna vinarija predstavlja nešto gde se vino pravi isključivo kao ručni rad. Garažista je kao neki knjigovezac, jorgandžija, manirista, jednom rečju zanatlija. Gde se o svakoj boci, dizajnu i ostalome vodi posebna pažnja, skidaš prinos grožđu, ideš na kilo ploda po čokotu, paziš, otvaraš četvoro očiju u maceraciji... Ukratko, izvlačiš maksimum sa malog poseda.

najpoznatije garazne vinarije
Najpoznatije garažne vinarije u Bordou prodaju svoja vina i po 1.500 evra za bocu

U priči o garaži moramo na kraju definitivno da izdiferenciramo još jednu činjenicu: mala vinarija nije isto što i garažna, jer ima malih vinarija koje proizvode loša vina. Umetnost je dobiti dobar „đus“ u vinogradu i tu važi ona jedna izreka: nema loših godina, ima samo loših vinogradara. Takođe, danas svako može da kupi kvasac, da sipa u vino nešto super, ali garažisti u svom vinu ne pričaju na taj način jer pravi garažni vinar je, kako shvatamo, onaj ko proizvodi malo, ali proizvodi vrhunski. I to su ljudi koje kad pitaš o vinariji, očito je da nemaju neku priču. Ali zato mogu do sutra da govore o svom vinogradu.

Tri međe i oblak,
o tašti da i ne govorimo!

Ima li udruženja garažista u regionu, pitamo Đorđa?

- Iskreno, žao mi je što se o garažistima kao pokretu kod nas malo zna i još manje priča. Oni jednostavno nisu diferencirani, ljudi otprilike znaju šta je, o čemu je reč, ali niko još dosad nije materiju sistematizovao. Znam nekoliko njih u Istri koji za sebe kažu da su garažisti, ali… Možeš ti da radiš vina u garaži, ali ako ih prodaješ u plastičnim balonima to je onda nešto sasvim drugo.

Garaža (ni)je mrtva

I dok se u Americi garažna priča tek razvijala, francuski začetnici pokreta Žan-Luk Tunevin i Fransoa Mitjavil su 2007. godine zvanično obznanili da taj pravac zapravo nema budućnost i odrekli ga se. Žan-Luk je garažiste pritom opisao kao ljude koji sopstveni manjak novca da kupe bolje vinograde upotrebom tehnologije pretvaraju u prednost dokazujući da marketing može da pobedi teroar. Mnogi su se priklonili tom mišljenju, ali neki novi garažisti danas dokazuju da je pokret zapravo Feniks koji ponovo privlači pažnju istinskih vinoljubaca.

Foto: Ivana Čutura i arhiva

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama