Kraj misterije krokana

Kraj misterije krokana

Krokan, vino od sorte muskat krokan, „kraljevsko vino“ su ga zvali, pili ga carevi, Tito, a i Putin je kažu u njemu uživao.

Vino Krokan postoji i danas. Ima ga u vinotekama, pa i u trgovinskim lancima, cena je od nekadašnjih 1.000 dinara, što je tad zbilja bilo dosta za srpsko vino, u poslednjih desetak godina porasla za nekih 70 procenata, ali i dalje svi koji su ga probali i probaju, govore u superlativima i sa blagom dozom strahopoštovanja o njemu. Ne toliko zbog kvaliteta ili prosečnih jedanaest procenata alkohola koji nosi, već iz obzira na istoriju i misteriju oko ovog vina ali i zbog seni onih koji su ga pre njih pili i kojima je vino bilo namenjeno.

4. dvor rohonciOronulo zdanje dvora Rohonci, a potencijalna atrakcija vinskog turizma

Sorta muskat krokan bez svake sumnje nosi veo misterije u sebi. Kraj Novog Bečeja, tu gde je Tisa promenila tok, između nje i mrtvaje stvorilo se Biserno ostrvo na kome je krajem XIX veka, u doba Austrougarske, izvesni grof Rohoncije posadio sortu za koju neki tvrde da je stigla iz Francuske, a drugi iz Alžira. Svestan kvaliteta grožđa, grof je lozu tad posadio i na brojnim drugim lokacijama širom Evrope.

Iako podložan bolestima, osetljiv prema sivoj plesni i niskim temperaturama, muskat krokan je divno zaseo na nekih petnaest hektara vrlo plodne podloge Bisernog ostrva. Poseban efekat na razvoj loze imao je refleks sunčevih zraka sa reke i izraziti mikrolokalitet. Nakon doba filoksere, kada je devedeset procenata svetskih vinograda uništeno i kad se krenulo u obnavljanje sorti, ispostavilo se da muskat nema nameru da se bilo gde održi osim na grofovskom posedu. Krajnje autentično vino grof je od tad kao poklon slao na razne evropske dvorove, prijateljima, poznatim političarima, bogatašima, gradeći izuzetno prepoznatljiv brend. Karton ovog egzotičnog proizvoda, kao znak pažnje, poštovanja ali i prestiža, neki procenjuju da bi danas dostigao sumu od oko hiljadu evra.

biserno ostrvo

U izgradnji imidža plasirana je i legenda prema kojoj je grof Rohonci, čuveni uzgajivač voća i povrća tog vremena, ali i strastven kockar, poželeo jedne noći da ponizi kolegu ali i ljutog rivala grofa Mikloša. Mikloš se hvalio izuzetnim merloom koji je uzgojio, a Rohonci je predložio da će mu dati dva vrana konja ukoliko dogodine ne uzgoji kvalitetniju lozu. Očito da je imao keca u rukavu, jer je naredne jeseni izmuljano čudesno vino Krokan, prvi put tog kvaliteta u poznatoj vinskoj istoriji. Rohonci ne samo da je sačuvao konje već je stekao siguran adut u komunikaciji sa svim evropskim dvorovima i krunisanim glavama. Mnogo godina docnije, grofovsko imanje je prešlo u društvenu svojinu, a Krokan u odaje predsednika Tita i njegovih najbližih saradnika.

Konačno, najtužniji deo priče nastupa krajem dvadesetog veka kad bi ova, danas bukvalno autohtona srpska sorta (jer je nema više nigde osim u Srbiji, tvrde) trebala da bude ponos domaćeg teroara i vinarstva. Po sistemu „pas nit’ kosku glođe, nit’je drugom daje“, o muskat krokan i još postojećih osamnaest hektara zasada se otimaju brojna pravna i fizička lica uključujući i državu. Složni u ideji da krokan po svaku cenu treba očuvati, razvlače ga po sudovima već gotovo dve decenije dok na Bisernom ostrvu propada imanje, grofovska kuća, a briga o vinogradu i proizvodnji vina i loze od krokana svedena je na borbu za opstanak.

2 ivica stojanovicIvica Stojanović sa čašom fruškogorskog vranca: Nema posebne tajne, kako je svešteniku uspelo na ovom teroaru da uzgoji muskat krokan, tako je i meni

U suštini, sve deluje veoma jednostavno i nerešivo. Jedna strana je prva zakupila žig, pravo korišćenja imena i prodaje, tvrdi da je revitalizovala ime „krokan“ u svetu. Druga je pokušala to da ospori pošto brine o vinogradima, proizvodi vino i ima zakup celokupnog imanja još dugi niz godina. Konačno, imanje je u vlasništvu države koja je, kako kažu olako prodala prava žiga (brenda) pre gotovo dve decenije. Da sve bude još uzbudljivije, sa idejom restitucije, iz mraka evropskog nobl sveta izronili su naslednici grofa Rohoncija i traže dedovinu a kako stvari sa domaćim zakonodavstvom stoje, nema razloga da im Biserno ostrvo sve zajedno sa nasadima muskat krokana i pripadajućim kamatama za decenije iskorišćavanja ne zapakujemo, predamo i pritom mašemo na rastanku.

No, da li se to pojavljuje svetlo na kraju tunela? U fruškogorskim, tačnije Slankamenačkim vinogradima nalaze se parcele somelijera, vođe ansambla Vinodulija, a danas vrednog vinskog pregaoca i inovatora Ivice Stojanovića. Njegovo veoma zapaženo vino Fruškogorski Krokan - Tamjanika uzbudilo je duhove pitanjem: otkuda mu krokan muskat?

Ne, nije prevara, tabu je srušen, muskat krokan uspeva i van Bisernog ostrva. I dok posmatramo tablu mlade loze od ove sorte, priča se lagano pojašnjava.

- Ne možemo reći da je poreklo krokana iz Srbije, ali stoji priča da je bio najbolji odatle - kaže Stojanović. - Pokušavali su nakon filoksere da ga zasade na razne lokacije ali bezuspešno, tako da danas jeste naša autohtona sorta jer ga ima samo na Bisernom ostrvu. I ovde…

1 nasad muskat krokan slankamen4Nasad mladog muskat krokana Ivice Stojanovića

Ivica se slaže da naučno nikad nije objašnjeno zbog čega ne uspeva na drugim mestima van ostrva, ali otkriva da je, pre nekih desetak godina izvesni sveštenik iz Inđije Borko, sarađivao sa Bisernim ostrvom. Uzeo je tad kalemove krokana i pokušao da ih implementira u oblasti Krčedina na par lokacija iako su ga svi zdušno uveravali da nema potrebe, ni svrhe da pokušava. Međutim grožđe se primilo, počelo da rađa. On je kao sveštenik radio vino samo za svoje potrebe, ali je nekoliko poslednjih godina pomalo posustao. Uostalom, 2014. je bila jako loša pa je uradio samo lozu od te sorte i konačno prošle godine prodao malo grožđa Stojanoviću, a potom i rekao: Evo tebi vinograd, brini se.

Na potezu malo manjem od hektara nalazi se zdrav muskat krokan. U međuvremenu je Ivica uzeo lastare, nakalemio, primilo se i to, pa sad ima još 2.000 čokota mladog krokana koji će dati rod dogodine. Iako je osetljiv na bolesti, Stojanović sa njim zasad nema problema.

- Ovaj deo priče jako je bitan, pogotovo sad kad je sve bankrotiralo na ostrvu, a posebno ukoliko naslednici Rohoncija dobiju dedovinu. Bar će tako i nama muskat krokana ostati… - veli on dok nam sipa mirišljavu kupažu. Praktično, nije ni bilo potrebe da se tamjanika navodi kao sastojak blenda jer je ima svega deset procenata i to onako, izmešane u vinogradu.

3 krokan tamjanika stojanovic

Za kraj ostaje činjenica da je ovaj vinar napravio i oranž varijantu muskat krokana na način kako se proizvode organska vina. Korišćena je tehnologija proizvodnje crvenih, a oranž je 25 dana bio u dodiru sa pokožicom. Boja je dosta tamnija od reduktivne varijante, sve je punije, izražajnije, ozbiljan je koncentrat aroma, a vino jako miriše na grožđe.

- Bukvalno je grožđe muljano kao da je kaberne. Što bi Dalmatinci rekli - čista žutina. “Žrtvovao” sam 300 litara ali verujem da se isplatilo.

I isplatiće se, nema sumnje, pogotovo ako priča sa Bisernim ostrvom ne bude imala hepiend. A moglo je…

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama